Danas je obeležena 191 godina od donošenja Sretenjskog ustava, koji je bio jedan od najliberalniji u Evropi u to vreme, kao i pomen Dimitriju Davidoviću, osnivaču prvih srpskih novina, „Novina serbskih“, i tvorcu tog ustava. Na njegovom grobu u Smederevu, potpredsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Olivera Milošević poručila je da je, bez obzira na to što političari danas ne praktikuju da na ovaj dan posećuju njegov grob – „na novinarima da baštine kulturu sećanja i da čuvaju lik i delo oca srpskog novinarstva“.

„Možda upravo zbog vrednosti koje je zastupao pre skoro dva veka“, poručila je Milošević govoreći o izostanku političara i ove godine.

Ona je dodala da „Sintagma ‘javni interes’“ najbolje opisuje lik i delo Dimitrija Davidovića kao:

„Ustavopisca koji se zalagao za građanska prava i temelje moderne države, i kao novinara koji se trudio da javnost bude informisana”.

Milošević je sa ostalim predstavnicima UNS-a tradicionalno položila venac na Davidovićev grob.

Kako je istakla Milošević, Crkva Uspenja Presvete Bogorodice, pored koje počiva Davidović, značajan je kulturno-istorijski spomenik, a cilj UNS-a je da i grob jednog od osnivača i prvog urednika Novina serbskih bude prepoznat kao važno kulturno-istorijsko mesto, a ne mesto zaborava.

“Mislim da je upravo ovde važno da govorimo i da uvek podsećamo na njegovu zaostavštinu. Njegova dela su izuzetno značajna i velika, pre svega u kontekstu začetka demokratije u našem društvu i promovisanja, već tada, proevropskih vrednosti u duhu slobode i poštovanja prava”, istakla je Milošević.

Kako je navela urednica redakcije Aktuelnosti u RTS-u Jelena Božović, Davidović se opirao svim pokušajima disciplinovanja novinara i urednika.

Kako navodi Božović, inače dobitnica UNS-ove nagrade za najbolji uređivački koncept koja nosi Davidovićevo ime, on je uvek ostajao dosledan sopstvenom uverenju da ljudi imaju pravo na slobodno izražavanje.

“Bio je istinski prosvetitelj u Srbiji u jednom veoma teškom vremenu, kada se država tek oblikovala, teritorijalno i politički, i kada se borila za samostalnost i slobodu. On je, međutim, istovremeno postavljao pravne temelje te nove države, i u tome je njegovo delo od izuzetnog značaja”, istakla je.

Božović je ukazala na značaj Ustava u pogledu načela podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ali i na napredne odredbe o ljudskim pravima.

U pitanju su načela o neprikosnovenosti ličnosti i privatne svojine, uslovima pod kojima ona može biti oduzeta uz pravičnu naknadu, kao i o jednakosti svih građana pred zakonom i sudom.

Osvrnula se na odredbu da „svaki rob koji stupi na tle Srbije automatski dobija slobodu“, što je za to vreme predstavljalo izuzetno naprednu i gotovo revolucionarnu pravnu normu na Balkanu.

Posebno je istakla njegov značaj u novinarstvu i navela da novinari i danas, da bi bili sigurni da svoj posao rade ispravno, treba da se vode Davidovićevim nepromenljivim novinarskim načelima.

Kao svoje uporište navela je i ono što je rekao Vuk Karadžić: „Neka svako radi ono što je kadar – i narod neće propasti“.

Potpredsedniku UNS-a Slobodanu Ćiriću je, kako je danas naveo, pri pomisli na Davidovića uvek u mislima odgovornost.

“Kada se nađemo na ovakvom mestu, imamo obavezu da se duboko preispitamo: da li zaista radimo u javnom interesu, da li zaista tragamo za istinom, ili služimo nekoj vlasti, političkoj stranci, menadžerskoj grupi. Zato reč odgovornost na ovom mestu ima posebnu težinu”.

Dodao je da danas neki u ovoj zemlji zaista uspevaju da se bave novinarstvom, dok neki drugi obavljaju neke druge poslove koje, uslovno rečeno, nazivaju novinarstvom – a to novinarstvo nije.

“Novinarstvo u ovoj zemlji neće se ni brzo ni lako promeniti, jer su za to potrebne duboke, sistemske promene u čitavom društvu. Ali jedan deo nas, uprkos pritiscima, pretnjama i stalnom obeležavanju, pokušava da novinarstvo učini onim što zaista treba da bude”, naglasio je Ćirić.