U očekivanju izricanja presude Hašimu Tačiju i ostalima, preliminarni izveštaj o radu Specijalizovanih veća Kosova, koji je danas predstavio kosovski ombudsman Naim Ćeljaj, ukazuje na niz „ozbiljnih i dokumentovanih zabrinutosti“ u vezi sa poštovanjem osnovnih prava – uključujući dugotrajan pritvor bez realne mogućnosti privremenog oslobađanja, pitanja u vezi sa prihvatljivošću dokaza, posebno onih pribavljenih iz Srbije, kao i, kako se navodi u ovom preliminarnom dokumentu koji je izradila grupa, prema navodima Ćeljaja, nezavisnih inostranih eksperata – odstupanje od prvobitnog mandata suda, uz napomenu da je reč o proceni koja, prema autorima, zahteva dalje institucionalno razmatranje. Istovremeno, pozivajući se na izveštaj Dika Martija, nije spomenut izveštaj američkog tužioca Klinta Vilijamsona iz 2014. godine, koji je poslužio kao jedna od osnova za formiranje ovog suda.

Kosovski ombudsman Naim Ćeljaj (Qelaj) danas je predstavio preliminarni izveštaj o radu Specijalizovanih veća Kosova, u kojem se identifikuje niz pitanja u vezi sa poštovanjem osnovnih prava u postupcima pred ovim sudom, uključujući trajanje pritvora, mogućnost privremenog oslobađanja, nezavisnost i nepristrasnost suda, prihvatljivost dokaza, jednakost strana i princip zakonitosti.

Kako se navodi, izveštaj predstavlja „preliminarni pregled“, zasnovan na pitanjima koja je identifikovao Ombudsman, i ne daje konačne zaključke, već „identifikuje i jasno artikuliše pitanja koja izazivaju zabrinutost“.

Dokument je izradio Komitet advokata za ljudska prava Engleske i Velsa, kao nezavisna organizacija angažovana radi procene usklađenosti rada Specijalizovanih veća sa standardima ljudskih prava.

Ćeljaj je naveo da institucija Ombudsmana još od 2021. godine kontinuirano prati rad Specijalizovanih veća, uključujući uslove pritvora u Hagu, te da su zabrinutosti izražene i ranije, kao i od strane samih optuženih.

Kako je precizirano, nakon sastanka sa predsednicom suda Ekaterinom Trendafilovom u maju 2025, niz otvorenih pitanja kako tvrdi, nije dobio institucionalni odgovor, zbog čega je angažovana nezavisna međunarodna organizacija radi izrade ovog preliminarnog pregleda.

Pritvor i privremeno oslobađanje

Izveštaj naglašava da pravo na slobodu i sigurnost predstavlja jednu od osnovnih garancija međunarodnog prava, te da svako lice lišeno slobode ima pravo da bude suđeno u razumnom roku ili pušteno do suđenja.

Istovremeno se konstatuje da u međunarodnim krivičnim postupcima pritvor ima tendenciju da traje dugo.

„Pritvor pred međunarodnim krivičnim sudovima ima tendenciju da bude dug, sa trajanjem koje gotovo neizbežno odgovara trajanju samih krivičnih postupaka.“

Dalje se navodi da „osobe koje uživaju pretpostavku nevinosti podvrgnute su višegodišnjem pritvoru, gubeći čitav tok uobičajenog života“.

U saopštenju Ombudsmana dodatno se ukazuje na konkretne prepreke u sistemu pritvora:

„Puštanje na slobodu u Holandiji, gde se vode krivični postupci, nije moguće“, čime se, kako se navodi, stvara „strukturna prepreka koja otežava položaj optuženih“.

Takođe se ističe da „sistematski nadzor komunikacija […] predstavlja mešanje u pravo na privatni i porodični život“, dok se u zaključku ovog dela ocenjuje da ovakav okvir „stvara ozbiljne sumnje u usklađenost sa pravom na slobodu i sigurnost“.

Mandat, nadležnost i praksa suda

Izveštaj konstatuje da je precizno definisanje mandata Specijalizovanih veća složeno, ali da proizlazi iz obaveza Kosova u vezi sa izveštajem Saveta Evrope.

„S obzirom na to da je fokus izveštaja Saveta Evrope na organizovanom kriminalu i trgovini organima, koji nisu procesuirani pred ovim sudom, jasno je da je mandat Specijalizovanih veća pretrpeo promenu“, istovremeno se navodi.

U saopštenju Ombudsmana tvrdi se, štaviše, da je mandat Specijalizovanih veća „pretrpeo devijaciju od prvobitne svrhe i duha izveštaja Saveta Evrope“.

„Takvo tumačenje potvrđuje mandat kao usmeren na krivično gonjenje bivših lidera OVK za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.“

Podsetimo, osnova za formiranje Specijalizovanih veća Kosova bio je izveštaj američkog tužioca Klinta Viliamsona  koji je kao glavni tužilac Specijalnog tima Evropske Unije za zločine na Kosovu, izveštaj sastavio po formiranju ovog tima, a nakon izveštaja Dika Martija, izvestioca Saveta Evrope. Svoju istragu Viliamson je završio 2014. godine kada je i saopštio da su pribavljeni dokazi dovoljni za pokretanje optužnica. Ubrzo zatim usledio je i proces formiranja Specijalnog suda.

