Većina Srba na Kosovu smatra da se situacija ne razvija u dobrom pravcu, uz dominantan osećaj stagnacije, nisko poverenje u institucije i podeljene percepcije između severa i juga, pokazuje najnovija „Analiza trendova 2025“.

Istraživanje, koje je sprovela NVO Aktiv na uzorku od 520 ispitanika, potvrđuje da većina građana smatra da se situacija ne razvija u dobrom pravcu, dok su razlike između severa i opština južno od Ibra i ove godine ostale jedna od ključnih linija razdvajanja u percepciji stvarnosti.

Dve realnosti: sever kao „prostor krize“, jug kao „zona adaptacije“

Jedan od centralnih nalaza izveštaja jeste postojanje „dve zajednice koje dele identitetski okvir, ali žive u delimično različitim socio-institucionalnim okvirima“.

Na severu Kosova dominira percepcija izražene političke i bezbednosne krize. Čak oko 58% ispitanika političku situaciju ocenjuje kao „veoma lošu“, dok više od 60% bezbednost vidi na isti način, što ukazuje na visok nivo nepoverenja i osećaj institucionalne nesigurnosti.

Nasuprot tome, južno od Ibra stavovi su nijansiraniji – dominiraju ocene „neutralno“ i „loše“, uz primetan prostor za umereniji optimizam i diferenciranije sagledavanje društveno-političkih okolnosti.

„Na severu dominira narativ akutne krize i institucionalne ugroženosti, dok prostor južno od Ibra realnost interpretira kroz manje ekstremne i više diferencirane utiske, što ukazuje na fragmentisanu društvenu realnost unutar same srpske zajednice.“ 

„Stvari ne idu u dobrom smeru“: dominacija pesimizma, uz blagi rast optimizma

Na pitanje o pravcu kretanja situacije, čak 74% ispitanika smatra da se stvari ne razvijaju dobro, dok pozitivne ocene ostaju u manjini .

„Na severu dominira izrazito negativan i gotovo zatvoren pesimizam: ‘nikako’ (44%) i ‘uglavnom ne’ (42%), uz minimalan udeo pozitivnih odgovora (‘uglavnom da’ 10%; ‘apsolutno da’ 4%). Ovakva raspodela ukazuje na snažan osećaj da je politički pravac ne samo nepovoljan, već i sistemski pogrešan, sa preko 85% nezadovoljnih“.

Ipak, u odnosu na prethodne godine beleži se određeni pomak – 2025. godine 26,2% ispitanika vidi pozitivan pravac, što je značajan rast u odnosu na 8,8% u 2024. .

Uprkos tome, izveštaj konstatuje da „među Srbima na Kosovu preovlađuje osećaj stagnacije ili pogoršanja, a ne napretka“ .

Bezbednost, politika i odlazak mladih među ključnim problemima

Kada je reč o najvećim problemima, bezbednost, politička nestabilnost, kriminal i korupcija dominiraju ispred ekonomskih pitanja.

bezbednost navodi oko 50% ispitanika
političku nestabilnost oko 47%
kriminal i korupciju takođe oko 47%
migracije i odlazak mladih oko 45%

Na severu je politička nestabilnost najizraženiji problem, dok je na jugu struktura zabrinutosti „drugačije nijansirana“ .

„Na severu je politička nestabilnost najizraženiji problem… Ovakav obrazac ukazuje da se sever dominantno percipira realnost kroz prizmu političke i institucionalne krize. Bezbednost i nestabilnost se tu ne doživljavaju kao izolovani fenomeni, već kao deo šireg osećaja sistemske neizvesnosti.“

Ekonomija: gotovo jedinstven osećaj pogoršanja

Za razliku od političkih i bezbednosnih tema, gde postoje izražene razlike između severa i opština južno od Ibra, ekonomska percepcija pokazuje gotovo potpunu saglasnost unutar srpske zajednice na Kosovu.

Oko 70% ispitanika – i na severu i na jugu – smatra da se ekonomska situacija pogoršala u poslednjih godinu dana, dok je procenat onih koji vide poboljšanje minimalan.

