„Opstanak Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici smatramo pitanjem od državnog i nacionalnog značaja. O tom pitanju ne sme se odlučivati kroz stranačke interese niti ga svoditi na sredstvo dnevnopolitičkih obračuna“ – oglasili su se Studenti u blokadi, uz apel narodnim poslanicama Narodne skupštine Srbije za sazivanje vanredne sednice povodom statusa univerziteta u Prištini.
Podsetili su na to da su ovaj apel najpre uputili studenti Univerziteta u Prištini.
„Podsećamo javnost da su naše kolege sa Univerziteta u Prištini isti zahtev uputile 19. februara, nakon čega je inicijativu pokrenula jedna poslanička grupa. Prema nezvaničnim informacijama, zahtev je do sada potpisalo 50 narodnih poslanika. Za podnošenje zvaničnog zahteva potrebna je jedna trećina narodnih poslanika, odnosno 84 potpisa“.
Studenti su naveli da je od upada, kako kažu, „neidentifikovanih lica“ na Fakultet tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici prošlo 23 dana. Takođe, osvrnuli su se na najavu primene Zakona o strancima, koja je planirana za 15. mart.
U vezi sa tim, ističu:
Vremena više nema
Posebno ih ističe nedostatak reakcija povodom ovog pitanja.
Navode da se predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, ministar prosvete, predsednik Ustavnog suda, Kancelarija za KiM, kao ni bilo ko od predstavnika vlasti u Beogradu, prema njihovim rečima:
„Do danas nisu oglasili povodom upada na fakultet i nastale situacije“.
„Opstanak Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici smatramo pitanjem od državnog i nacionalnog značaja. O tom pitanju ne sme se odlučivati kroz stranačke interese niti ga svoditi na sredstvo dnevnopolitičkih obračuna“.
U vezi sa tim, pozvali su nadležne institucije Republike Srbije da, prema njihovim rečima, bez odlaganja preduzmu sve neophodne korake kako bi se očuvao Univerzitet.
Tema Kosova – ukazali su dalje – ne sme se koristiti isključivo onda kada donosi političke poene, a potom su i upitali:
Da li narodni poslanici vladajuće koalicije, kao i narodni poslanici opozicionih stranaka u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici i dalje vide kao srpsku instituciju ili ne?
Inače, u ponedeljak, dvadeset četvoro nastavnika i saradnika Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) uputilo je javni apel za očuvanje ovog univerziteta u okviru pravnog i obrazovnog sistema Republike Srbije, upozoravajući da je, kako navode, „poslednji trenutak“ za institucionalnu reakciju.
Integracija?
Pitanje integracije srpskog zdravstva i školstva na Kosovu ponovo je u fokusu, naročito nakon što su kosovske vlasti tokom protekle godine intenzivirale aktivnosti na terenu. Priština, predvođena kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, poručuje da je objedinjavanje sistema neizbežno, uz poruku da „dualizam“ nije održiv.
U praksi su već preduzeti koraci preuzimanja objekata u kojima su funkcionisale institucije Republike Srbije, dok se paralelno najavljuje puna primena Zakona o strancima i Zakona o vozilima, što bi dodatno administrativno otežalo rad zaposlenih u srpskim institucijama ukoliko ne budu registrovani u kosovskom sistemu.
Prema nezvaničnim saznanjima, od zaposlenih u preostalim institucijama Srbije na Kosovu, uključujući i Univerzitet u Mitrovici, zatraženo je da se izjasne o posedovanju kosovskih dokumenata.
U međuvremenu je Fakultetu tehničkih nauka upućen dopis u kojem se traži da u roku od 30 dana napusti prostor ili reguliše odnos sa Univerzitetom u Prištini koji funkcioniše u kosovskom sistemu. Rektor je poručio da „čeka instrukcije“.
Političke reakcije su podeljene. Srpska lista i institucionalni predstavnici usvojili su deklaraciju kojom upozoravaju na moguće posledice po srpsku zajednicu i traže pravne i administrativne olakšice, ali bez jasnog odbacivanja kosovskih zakona, što je izazvalo nezadovoljstvo dela akademske zajednice.
Istovremeno, sastanak gradonačelnika srpskih opština sa kosovskim ministrom lokalne samouprave nije doneo razgovor o školstvu i zdravstvu, uprkos najavama. Lokalni predstavnici kazali su da je to pitanje za Beograd u Briselu.
Međunarodna zajednica ne osporava samu ideju integracije, ali insistira da se ona sprovodi u koordinaciji sa Srbima na Kosovu, a ne jednostrano. Evropska unija podseća da se Kurti obavezao da će proces voditi u konsultaciji sa lokalnim Srbima i uz podršku EU, dok se na terenu sve češće u porodicama otvaraju pitanja o sudbini obrazovanja mladih Srba.
