Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i član više tela za zaštitu novinara Veran Matić izjavio je da su optužbe protiv njega, uključujući tvrdnje da je odgovoran za „izdaju Kosova“, i to kroz poseban targetirajući film o njemu, deo šire kampanje usmerene protiv nezavisnih novinara i medija u Srbiji.

Gostujući u podcastu „Ćao Nevena“ na YouTube kanalu TV Nova, Matić je rekao da su napadi na njega povezani sa njegovim dugogodišnjim angažmanom u zaštiti novinara i kritikama vlasti zbog pritisaka na medije.

„Već dve godine vlast je u frontalnom napadu na medije i na novinare, sa željom da ih u potpunosti istrebi. Mislim da kada nestanu novinari, nezavisni novinari, kada nema nezavisnih medija, onda nema ni odgovornosti za ono što oni redovno čine – za ogromnu korupciju i pljačku koja je počinjena u proteklom periodu“, rekao je Matić.

On je naveo da je zbog svog angažmana često meta kampanja u provladinim medijima.

„Ja sam tu dosta glasan i dosta dinamičan, obilazim Srbiju, obilazim i male medije koji su najmanje zaštićeni. Insistiram na odgovornosti za napade na novinare i veoma često privlačim te strele na sebe onih koji žele da medija jednostavno nema, a to je prvenstveno vlast“, kazao je.

Optužbe o Kosovu kao politička priprema

Matić je rekao da se u pojedinim medijskim sadržajima pojavljuju optužbe da je odgovoran za navodno „uništavanje srpske crkve i kulturne baštine na Kosovu“, kao i za „prodaju Kosova“.

Prema njegovim rečima, takve tvrdnje predstavljaju pokušaj da se unapred pronađu krivci za moguće političke odluke vlasti u vezi sa statusom Kosova.

„Postoji još jedna teza – pošto se dosta insistira na Kosovu – da sam ja izdao Kosovo, da sam prodao manastir Dečane, Gračanicu i tako dalje. Da je to priprema da se nađu krivci za ono što će morati da se potpiše, verovatno u ovoj godini, vezano za neki konačni status nezavisnosti Kosova“, rekao je Matić.

On je dodao da takav narativ podseća na kampanju protiv ubijenog novinara Slavka Ćuruvije tokom devedesetih godina.

„Kao što je Slavko Ćuruvija bio optuživan za bombardovanje Srbije, jer je trebalo pronaći nekoga ko će biti krivac za to, sada očigledno postoji plan da i ja budem odgovoran za ono što će se dogoditi sa Kosovom“, rekao je.

Humanitarna pomoć srpskim manastirima i stanovništvu

Matić je istakao da su tvrdnje o njegovoj navodnoj „izdaji Kosova“ u suprotnosti sa onim što je radio kroz humanitarne projekte Fonda B92.

On je naveo da je Fond pomagao više manastira i humanitarnih projekata na Kosovu.

„Sa Fondom B92 smo direktno pomagali manastiru Dečani – kupili smo kuhinju za konak manastira na molbu oca Save. Prikupili smo 55 miliona dinara i izgradili zid oko manastira Devič, ženskog manastira koji se nalazi u potpunom okruženju Albanaca“, rekao je Matić.

Dodao je da je Fond pomagao i narodnu kuhinju u okviru manastira Gračanica.

„Za narodnu kuhinju u Gračanici, koju vodi organizacija ‘Majka devet Jugovića’, obezbedili smo hranu u vrednosti od nekoliko stotina hiljada evra. Pomogli smo i da sami proizvode hranu – kupili smo mašine za obradu zemlje, hladnjaču, farmu svinja i farmu koza“, rekao je.

Humanitarna pomoć i Albancima

Matić je rekao da su humanitarni projekti obuhvatali i pomoć albanskim porodicama kada je to bilo potrebno.

„Otac Sava iz Dečana me je jednom pozvao i rekao da postoji porodica Albanaca čija ćerka ima tešku bolest i da joj je potrebna operacija u Italiji, vredna oko 2.500 ili 3.000 evra. Zamolio je da to ostane diskretno. Za jedan dan sam pronašao donatora i dete je otišlo na operaciju“, rekao je Matić.

On je naveo da je tokom humanitarnog rada često obilazio srpske porodice na Kosovu i razgovarao sa ljudima.

