Izvor: Zakletva za pravdu (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Osnovni sud u Prištini otkazao je danas ročište u predmetu u kojem se Sami Ljuštaku, Ismet Hadža, Rustem Rukoli, Fatmir Mjaku, Šeremet Jašari, Redžep Džota, Skender Tahiri i Bajram Dibrani terete za organizovani kriminal i druga krivična dela.

Otkazivanje ročišta potvrdio je predsednik sudskog veća Leon Perlaska, uz obrazloženje da je Specijalno tužilaštvo predložilo nove dokaze, te je, zbog proceduralnih pitanja, ročište zakazano za danas otkazano, prenosi Zakletva za pravdu.

Inače, u ovom predmetu suđenje se nastavlja po tačkama 16, 17 i 18 optužnice protiv Samija Ljuštakua, Ismeta Hadže, Rustema Rukolija, Fatmira Mjaku, Redžepa Džote, Skendera Tahirija, Šeremeta Jašarija i Bajrama Dibranija, za koje je postupak razdvojen.

U ovom slučaju, u drugim tačkama optužnice optuženi su: Emruš Tači, Šemsi Hajrizi, Sami Ljuštaku, Sahit Jašari, Ismet Hadža, Mergim Ljuštaku, Dardan Geci, Baškim Dervišoli, Valjon Behramaj, Arđent Behramaj, Ilj Bljakaj, Gezim Ahmeti, Dževdet Zena, Mirvete Hasani-Ljuštaku, Agim Ukaj, Ismail Dibrani, Sami Đoka i Nedžip Šatri.

Prvobitno je Osnovni sud u Prištini 5. aprila 2018. godine odbio zahteve odbrane za odbacivanje optužnice i osporavanje dokaza, uz obrazloženje da je utvrđeno da ne postoji zastarelost krivičnog dela i da odbrana nije dostavila dovoljno dokaza da bi ti zahtevi bili usvojeni. Odluku Osnovnog suda potvrdio je Apelacioni sud u julu 2018. godine.

Takođe, Osnovni sud je odobrio sporazum o priznanju krivice optužene Mirvete Hasani-Ljuštaku sa tužilaštvom, kojom je ona osuđena na novčanu kaznu od 3.500 evra za krivično delo „omogućavanje bekstva lica lišenog slobode”.

Osnovni sud u Prištini je 14. aprila 2020. godine objavio presudu u slučaju bekstva bivšeg gradonačelnika opštine Srbica, Samija Ljuštakua i drugih iz Kliničko-univerzitetskog centra Kosova (UKCK), koje se dogodilo 2014. godine, kada je Ljuštaku primao medicinski tretman u vreme kada je bio u pritvoru u predmetu „Drenica”.

Za ovo bekstvo iz UKCK-a, sud je oslobodio Ljuštakua optužbi, ali ga je kaznio sa 12.000 evra zbog dva druga bekstva koja su se dogodila 21. avgusta 2015. i 22. septembra 2015. godine.

Pored Ljuštakua, na novčane kazne od po 1.000 evra kažnjeni su i zatvorski čuvari koji su bili u pratnji Ljuštakua: Iljber Bljakaj, Gezim Ahmeti i Dževdet Zena.

Svi ostali optuženi, uključujući Ljuštakuovog sina Mergima Ljuštakua, kao i Emruša Tačija, Šemsija Hajrizija, Samija Đoku, Nedžipa Šatrija, Ismaila Dibranija, Agima Ukaja, Ismeta Hadžu, Dardana Gecija, Baškima Dervišolija, Valjona Behramaja i Arđenta Behramaja, bili su oslobođeni optužbi.

Međutim, presuda u odnosu na optužene Tačija i Šatrija bila je ukinuta od strane Apelacionog suda. Nakon toga, Emruš Tači i Nedžip Šatri su u ponovljenom postupku oslobođeni optužbi presudom sudije Agima Kučija.

Inače, tužilac EULEX-a, Romulo Mateuš, podigao je optužnicu protiv Samija Ljuštakua i drugih 17. novembra 2016. godine, tereteći ih za više krivičnih dela povezanih sa bekstvom Ljuštakua i drugih iz Pritvorskog centra u Prištini, koji su osuđeni u predmetu poznatom kao „Grupa iz Drenice”, i koji su u bolnicu odlazili radi medicinskih pregleda zbog zdravstvenih problema.

