Neformalna grupa profesora i saradnika Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, okupljena u inicijativi „Proaktiv“, ocenila je da je primena Zakona o strancima na Kosovu pokazala „izostanak institucionalne reakcije Srbije“ i upozorila da se položaj Srba dodatno relativizuje, dok se administrativne olakšice za pojedine kategorije predstavljaju kao politički uspeh.
U saopštenju pod nazivom „Ćuti, može i gore: hronika jedne kapitulacije“, ova grupa navodi da država nije odgovorila na novonastalu situaciju na način koji bi odgovarao njenoj ozbiljnosti.
„Nema vanredne sednice Narodne skupštine. Nema obraćanja javnosti, nema konferencija za medije, nema preuzimanja političke odgovornosti“, navodi se u saopštenju.
Umesto institucionalne reakcije, kritikuju najavu predsednika Srbije da će Srbe sa Kosova dočekivati u kontejneru iza Jarinja.
Prema njihovim rečima, takav potez simbolično pokazuje da bi upravo administrativni prelaz mogao postati gotovo jedina veza Srba sa državom Srbijom za one koji ulaze i izlaze sa Kosova.
„Tamo će, uz brojne kamere, moći da kažu šta im još treba i kako još može da im se pomogne“, navodi se u saopštenju, uz podsećanje da su, kako tvrde, prethodnih godina već „predate brojne institucije“ – od policije i pravosuđa, do energetike, telekomunikacija, pošte, platnog prometa, registarskih tablica i katastarskih evidencija.
Autori saopštenja smatraju i da se u javnosti relativizuje ozbiljnost problema sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu.
Kao primer navode gostovanje koordinatora Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, Dragiše Mijačića, koji je na RTS-u poručio da razloga za strah nema i da situacija, kako su oni naveli „nije dramatična“.
„Tek mala neprijatnost: policajci će imati diskreciono pravo da vas zaustave i napišu kaznu. Ali, kako je rečeno — ‘Bože moj, nije to ništa strašno, samo platite kaznu’,“ piše Proaktiv
„U tom objašnjenju ima gotovo svega: relativizacije ozbiljnog problema, banalizovanja pravne nesigurnosti i prebacivanja odgovornosti na same građane“, navodi se u saopštenju.
„Biće jako težak, ali nije dramatičan“, kazao je za RTS Mijačić.
„Od 15. marta očekuje se da se krene sa punom primenom zakona. Primena ovog zakona zaista neće dovesti do toga da se ispune strahovi mnogih naših građana koji nemaju kosovska dokumenta, na način da će ih isterivati iz kuća ili da će ih neko maltretirati onako kako oni to zamišljaju. Primenom ovih zakona može da se desi da neko dobije neku mandatnu kaznu, ali zaista nije tako tragično“, naveo je pre četiri dana, na sličnom tonu kao i za Euronews.
Dodaju da se u javnom prostoru moglo čuti i da su sami Srbi, kako navode, odgovorni jer nisu na vreme pribavili kosovska dokumenta ili radne dozvole, iako, kako ističu, oni nisu bili ti koji su vodili pregovore niti donosili političke odluke.
Posebno problematičnim ocenjuju to što takve ocene dolaze od aktera uključenih u proces evropskih integracija i rad na Poglavlju 35, koje bi, kako navode, trebalo da se bavi normalizacijom odnosa i zaštitom prava ljudi na terenu.
„Stiče se utisak da je poruka bila pažljivo upakovana i dvostruka. Jedna je namenjena ostatku Srbije — da bude smiren i uveren da se ništa dramatično ne dešava, dok se istovremeno prikriva nova politička kapitulacija kada je reč o Srbima sa Kosova i Metohije. Druga poruka, upućena samim Srbima na Kosovu i Metohiji, jeste bio signal da primena Zakona o strancima počinje 15. marta“.
U saopštenju se takođe kritikuje izjava potpredsednika Srpske liste Dalibora Jevtića da su Srbi napustili kosovske institucije zato što je to „narod tražio“.
Autori ocenjuju da se time politička odluka pokušava predstaviti kao spontana volja građana, iako politička realnost, kako navode, pokazuje da Srpska lista godinama deluje u koordinaciji sa vlastima u Beogradu.
Poseban deo saopštenja odnosi se na najavljene administrativne olakšice u vezi sa primenom Zakona o strancima, prema kojima bi pojedinim kategorijama – pre svega profesorima, studentima i zdravstvenim radnicima – trebalo da bude pojednostavljena procedura za dobijanje jednogodišnjih boravišnih dozvola.