„Procena ekonomske situacije u proteklih godinu dana pokazuje izrazito negativan obrazac percepcije, koji je gotovo identičan i na severu i u opštinama južno od Ibra. U obe sredine dominantan odgovor je da se situacija pogoršala – tako smatra 69% ispitanika na severu i 70% južno od Ibra. Istovremeno, oko petine ispitanika u obe regije ocenjuje da se ništa nije promenilo, dok je procenat onih koji smatraju da je došlo do poboljšanja vrlo nizak. Ovakva raspodela ukazuje na gotovo konsenzualnu percepciju ekonomskog nazadovanja, bez značajnih teritorijalnih razlika, što sugeriše da se ekonomski izazovi doživljavaju kao opšti i sistemski, a ne kao specifični za određeni deo teritorije.“

Budućnost bez nade: dominira očekivanje stagnacije

Kada je reč o očekivanjima za budućnost, nalazi istraživanja ukazuju na izražen izostanak optimizma među Srbima na Kosovu.

Više od polovine ispitanika (54,2%) smatra da će život za tri godine ostati isti, dok oko trećine (31,7%) očekuje pogoršanje, a tek manjina – 14,1% – veruje da će doći do poboljšanja. Ovakva raspodela, kako se navodi, ukazuje na dominantan osećaj produžene neizvesnosti, bez jasne perspektive napretka.

„Odgovori na pitanje o tome kako će život Srba na Kosovu izgledati za tri godine otkrivaju dominantan obrazac očekivanja stagnacije… Na nivou celog uzorka više od polovine ispitanika smatra da će život ostati isti kao sada, dok trećina očekuje pogoršanje, a tek manjina veruje u poboljšanje. Ovaj nalaz ukazuje na odsustvo optimističke vizije budućnosti. Preovlađuje percepcija produžene neizvesnosti, bez jasne perspektive napretka.“

Izveštaj dodatno ukazuje i na razlike između severa i juga:

„Na severu Kosova odgovori su gotovo polarizovani između stagnacije i pogoršanja… dok južno od Ibra dominantna očekivanja ukazuju na nastavak postojećeg stanja… Ovakav obrazac sugeriše stabilizovanu, ali nisko-ambicioznu anticipaciju budućnosti.“

U celini, zaključuje se da „među Srbima na Kosovu ne postoji snažan kolektivni narativ o napretku u bliskoj budućnosti.“

Poverenje u politiku: Kriza reprezentacije i rast apatije

Rezultati ukazuju na „duboku krizu reprezentacije“ unutar srpske zajednice, uz nizak nivo poverenja u političke aktere i sve izraženiju političku apatiju.

Čak 46% ispitanika navodi da ne veruje nijednom političaru, dok oko 35% kaže da ima poverenje, a gotovo petina ne prati politiku dovoljno da bi mogla da se izjasni.

Istovremeno, politička zainteresovanost opada – skoro polovina ispitanika politička dešavanja prati retko, dok oko 10% uopšte ne prati.

„Pad interesovanja za politička dešavanja i visok procenat onih koji ne veruju nijednom političaru ukazuju na izraženu političku apatiju i krizu reprezentacije… ovakvi nalazi mogu se dovesti u vezu sa zasićenjem kriznim narativima, osećajem političke nemoći i ograničenim poverenjem u mogućnost individualnog ili kolektivnog uticaja na političke procese.“

Institucije: dominacija nezadovoljstva – i kosovske i srpske

Rezultati istraživanja ukazuju na izraženo i široko rasprostranjeno nezadovoljstvo institucijama među Srbima na Kosovu, koje obuhvata kako kosovski institucionalni okvir, tako i institucije Srbije.

Kako se navodi u izveštaju, na nivou celog uzorka dominira nezadovoljstvo gotovo svim institucijama.

Posebno su loše ocenjene institucije kosovskog sistema, pri čemu se izdvajaju Vlada Kosova, srpski predstavnici u kosovskim institucijama, Kosovska policija, kao i međunarodne misije poput UNMIK-a, EULEX-a i OEBS-a.

„Vlada Kosova beleži izrazito visok nivo potpunog nezadovoljstva (53% ‘uopšte nisam zadovoljan’ i dodatnih 38% ‘nisam zadovoljan’), dok su slični obrasci prisutni i kod srpskih poslanika u Skupštini Kosova i srpskih ministara u Vladi Kosova.“

Negativne ocene obuhvataju i bezbednosne i međunarodne aktere. I Kosovska policija, UNMIK, EULEX, EU kancelarija i OEBS takođe beleže dominantno negativne ocene.