Prva tačka optužnice tereti Emruša Tačija da je nakon 20. maja 2014. godine, u svojstvu direktora pritvorske jedinice u Prištini, zloupotrebio službeni položaj tako što je namerno i svesno prekršio zakon koji se odnosi na njegove dužnosti i nije izvršavao svoje obaveze, čime je omogućio pritvorenicima u predmetu P.938/13 (poznatom kao slučaj „Drenica”) Samiju Ljuštakuu, Sahitu Jašariju i Ismetu Hadži da pobegnu iz objekta Regionalne bolnice u Prištini.

Prema optužnici, to je učinio radi lične koristi, u vidu napredovanja na poziciju generalnog direktora Kosovske korektivne službe, omogućivši da trojica optuženih imaju blaže i neadekvatne mere bezbednosti od strane SKK, što im je omogućilo bekstvo iz nadzora korektivne službe i nateralo sudiju da promeni odluku od 19. maja 2014. godine o premeštaju u pritvorski centar u Mitrovici.

Navodi se da se nije pobrinuo za raspoređivanje dva zatvorska čuvara po svakom pritvoreniku, nije obezbedio prisustvo najmanje jednog korektivnog službenika u sobi pritvorenika tokom celog vremena, niti se pobrinuo da osoblje bude dovoljno kvalifikovano za nadzor pritvorenika visokog rizika.

Dalje se navodi da nije posvećena pažnja tome da se optuženi smeste u adekvatno obezbeđene prostorije ili, alternativno, da se obezbedi dovoljno prostorija kako bi se sprečilo njihovo bekstvo; nije se vodilo računa da se službenici zaduženi za čuvanje optuženih opreme odgovarajućom bezbednosnom opremom, niti da se optuženi drže u lisicama, osim u slučajevima kada je to bilo potrebno radi pružanja medicinskog tretmana.

Takođe se navodi da nije sprečio posete bez odobrenja suda, nije naložio svojim podređenim službenicima (Baškimu Dervišoliju, Valjonu Behramaju i Arđentu Behramaju) da u potpunosti sarađuju sa pripadnicima Policije Kosova koji su došli na lice mesta, nije podneo zahtev Komisiji za kategorizaciju zatvorenika da se Ismet Hadža klasifikuje kao pritvorenik izuzetno visokog rizika, visokog rizika ili rizika od bekstva, niti je pokrenuo disciplinski postupak protiv Ismeta Hadže, koji je bio u pritvoru u Prištini.

Na taj način se tereti da je izvršio krivično delo „zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” iz člana 422, stav 1, 2.1, 2.2 i 2.3 Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina.

Tačka 2 optužnice navodi da je od 11. novembra 2014. do 22. septembra 2015. godine Emruš Tači, u svojstvu generalnog direktora Kosovske korektivne službe, zloupotrebio dužnost tako što nije vršio nadzor nad pritvorskom jedinicom u Dubravi i omogućio pritvoreniku Samiju Ljuštakuu povlašćen i nepravilan tretman tokom pritvora, što je kulminiralo njegovim bekstvima 21. avgusta 2015. i 22. septembra 2015. godine.

Prema optužnici, to je učinio radi lične koristi, kako bi ostao na funkciji direktora KSK-a, i radi koristi za pritvorenika, omogućivši mu blaže i neadekvatne mere bezbednosti, što mu je omogućilo bekstvo.

Navodi se da Tači nije organizovao odgovarajući nadzor nad pritvorenikom tokom njegovog prevoza van pritvorske jedinice u Dubravi, nije obezbedio nadzor korektivnih službenika tokom sprovođenja pravila vezanih za transport i hospitalizaciju, niti je sproveo procedure kategorizacije pritvorenika kao visokorizičnog.

Ovim je optužen da je počinio krivično delo „zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” iz člana 422, stav 1, 2.1, 2.2 i 2.3 Krivičnog zakonika, kažnjivo zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Treća tačka optužnice tereti Šemsija Hajrizija da je između 19. i 22. maja 2014. godine, u svojstvu vršioca dužnosti direktora KSK-a, zloupotrebio službeni položaj tako što je javno odbio da sprovede sudsku odluku u predmetu P.938/13 od 19. maja 2014. godine, kojom je bilo naloženo prebacivanje pritvorenika Sabita Gecija, Sulejmana Seljimija, Avnija Zabelija, Jahira Demakua, Samija Ljuštakua, Sahita Jašarija i Ismeta Hadže u pritvorski centar u Mitrovici, i podsticao svoje podređene iz korektivnog osoblja da se suprotstave sprovođenju ove odluke u odnosu na okrivljene Ljuštakua, Jašarija i Hadžu.

