Izvor: Koha (Tekst je preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Krivični zakonik predviđa zatvorsku kaznu za odgovorne u slučaju smrti ili povrede na radu. Međutim, na osnovu analiziranih presuda, izrečena je samo jedna kazna zatvora, dok su ostale bile novčane, čak i u slučajevima kada je nepreduzimanje mera bezbednosti koštalo radnike života ili teških invaliditeta.

Za radnike teško povređene na radu, sudovi su odgovornima izricali kazne ispod zakonskog minimuma.

Na osnovu presuda objavljenih na veb stranici Sudskog saveta, novčane kazne su uglavnom izricane za krivično delo „Uništenje, oštećenje ili uklanjanje zaštitne opreme i ugrožavanje bezbednosti na radu“.

Takve kazne su izrečene, uprkos činjenici da Krivični zakonik predviđa da u slučajevima teških telesnih povreda kazna treba da bude do 10 godina zatvora i ne ostavlja alternativu novčanoj kazni.

Samo jedna od presuda koje je analizirala Koha izrekla je kaznu u okviru zakonskog minimuma.

Presudu je potpisao prizrenski sudija Fatmir Krasnići, a odnosi se na slučaj maloletnika koji je zadobio doživotne posledice usled povreda u mesari u Đonaju (Prizren).

„Oštećeni je kritičnog dana imao 15 godina – maloletnik, a okrivljeni u ovom slučaju bio je odgovoran za bezbednost i zdravlje na radnom mestu, da instalira zaštitnu opremu, da je održava u ispravnom radnom stanju… što nije preduzeo, nanevši oštećenom A.M. tešku telesnu povredu, sa trajnim posledicama po njegovo zdravlje“, navodi se u presudi.

Ova presuda nije pravosnažna, jer je u postupku pred Apelacionim sudom.

Isti ovaj sud je vratio slučaj jednog preminulog radnika na ponovno suđenje, nakon što je KEDS-u u prvom stepenu izrečena novčana kazna od 15.000 evra, dok je koordinator održavanja, optuženi u ovom slučaju, oslobođen.

U međuvremenu, u drugom slučaju, zbog smrti radnika građevinske kompanije „Fitorja“, usled kontakta sa strujom, dvojica optuženih su osuđena na novčanu kaznu od po 1.800 evra.

Kada radnici poginu na radu, zato što kompanije ne preduzimaju zaštitne mere, zakon predviđa kaznu do 12 godina zatvora. U analiziranim presudama, takva kazna nije izrečena.

Odluke su obrazložene u Sudskom savetu.

„Sudije obavljaju svoju funkciju samostalno, odlučujući na osnovu izvedenih dokaza i važećih zakona. Što se tiče pitanja kaznene politike i visine kazni za krivično delo ‘Uništavanje, oštećenje ili uklanjanje zaštitne opreme i ugrožavanje bezbednosti na radu’, ujedinjavanje i usmeravanje sudske prakse je u nadležnosti Vrhovnog suda Kosova, koji putem biltena, rezimea sudske prakse i pravnih mišljenja doprinosi obezbeđivanju jedinstvene primene zakona“, navodi se u odgovoru Sudskog saveta.

Od početka godine, devet radnika je poginulo na radu, od kojih poslednji prošle nedelje.

Ministarstvo rada preduzele je vanredne 15-dnevne inspekcije radnih mesta.

Na osnovu objavljenih podataka objavljenih, Centralni inspektorat rada je tokom poslednjih 48 sati obustavio rad na 27 gradilišta, a na više od 100 njih od početka akcije.

Stručnjak za bezbednost i zdravlje na radu, Naim Bajraktari, kaže da takva akcija nije dovoljna.

„Imamo devet slučajeva ove godine za tri meseca, 3-4 slučaja za 10 dana, ovo je van svake norme… 15-dnevna akcija je veoma prikladna, ali svest i njena poruka su kod poslodavaca i Inspektorata. Ovde se kontroliše da li se zakon sprovodi, a ako se zakon ne sprovodi, treba postaviti odeljke“, rekao je Bajraktari.

Postoje različiti podaci o broju smrtnih slučajeva na radnom mestu tokom prošle godine.

Prema podacima Inspektorata, 19 radnika je izgubilo život, a prema podacima Sindikata radnika privatnog sektora, taj broj je preko 30.