Odgovornost, nadzor i transparentnost

Izveštaj ukazuje na pitanja u vezi sa odgovornošću Specijalizovanih veća. Navodi se postojanje „normativnog i proceduralnog jaza u pogledu odgovornosti Specijalizovanih veća“, kao i da „kombinacija širokih ovlašćenja i nedostatka mehanizama osporavanja stvara prazninu u regulatornom okviru“.

Takođe se ukazuje na, kako se to tvrdi u ovom izveštaju, nedostatak efektivnih mehanizama nadzora i ograničenu transparentnost u radu institucije, uključujući odsustvo jasnih mehanizama odgovornosti prema međunarodnim partnerima.

Nezavisnost i nepristrasnost

Izveštaj ukazuje na pitanja u vezi sa načinom imenovanja i sastavom sudskih veća. „Predsednica ima značajan diskrecioni prostor za formiranje sudskih panela“, navodi se u ovom delu.

Dok se dodatno konstatuje: „Isključivo međunarodni sastav dovodi u pitanje nadležnost u odnosu na domaće pravo i praksu.“

U saopštenju Ombudsmana se potom dodaje da ovakva struktura može uticati na percepciju nepristrasnosti, posebno u apelacionim postupcima.

Proceduralni integritet i percepcija nepristrasnosti

Izveštaj beleži i okolnosti koje se odnose na tok postupka i komunikaciju između aktera. Navodi se da određene izjave „ostaju neosporene“, kao i da takve okolnosti „pokreću ozbiljna pitanja u vezi sa pretpostavkom nevinosti i integritet.

U saopštenju Ombudsmana dodatno se ukazuje na diplomatske brifinge održane bez znanja odbrane, što, kako se navodi, dodatno utiče na percepciju pravičnosti postupka.

Dokazi i njihova prihvatljivost

Izveštaj analizira praksu prihvatanja dokaza i ukazuje na pravnu nesigurnost, posebno u kontekstu načina na koji se tretiraju dokazi pribavljeni iz Srbije.

Navodi se da praksa privremenog prihvatanja dokaza i odlaganja njihove konačne ocene do donošenja presude „predstavlja izvor značajne nesigurnosti i potencijalne nepravde“.

Kada je reč o dokazima pribavljenim iz Srbije, izveštaj posebno ukazuje na nedostatak transparentnosti u vezi sa njihovim poreklom, dostupnošću i procesnom obradom, konstatujući da:

„Izostanak bilo kakve objavljene odluke sam po sebi predstavlja zabrinutost za transparentnost“.

Jednakost strana u postupku

Izveštaj identifikuje niz faktora koji mogu uticati na položaj odbrane, uključujući pristup dokazima, vreme za pripremu i uslove rada.

„Ovi elementi predstavljaju ozbiljne indikatore koji zahtevaju dalju analizu“, piše dalje, uz napomenu da „u ovoj fazi ne može se zaključiti o konkretnim kršenjima“.

Princip zakonitosti

Izveštaj se osvrće i na primenu pravnih normi. „Postoji rizik da dovede do vremenski neusklađenog tumačenja prava“, navodi se, kao i da to „stvara rizik od neusklađenosti“ sa principom zakonitosti.

U završnom delu izveštaja navodi se da dokument „identifikuje niz ozbiljnih i dokumentovanih zabrinutosti koje ne mogu biti zanemarene“.

Naglašava se da standard procene treba da bude Ustav Kosova i međunarodni instrumenti za zaštitu ljudskih prava, uz preporuku:
„uspostavljanja održivog, nezavisnog i adekvatno finansiranog mehanizma za kontinuirano praćenje rada Specijalizovanih veća“.
Kako je zaključeno, priroda i obim identifikovanih pitanja ukazuju na potrebu za daljim institucionalnim razmatranjem, kontinuiranim monitoringom i dodatnim analizama.

Hag i suđenje Tačiju

Specijalizovana veća Kosova imaju sedište u Hagu, gde se vode postupci protiv bivših visokih zvaničnika OVK, uključujući i bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija.

Suđenje Tačiju i još trojici optuženih započelo je 2023. godine, a postupak se sada nalazi u završnoj fazi, nakon okončanja izvođenja dokaza i završnih reči.

Optuženi se u pritvoru u Hagu nalaze od 2020. godine, što se u izveštaju posmatra u širem kontekstu trajanja pritvora u međunarodnim postupcima i pitanja suđenja u razumnom roku.

Ćeljaj je ovaj izveštaj, koji je izradio Komitet advokata za ljudska prava Engleske i Velsa kao, kako je naglašeno – nezavisna organizacija angažovana radi procene usklađenosti rada Specijalizovanih veća sa standardima ljudskih prava, predstavio u trenutku kada se u javnosti očekuje izricanje presude u ovom predmetu. Podsetimo rok za izricanje presude je 18. maj.

Ceo izveštaj možete pročitati ovde, međutim, za sada je dostupna samo verzija na albanskom.

Nije prva kritika

Ćeljaj je i ranije u više navrata kritikovao Specijalizovana veća, kada je krajem novembra, prošle godine, posetio Haški tribunal, po povratku u Prištinu održao je konferenciju za medije, nezadovoljan tretmanom na koji je tamo naišao.

„Tokom sastanka nisam imao mogućnost da pravim beleške, što, prema mom mišljenju, ozbiljno ugrožava nezavisnost i pravo Ombudsmana da pristupi osobama u pritvoru i nadgleda poštovanje ljudskih prava. Ovaj problem ću podići i pred međunarodnim mehanizmima“, rekao je tada Ćeljaj.