Navodi se da je to učinio radi koristi za trojicu optuženih, omogućivši im bekstvo iz bolnice i nateravši sudiju da promeni odluku o premeštaju u pritvorski centar u Dubravi, te da se svesno nije povinovao sudskoj odluci.

Četvrta tačka optužnice tereti Samija Ljuštakua, Sahita Jašarija i Ismeta Hadžu da su u jutarnjim časovima 20. maja 2014. i u večernjim časovima 22. maja 2014. godine, u objektima Regionalne bolnice u Prištini, u saučesništvu i po prethodno dogovorenom planu, dok su bili u pritvoru u predmetu P.938/13 (slučaj „Drenica”), pobegli iz prostorija bolnice gde su bili zadržani zbog navodnog zdravstvenog stanja i sakrili se na nepoznatoj lokaciji.

Na taj način se terete da su izvršili krivično delo „bekstvo lica lišenog slobode” u saučesništvu, suprotno članu 405, stav 1 u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika, za koje je zaprećena kazna zatvora do 3 godine.

Peta tačka optužnice tereti Mergima Ljuštakua i Dardana Gecija da su, u istom periodu kao u četvrtoj tački optužnice, u prostorijama Regionalne bolnice u Prištini, postupajući u saizvršilaštvu i po planu, pomogli Samiju Ljuštakuu da pobegne i ode na nepoznatu lokaciju, gde se skrivao do 22. maja 2014. godine.

Time su optuženi da su u saizvršilaštvu počinili krivično delo „olakšavanje bekstva lica lišenog slobode”, iz člana 406. stav 1. i 4. u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika, kažnjivo zatvorom od 1 do 8 godina.

U međuvremenu, u šestoj tački optužnice, Baškim Dervišoli, Valjon Behramaj i Arđent Behramaj optuženi su da su, u periodu između 20. i 22. maja, u prostorijama Regionalne bolnice u Prištini, u saučesništvu i po planu, ometali sprovođenje sudske odluke u predmetu P.938/13, kojom je naloženo premeštanje Samija Ljuštakua, Ismeta Hadže i Sahita Jašarija iz Prištine u pritvorski centar u Mitrovici, i da kao korektivni službenici nisu vršili adekvatan nadzor, čime su omogućili bekstvo i nezakonitu slobodu.

Time su optuženi da su počinili krivična dela „pružanje pomoći učiniocima nakon izvršenog krivičnog dela” i „nezakonito puštanje lica lišenih slobode”, u saizvršilaštvu, iz člana 388, stav 1, 2.5 i 3 u vezi sa članom 31, kao i člana 407 u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika, kažnjivo zatvorom od 1 do 10 godina, kao i zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Dalje, sedma tačka optužnice tereti Ilbera Bljakaja, Gezima Ahmetija i Dževdeta Zenu da su 21. avgusta 2015. godine, u saizvršilaštvu prema dogovorenom planu i uz ovlašćenje za nadzor nad pritvorenikom Samijem Ljuštakuom, dok su se nalazili van Pritvorskog centra Dubrava, omogućili njegovo nezakonito puštanje i ostavili ga bez pratnje, u suprotnosti sa odlukom Osnovnog suda u Mitrovici od 27. maja 2015. godine, kojim je izrečena kazna od 12 godina zatvora u predmetu P.938/13.

Ovim su optuženi za saizvršilaštvo u krivičnom delu „nezakonito puštanje lica lišenih slobode” iz člana 407 u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika, kažnjivo zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Iste osobe su optužene i u osmoj tački optužnice, u kojoj se navodi da su 22. septembra 2015. godine, postupajući u saizvršilaštvu i po planu, u svojstvu službenika zatvora, zloupotrebili dužnost i ovlašćenja u čuvanju Samija Ljuštakua, dok je bio van Pritvorskog centra u Dubravi, omogućivši njegovo nezakonito oslobađanje i ostavljajući ga bez pratnje.

Na taj način optuženi su da su počinili krivično delo „nezakonito puštanje lica lišenih slobode”, u saizvršilaštvu, iz člana 407 u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika, kažnjivo zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

U devetoj tački optužnice, Sami Ljuštaku je optužen da je 21. avgusta 2015. godine, kada je bio u pritvoru po predmetu P.938/13, namerno bio privremeno bez pratnje korektivnog osoblja i bez sudskog odobrenja, van prostorija pritvorskog centra u Dubravi, boraveći u kući, čime je pobegao iz institucije u kojoj je bio pritvoren i nije se povinovao sudskoj odluci o zatvoru.

Ovim je optužen da je počinio krivično delo „bekstvo lica lišenog slobode” iz člana 405 Krivičnog zakonika, kažnjivo zatvorom do 3 godine.

