Region Zapadnog Balkana pokazuje najniži nivo otpornosti na dezinformacije, prema Indeksu medijske pismenosti Instituta za otvoreno društvo u Sofiji, prenosi Beta.
Na osnovu kvaliteta obrazovanja, slobode medija, poverenja ljudi i upotrebe digitalnih alata za političko angažovanje, Institut je zemlje grupisao u pet klastera.
Od 41 rangiranih, Srbija se našla na 32. mestu, u pretposlednjoj grupi, u kojoj su i Turska, Moldavija, Bugarska, Ukrajina, Grčka, Kipar i Rumunija.
Na dnu liste su Severna Makedonija, Albanija, Gruzija i Bosna i Hercegovina, kao i Kosovo.
Crna Gora se jedina našla u trećoj grupi, zajedno sa Hrvatskom, Slovačkom, Mađarskom i Maltom.
One u poslednjoj grupi su takođe najviše izložene nadmetanju velikih sila, pri čemu Rusija i Kina pokušavaju da povećaju uticaj u regionu u susedstvu EU.
One su ranjivije na dezinformacije jer, kako prenosi Beta, nisu članice Evropske unije, što bi „dalo još jedan institucionalni okvir stabilnosti kako bi se sprečili negativni efekti dezinformacija“, navodi se u izveštaju.
Jugoistočna Evropa, zbog svoje geografske blizine ratu u Ukrajini, najvišje izložena uticaju ruskih dezinformacija.
Sa druge strane, severna i zapadna Evropa održava otpornost na dezinformacije zahvaljujući visokokvalitetnim obrazovnim sistemima, snažnoj slobodi medija i duboko ukorenjenom međuljudskom poverenju.
Na vrhu liste su Danska, Finska, Irska i Holandija, sa skorom 71, a u prvoj grupi su i Norveška, Estonija, Švedska i Švajcarska.
„Rezultati ističu zabrinjavajuću podelu između Istoka i Zapada koja ostaje ključna karakteristika nivoa ranjivosti na dezinformacije u Evropi. U grupama sa najboljim rezultatima dominiraju gotovo isključivo zemlje severozapadne Evrope. Nasuprot tome, na dnu liste su uglavnom zemlje jugoistočne Evrope, posebno na Zapadnom Balkanu“, saopštio je Institut u sredu.
Indeks medijske pismenosti, koji Institut za otvoreno društvo objavljuje od 2017. godine, procenjuje sposobnost evropskih zemalja da se odupru lažnim vestima i dezinformacijama.
