Izvor: Zakletva za pravdu (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
U Osnovnom sudu u Prištini, na predlog branioca optuženog Bedrija Šabanija (Bedri Shabani), advokata Besnika Beriše (Besnik Berisha), zatvorena je za javnost sednica održana u sredu u predmetu u kojem se Šabani zajedno sa Muharemom Ćerimijem (Muharrem Qerimi) tereti za špijunažu.
U ovom slučaju, Bedri Šabani i Muharem Ćerimi optuženi su za špijunažu. Ćerimi se dodatno tereti i za neovlašćeno posedovanje oružja, prenosi „Zakletva za pravdu“.
Advokat Beriša je predložio da se sednica zatvori za javnost iz razloga što će veštaci davati iskaze u vezi sa nalazima psihijatrijskog veštačenja optuženog Bedrija Šabanija.
„U cilju zaštite dostojanstva Bedrija Šabanija, kao i zaštite informacija koje su po zakonu klasifikovane kao privilegovane i ne mogu se deliti ni sa kim bez njegovog pristanka, predlažemo da se ovaj deo glavnog pretresa održi iza zatvorenih vrata“, rekao je Beriša.
Predsednik sudskog veća, Rahman Bećiri (Rrahman Beqiri), izjavio je da je većinom glasova sudsko veće usvojilo predlog Beriše, te je današnja sednica zatvorena za javnost.
Inače, sednica planirana za 20. novembar 2025. godine bila je otkazana, jer je bilo naloženo psihijatrijsko veštačenje optuženog Bedrija Šabanija.
Optužnica Specijalnog tužilaštva potvrđena je od strane Osnovnog suda i Apelacionog suda.
Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo (STRK) podiglo je 19. februara 2025. godine optužnicu protiv Bedrija Šabanija i Muharema Ćerimija, tereteći ih da su prikupljali i prosleđivali informacije i dokumenta srpskoj Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), u vezi sa Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK), njenim komandantima i pripadnicima, Policijom, Kosovskom obaveštajnom agencijom (AKI) i Policijskim inspektoratom Kosova, kao i o određenim događajima i objektima, uključujući i masakr u Račku.
Prema navodima STRK-a, ovim delovanjem se težilo izazivanju širokog međuetničkog sukoba na teritoriji Republike Kosovo, stvaranju lažne narative kojom bi se Vojna bolnica OVK povezala sa takozvanom „Žutom kućom“ radi navodnog trgovanja organima, kao i dovođenju u pitanje istine o masakru u Račku.
Optužnica tereti Šabanija i Ćerimija za špijunažu, dok se Ćerimi dodatno tereti i za neovlašćeno posedovanje oružja. Prema optužnici do koje je došla „Zakletva za pravdu“, u prvoj tački Bedri Šabani se tereti da je od neutvrđenog datuma pa sve do hapšenja 5. juna 2024. godine pomagao Agenciji za obaveštajne i bezbednosne poslove Republike Srbije (poznatoj kao BIA), prikupljanjem i dostavljanjem informacija, dokumenata i materijala koji se odnose na OVK, uključujući njene starešine, kao i na konkretne događaje i objekte, poput Vojne bolnice OVK u selu Molopolc u opštini Štimlje i masakra u Račku.
Navodi se da je Šabani te podatke i informacije prenosio visokom zvaničniku BIA-e, Srđanu Rosiću, odgovornom za region Pančeva, kao i pukovniku Bogoljubu Janićeviću, bivšem komandantu Policije Srbije za region Uroševca tokom rata na Kosovu i rukovodiocu policijsko-vojne operacije u masakru u Račku, putem telefonskih komunikacija, elektronske pošte i ličnih sastanaka održanih na teritoriji Republike Srbije.
Na taj način, prema optužnici, optuženi je ozbiljno ugrozio i oštetio ustavni pravni poredak i bezbednost Republike Kosovo, pomažući pritom BIA-i u stvaranju lažne narative kojom bi se Vojna bolnica OVK u Štimlju povezala sa takozvanom „Žutom kućom“ u Burelu, u Albaniji, zbog navodnog trgovanja organima, kao i u dovođenju u pitanje istine o masakru u Račku, tražeći od zvaničnika BIA-e i Bogoljuba Janićevića da preduzmu operativne radnje koje bi izazvale širok međuetnički sukob na teritoriji Republike Kosovo.
Zbog ovih radnji, Bedri Šabani se tereti za krivično delo „Špijunaža“ iz člana 124, stav 3 Krivičnog zakonika.
U drugoj tački optužnice, Muharem Ćerimi se tereti da je od 2012. godine pa kontinuirano do svog hapšenja 5. juna 2024. godine pomagao Agenciji za obaveštajne i bezbednosne poslove Republike Srbije (BIA), prikupljanjem i dostavljanjem različitih informacija, dokumenata i materijala koji se odnose na rat i pripadnike OVK, imena starešina Policije Kosova, AKI-ja i IPK-a, kao i imena već poznatih svedoka Specijalizovanih veća Kosova u Hagu u vezi sa krivičnim delima organizovanog kriminala i korupcije. Te informacije je, prema navodima optužnice, prenosio visokom zvaničniku BIA-e, Srđanu Rosiću, odgovornom za region Pančeva, putem telefonskih razgovora i ličnih sastanaka održanih na teritoriji Republike Srbije.
Ovim radnjama, navodi se, optuženi Ćerimi je ozbiljno ugrozio i oštetio pravni poredak i bezbednost Republike Kosovo i njenih građana.
Zbog toga se Ćerimi tereti za krivično delo „Špijunaža“ iz člana 124, stav 3 Krivičnog zakonika.
U trećoj tački optužnice navodi se da je 5. juna 2024. godine, tokom sprovođenja sudskog naloga za pretres, kod optuženog Ćerimija bez dozvole pronađen i oduzet pištolj marke „Ekol Tuna“, jedan okvir, šest metaka, još dvadeset metaka sa oznakom 11/53, kao i četiri dodatna okvira sa znakom polumeseca i jednim okruglim simbolom, koje je zaplenila Kosovska policija.
Ovim radnjama, Ćerimi se tereti da je počinio krivično delo „Neovlašćeno posedovanje, kontrola ili držanje oružja“ iz člana 366, stav 1 Krivičnog zakonika.
Napomena: Lica pomenuta u ovom članku smatraju se nevinima sve dok se pravosnažnom sudskom odlukom ne utvrdi njihova krivica.