Tačka 10 optužnice takođe tereti Samija Ljuštakua da je 22. septembra 2015. godine namerno ostao bez pratnje osoblja zatvorske ustanove i bez sudskog naloga van prostorija Pritvorskog centra Dubrava, gde je bio pritvoren, pobegavši iz ustanove u kojoj je bio pritvoren.

Ovim je Ljuštaku optužen da je počinio krivično delo „bekstvo lica lišenog slobode” iz člana 405 stav 1 Krivičnog zakonika, kažnjivo do 3 godine zatvora.

Dok je u tački 11, Mirvete Hasani-Ljuštaku optužena da je 22. septembra 2015. godine automobilom prevozila Samija Ljuštakua iza ili oko prostorija Regionalne bolnice u Prištini, čime je pomogla u njegovom bekstvu.

Ovim je optužena da je počinila krivično delo „bekstvo lica lišenog slobode” iz člana 406 stav 1 Krivičnog zakonika, kažnjivo zatvorom od 1 do 8 godina.

U dvanaestoj tački optužnice, Agim Ukaj je optužen da je 22. septembra 2015. godine, postupajući u svojstvu koordinatora transporta Pritvorskog centra Dubrava, zloupotrebio svoju dužnost i ovlašćenja prilikom organizacije transporta i nadzora pritvorenika Samija Ljuštakua dok se nalazio van Pritvorskog centra Dubrava, jer nije obezbedio primenu adekvatnih mera bezbednosti, omogućivši mu da ostane bez pratnje i da provodi vreme na slobodi, što je bilo suprotno sudskoj odluci o pritvoru.

Time je omogućio Ljuštakuu blaže i neadekvatno bezbednosno postupanje, pa mu je dozvoljeno da provodi vreme na slobodi bez pratnje korektivnih službenika van pritvorske ustanove.

Ovim je optužen da je počinio krivično delo „zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” iz člana 422, stav 1, 2.1, 2.2 i 2.3 Krivičnog zakonika, kažnjivo zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Prema trinaestoj odredbi optužnice, Ismailj Dibrani je optužen da je od 1. septembra 2015. godine, od dana kada je stupio na funkciju direktora Korektivnog centra Dubrava pa nadalje, zloupotrebljavao službeni položaj i namerno nije obavljao svoje dužnosti, omogućivši povlašćen tretman pritvorenika Ljuštakua, što je na kraju rezultiralo njegovim bekstvom iz nadzora korektivne službe 22. septembra 2015. godine, zbog čega protiv njega nikada nije preduzeta disciplinska mera.

Navodi se da su, u korist Ljuštakua, omogućili blaže i neadekvatne mere, pa mu je dozvoljeno da provodi vreme na slobodi bez pratnje korektivnih službenika van pritvorskih objekata.

Prema optužnici, Dibrani nije obezbedio sprovođenje odgovarajućih bezbednosnih mera kada je pritvorenik sproveden iz Pritvorskog centra Dubrava u bolnicu, nije podneo zahtev zameniku generalnog direktora za bezbednost i operacije u KSK-u da se Ljuštaku kategorizuje kao pritvorenik sa izuzetno visokim rizikom, visokim rizikom ili visokim rizikom od bekstva, i nije pokrenuo disciplinski postupak protiv Samija Ljuštakua nakon njegovog bekstva 22. septembra 2015. godine.

Ovim je optužen da je počinio krivično delo „zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” iz člana 422, stav 1 i 2.1, 2.2 Krivičnog zakonika, kažnjivo zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

U međuvremenu, Sami Đoka i Nedžip Šatri, u četrnaestoj odredbi, optuženi su da su od 2. januara 2014. godine pa nadalje, postupajući kao lekari u Univerzitetskom kliničkom centru Kosova (QKUK), izdavali lažne medicinske izveštaje na osnovu kojih su zahtevali medicinske preglede u ime Ljuštakua, čime su u svojim izveštajima predstavili lažna medicinska stanja, kako bi mu omogućili redovne premeštaje u bolnicu, gde je uživao znatno manje restriktivne mere i bio u mogućnosti da izbegne korektivni nadzor i na kraju pobegne.

Optuženi su da su počinili krivična dela „zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja”, „falsifikovanje isprava” i „olakšavanje bekstva lica lišenog slobode”, u saizvršilaštvu, iz člana 422 stav 1, 2.1 i 2.2 u vezi sa članom 31, člana 398 stav 1 i 2 u vezi sa članom 31 i člana 406 stav 1 i 4 u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika, kažnjiva zatvorom od 6 meseci do 5 godina, novčanom kaznom ili zatvorom do 5 godina, kao i zatvorom od 1 do 8 godina.