Iako su te mere u javnosti predstavljene kao značajan pomak i rezultat pregovora, autori saopštenja postavljaju pitanje da li one zaista rešavaju suštinu problema.
„Privremene administrativne pogodnosti za pojedine kategorije zaposlenih ne mogu biti predstavljene kao uspeh ukoliko veliki broj građana ostaje u pravnoj i administrativnoj neizvesnosti i bez sistemskog rešenja“, navodi se.
Oni upozoravaju i da bi najavljena rešenja mogla dodatno da utiču na autonomiju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Kako navode, univerzitet je već pretrpeo ozbiljne udare na institucionalni integritet – najpre kroz Briselski sporazum, a zatim i nedavno korišćenje univerzitetskog prostora za snimanje predizbornih spotova jedne lokalne političke stranke.
Prema najavljenim procedurama, lokalne samouprave bi trebalo da pribavljaju dozvole i propusnice za rad zaposlenih na period od godinu dana, čime se pitanje funkcionisanja univerziteta spušta na nivo lokalne administracije.
„Takvo rešenje ne predstavlja sistemsku zaštitu obrazovnih institucija, već dodatno podriva njihov institucionalni integritet i izlaže ih administrativnoj i političkoj neizvesnosti“, navodi se u saopštenju.
Autori podsećaju i na to da se o situaciji oglasio Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu, dok se Rektorski kolegijum Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici do sada nije javno izjasnio.
„Ostaje gorka konstatacija, u vidu stiha iz poeme ‘Naši dani’, Vladislava Petkovića Disa, koja najbolje opisuje stanje u kojem se nalazimo: ‘Budućnosti zatrovasmo sve izvore, a poraze proglasismo za pobede.’
Puna primena jednog od sutra, prilagođavaje od 12 meseci za drugi zakon
Juče je saopšteno da je za primenu Zakona o strancima praktično dobijeno još 12 meseci za pripremu pune primene, dok će Zakon o vozilima početi da se primenjuje od sutra. Nakon razgovora specijalnog predstavnika EU za dijalog, Petera Sorensena, i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, dogovoreno je da srpskim studentima, profesorima i zdravstvenim radnicima budu izdane privremene boravišne dozvole na 12 meseci, uz mogućnost produženja, kako bi se izbegao prekid obrazovnih i zdravstvenih usluga.
Najavljena primena Zakona prethodnih meseci posebno je pogađala preostale Srbe na Kosovu – vozače hiljada vozila sa srpskim tablicama, zaposlene u zdravstvu, studente i nastavno osoblje na Univerzitetu. Procena je da oko 4.000 Srba ne poseduje kosovske dokumente, a većina je do sada bila onemogućena da ih dobije.
Kosovske vlasti su od septembra više puta odlagale punu primenu zakona donetih 2013. i 2017. godine, formulišući to kroz informativnu kampanju koja se zvanično završava danas. Od sutra, 16. marta, građani bez kosovskih dokumenata mogu podnositi zahteve za boravišne dozvole ili prijavu adrese.
Gradonačelnici opština sa srpskom većinom dostaviće spiskove zaposlenih i studenata, a kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova i Policija Kosova obezbediće izdavanje dozvola i sve potrebne informacije. MUP podseća da je prijava adrese u roku od tri dana od ulaska na Kosovo zakonska obaveza, što se može izvršiti putem Android/iOS aplikacije, sajta Kosovske policije ili u najbližoj policijskoj stanici.
Srpska lista ocenila je da su poslednjim dogovorima „otklonjene velike opasnosti po Srbe na Kosovu“, ističući da od 15. marta nema progona Srba bez kosovskih dokumenata i da će obrazovanje i zdravstvene usluge biti normalno obezbeđene. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, komentarišući situaciju, zahvalio EU predstavnicima na sprečavanju većih problema i sukoba, ističući da je nova mera dobra vest za Srbe na Kosovu.
Prema sopstvenim najavama predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredne nedelje otići će u kontejner u Rudnici ispred Jarinja da razgovara sa Srbima na Kosovu i da vidi, kako je najavio, šta država može da učini kako bi sačuvala njihova ognjišta, obrazovanje i radna mesta. Ovo je najavio pre nego je juče javnosti saopšten ishod razgovora u Briselu tzv. radne grupe koja se bavila pitanjima najavljene primene dva zakona.
“Celokupna politika Srbije se svela na kontejner”, poručili su mu srpski opozicioni političari sa Kosova.