„Ja sam tamo išao i razgovarao sa ljudima, delio obroke, pokušavao da razumem u kakvom su stanju. To je mnogo gore nego što nama izgleda odavde“, rekao je.

Saradnja sa kosovskim medijima

Matić je govorio i o saradnji sa kosovskim listom „Koha Ditore“, koja je u pojedinim medijima predstavljena kao politički problem.

„Veton Suroji se pominje u tom filmu kao neko sa kim sarađujem, i ja zaista sa njim sarađujem. Mi smo prijatelji, a ‘Koha Ditore’ je bila naš partnerski medij veoma dugo“, rekao je.

On je dodao da je ta saradnja bila deo profesionalne solidarnosti među novinarima.

„Ponosan sam na to da je, na primer, prvi put ‘Koha’ imala programe preko BBC-a zahvaljujući našim vezama sa BBC-jem. Novinarska solidarnost je veoma važna i ta saradnja ima svoju logiku“, rekao je.

Saradnja sa Hašimom Tačijem i Čadežom

Pored saradnje sa kosovskim listom „Koha Ditore“, Veran Matić je bio angažovan i u inicijativama koje su uključivale Hašima Tačija, što se takođe, spomije našlo u filmu o njemu i Privrednu komoru Kosova.

Kako je kazao, na poziv predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, Matić je posredovao u sastanku Tačija sa predstavnicima kosovske Privredne komore.

Tokom sastanka je istakao značaj fondova za Festival Mirdita, kulturni i omladinski most saradnje između Srba i Albanaca, i predložio osnivanje međunarodne komisije za istraživanje slučajeva ubijenih i nestalih novinara na Kosovu.

Matić je uspeo da obezbedi prisustvo Tačija na međunarodnoj konferenciji gde su prvi put zajedno prisustvovale porodice albanskih i srpskih novinara žrtava nasilja.

„Ali smo uspeli, zahvaljujući Janu Bratuu, tada šefu Misije OEBS-a na Kosovu, da napravimo međunarodnu konferenciju na koju su prvi put došli porodice albanskih ubijenih novinara, i porodice srpskih ubijenih i nestalih novinara. Na toj konferenciji i tu se razgovaralo baš oko tog formiranja međunarodne komisije, bio je tu i Hašim Tači. To je, eto, moja uloga, na poziv države, odnosno Privredne komore, sam ja organizovao taj sastanak sa svim tim mogućim… Uvek nastojim da iskoristim ono što… što mogu, što jednostavno moj ugled i kod Albanaca i kod Srba dozvoljava“.

Aktivnosti u vezi sa slučajem braće Bitići

Veran Matić je, kroz rad Komisije za istraživanje ubistava novinara, dobio informacije koje su mogle doprineti rasvetljavanju slučaja braće Bitići, američkih državljana ubijenih dok su bili u rukama državnih organa.

Matić je sa operativcima MUP-a i nadležnim tužiocem za ratne zločine prikupio podatke i predložio prenos istrage u Tužilaštvo za organizovani kriminal kako bi se efikasnije istražio slučaj.

Uprkos pripremama i informacijama koje su bile dostupne, zbog političkih zastoja slučaj nije rešen, a Matić je isticao važnost da država preuzme odgovornost i ispita sve dokaze kako bi se utvrdila sudbina žrtava.

Istraga ubistva u kafiću „Panda“

Matić je takođe istakao slučaj ubistva mladića u kafiću „Panda“, gde je zahvaljujući operativnom radu MUP-a identifikovan mogući počinilac.

Informacije su dokumentovane i sačuvane u bazi MUP-a, a Matić je o njima obavestio predsednika Vučića.

Iako je bila pripremljena konferencija za javnost i najava identiteta počinioca, do dalje akcije nije došlo, što je ostavilo roditelje žrtava u neizvesnosti i frustraciji. Matić ističe da takvi slučajevi pokazuju koliko je neophodno da država preuzme odgovornost i kontinuirano prati istrage, kako bi se žrtvama pružila pravda.