Na severu Kosova nezadovoljstvo poprima izraženiji i radikalniji karakter:

„Na severu je nezadovoljstvo kosovskim institucijama izrazito intenzivno i radikalno… ove brojke ukazuju na gotovo potpunu delegitimaciju kosovskog institucionalnog okvira u severnom delu zajednice.“

Konkretno, oko 73% ispitanika je navelo da „uopšte nije zadovoljno“ radom Vlade Kosova, 66% radom Kosovske policije, a više od 60% radom srpskih predstavnika u kosovskim institucijama.

Za razliku od severa, južno od Ibra nezadovoljstvo je i dalje dominantno, ali izraženo kroz blaže kategorije. Umesto kategorije „uopšte nisam zadovoljan“, češće se pojavljuje blaža kategorija „nisam zadovoljan“, što sugeriše kritičan, ali manje radikalan stav.

Istovremeno, izveštaj ukazuje da nezadovoljstvo nije ograničeno samo na kosovski sistem, već obuhvata i institucije Srbije.

Za Vladu Srbije i Kancelariju za Kosovo i Metohiju beleže se takođe dominantno negativne ocene:

„I Vlada Srbije (28% ‘uopšte nisam zadovoljan’, 38% ‘nisam zadovoljan’) i Kancelarija za Kosovo i Metohiju (26% + 40%) imaju dominantno negativan saldo.“

U tom kontekstu, izveštaj zaključuje: „Nezadovoljstvo nije usmereno samo ka kosovskom institucionalnom okviru, već zahvata širi politički sistem.“

Geopolitika i osećaj nezaštićenosti

Kada je reč o „zaštitnicima srpskih interesa“, Rusija (36%) i Kina (23%) su na vrhu, EU (12%) i SAD (10%) znatno niže, a čak 16% smatra da „niko“ ne štiti srpske interese.

„Ovakva raspodela ukazuje na izražen osećaj političke nezaštićenosti i odsustvo jasnog spoljnopolitičkog oslonca… činjenica da značajan deo ispitanika smatra da ‘niko’ ne štiti interese srpske zajednice dodatno potvrđuje prisustvo defetističkog kolektivnog identiteta i niskog poverenja u međunarodne aktere.“

Izveštaj konstatuje „izražen osećaj političke nezaštićenosti i defetističkog kolektivnog identiteta“ .

Formalna integracija, ali uz probleme

Iako velika većina Srba na Kosovu formalno učestvuje u kosovskom institucionalnom sistemu kroz posedovanje ličnih dokumenata, nalazi istraživanja ukazuju da ovaj proces prati značajan broj praktičnih i administrativnih poteškoća.

Čak 91% ispitanika navodi da poseduje kosovska dokumenta, ali gotovo polovina njih (46%) ističe da je tokom procesa pribavljanja imala različite probleme.

„Iako velika većina ispitanika poseduje kosovska dokumenta, značajan procenat njih navodi da je imao poteškoće u procesu njihovog pribavljanja. Najčešće se radi o administrativnim i proceduralnim preprekama, tehničkim problemima, kao i o jezičkim barijerama i neadekvatnom odnosu službenika.“

Izveštaj dodatno ukazuje da ovi problemi nisu izolovani, već ukazuju na širi obrazac otežanog pristupa institucijama.

„Ovakva iskustva sugerišu da formalna integracija ne podrazumeva nužno i funkcionalnu uključenost u institucionalni sistem, već da je često praćena praktičnim izazovima koji utiču na svakodnevni život građana.“

Zaključak: između stagnacije i fragmentacije

U celini, nalazi „Analize trendova 2025“ ukazuju na društvo koje se nalazi između produžene stagnacije i unutrašnje fragmentacije.

Dominantni obrasci pesimizma, niskog poverenja u institucije, odsustva jasne političke perspektive i izraženih razlika između severa i juga ukazuju na složenu i višeslojnu krizu unutar srpske zajednice na Kosovu.

Kako se zaključuje u izveštaju:

„Izražene razlike između severa i juga ukazuju na fragmentisanu realnost unutar same zajednice, što dodatno otežava artikulaciju zajedničkih političkih interesa i dugoročno stabilizovanje društvenih i političkih tokova.“