„Na sličan način smo dobili informacije vezane za slučaj ubistva mladića u kafiću Panda. U tom slučaju je, takođe, nekim operativnim radom se došlo do mogućeg ubice identiteta, i postojalo je takođe dosta osnova da se istraži to ubistvo. Znači, ja nisam video taj izveštaj, taj izveštaj su napravili pripadnici MUP-a, on je dokumentovan i nalazi se u bazi MUP-a, samo sam o tome, takođe sa jednim operativcem, obavestio predsednika Vučića, i posle toga je takođe usledila ona konferencija za štampu na kojoj je on rekao da će uskoro izaći sa tim, informacijom ko je ubio mladiće u Pandi, da će se svi šokirati, i tako dalje. I posle toga, nažalost, ja koliko znam, apsolutno se ništa nije dogodilo, i ti roditelji su zaista… viktimizirani do sada ne zna se koliko puta“.

Pokušaji rasvetljavanja ubistava novinara na Kosovu

Matić je rekao da je jedan od njegovih ciljeva bio i rasvetljavanje ubistava novinara na Kosovu.

„Postoji osamnaest ubijenih novinara na Kosovu. Od toga je pet srpskih novinara nestalo i ne zna se šta se sa njima dogodilo. Pokušavao sam da uradim sve što je moguće da se razotkrije njihova sudbina“, rekao je.

On je naveo da je pokušavao da uspostavi međunarodni mehanizam za istraživanje tih slučajeva.

„Predložio sam da se formira zajednička međunarodna komisija koja bi istraživala ubistva i nestanke novinara na Kosovu“, rekao je.

Dodao je da je organizovana i međunarodna konferencija na kojoj su prvi put zajedno učestvovale porodice ubijenih srpskih i albanskih novinara.

Pritisci i bezbednosne pretnje

Matić je u razgovoru govorio i o pritiscima i pretnjama kojima je sam izložen.

Matić je naveo i da je meta šire kampanje diskreditacije, uključujući i film koji se priprema protiv njega. Kako je rekao, reč je o „propagandnom delu“ u kojem se pokušava da se on predstavi kao odgovoran za navodnu izdaju Kosova i za saradnju sa Albancima.

„Pravi se jedan film u kojem sam ja centralna figura, gde se pokušava da se objasni kako sam ja odgovoran za izdaju Kosova, kako sam radio protiv srpskih interesa“, rekao je Matić.

On je rekao da je zatražio procenu bezbednosti nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da bi trebalo da se izvini ljudima koji su bili u zatvoru zbog slučajeva povezanih sa napadima na novinare.

„Praktično nacrtate metu nekome na čelu kada tako nešto kažete. Zatražio sam procenu bezbednosti i posle mesec dana dobio odgovor da je moja bezbednost donekle ugrožena“, rekao je.

Kako je naveo, policija ga je obavestila da se u jednom zatvoru raspitivalo o mogućnosti da bude likvidiran.

„Rečeno mi je da se jedna osoba u zatvoru raspitivala koga bi mogla da angažuje da me likvidira. Pitao sam šta će biti učinjeno tim povodom, ali mi je rečeno da se to smatra neproverenom informacijom“, rekao je.

„Ja sam na slične načine napadan već 40 godina. Dakle, sećam se jednog teksta u Dugi, ’88. godine, gde u jednoj rečenici Dragoš Kalajić kaže da smo David Albahari i ja izdajnici nesrpskog porekla. I to je nekakav uobičajen model koji se i kasnije pojavljivao, pa sad, bilo je kombinacija sa ustaša, i tako dalje. Počeli su da me prisluškuju iz BIA, odnosno tada Državne bezbednosti, 1987. godine, lično sam se uverio gledajući svoj dosije 2001. godine, dakle, čitavih mojih 40 godina je pod nadzorom Državne bezbednosti i BIE, koji znaju veoma često da lansiraju laži i razne špekulacije, i razna podmetanja, i diskvalifikacije i diskreditacije, kako bi se određeni ljudi dehumanizovali, ili proglasili metama za odstrel, kako se to obično kaže“.

Pritisci na novinare u Srbiji

Matić je ocenio da je atmosfera prema novinarima u Srbiji sve opasnija.

„Sledeće posle stalnog targetiranja mogu biti samo nasilni akti, a između ostalog mogu se očekivati i likvidacije“, rekao je.

Dodao je da je, prema njegovim rečima, napad na njega deo šire kampanje protiv nezavisnih medija.

„Ako pokore ili uplaše nekoga ko pokušava da povezuje različite organizacije i novinare u zajedničkoj borbi za slobodu medija, onda to može proizvesti domino efekat prema svim nezavisnim medijima“, rekao je Matić.