Dok se u članu 15 optužuje Nedžip Šatri da je 23. jula 2016. godine, postupajući u svojstvu lekara u Pritvorskom centru Dubrava, prekoračio svoja ovlašćenja i postupio suprotno Administrativnom uputstvu o kriterijumima za smeštaj zatvorenika u korektivne ustanove, tako što je omogućio premeštaj pritvorenika Škeljćima Latifaja na dan njegovog dolaska iz Dubrave na bolničko odeljenje u Dubravi, kako bi Latifaju pružio korist u vidu uživanja u manje restriktivnim uslovima u pritvoru.

Ovim je optužen da je počinio krivično delo „zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja” iz člana 422, stav 1, 2.1 i 2.2, kažnjivo zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Tačke 16, 17 i 18 za koje se suđenje nastavlja

Tačka 16 optužnice tereti Samija Ljuštakua, Rustema Rukolija, Redžepa Džotu i Fatmira Mjakua.

Prema ovoj odredbi, postoji osnovana sumnja da su u periodu između juna 2013. i aprila 2015. godine, postupajući u saizvršilaštvu prema planu koji su međusobno dogovorili, navodili svedoka „C” da da lažnu izjavu u glavnom pretresu u predmetu P.938/13, obećavajući svedoku korist u vidu zaposlenja, nudeći mu novac u iznosu od najmanje 40.000 evra i stan, kao i organizujući i plaćajući lečenje njegove supruge u bolnici, u zamenu za to da on u svojoj izjavi porekne raniju izjavu datu u prethodnom postupku 18. januara 2012. godine.

Navodi se da je u toj izjavi svedok „C” dao snažne inkriminišuće dokaze protiv glavnih optuženih u predmetu, naime Samija Ljuštakua, Sahita Jašarija i Sabita Gecija, i da je kao rezultat toga njegova lažna izjava na suđenju ometala krivični postupak, što je dovelo do oslobađanja okrivljenih od optužbi.

Oni su ovim optuženi da su počinili krivična dela „ometanje dokazivanja ili službenog postupka” i „zastrašivanje u toku krivičnog postupka” u saizvršilaštvu, kršeći član 394, tačke 1.7 i 5 u vezi sa članom 31, kao i član 395 u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika, kažnjiva zatvorom od 3 do 5 godina, odnosno od 2 do 10 godina.

Dok se u tački 17 optužnice Sami Ljuštaku, Ismet Hadža, Skender Tahiri, Šeremet Jašari i Bajram Dibrani terete da su u periodu između juna 2013. i septembra 2015. godine, postupajući po međusobno dogovorenom planu, primoravali svedoka „F” da da lažnu izjavu u glavnom pretresu u predmetu P.938/13, najpre ga preteći, a zatim mu dajući novac u iznosu od najmanje 109.000 evra, u zamenu za to da porekne raniju izjavu datu u prethodnom postupku, u kojoj je dao snažne inkriminišuće dokaze protiv Samija Ljuštakua i Ismeta Hadže, te da je kao rezultat njegovih lažnih izjava na suđenju došlo do ometanja krivičnog postupka i oslobađanja okrivljenih od optužbi.

Oni su ovim optuženi da su počinili krivična dela „ometanje dokazivanja ili službenog postupka” i „zastrašivanje u toku krivičnog postupka” u saizvršilaštvu, kršeći član 394, tačke 1.7 i 5 u vezi sa članom 31, kao i član 395 u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika, kažnjiva zatvorom od 3 do 5 godina, kao i od 2 do 10 godina.

Dok tačka 18 optužuje Samija Ljuštakua, Ismeta Hadžu, Rustema Rukolija, Redžepa Džotu, Fatmira Mjakua, Skendera Tahirija, Šeremeta Jašarija i Bajrama Dibranija da su od najmanje juna 2013. godine, postupajući po zajednički dogovorenom planu, pod vođstvom i uputstvima Ljuštakua i Hadže, odlučili da formiraju grupu od najmanje osam lica, čija je glavna aktivnost bila sprečavanje gonjenja svedoka u predmetu P.938/13, u kojem su tokom faze istrage davane inkriminišuće izjave protiv Ljuštakua i Hadže, kako ne bi svedočili na pravilan način, pri čemu su primorali druge da promene svoje inkriminišuće izjave na glavnom pretresu kako bi omogućili oslobađanje Samija Ljuštakua i Ismeta Hadže od optužbi i iz pritvora.

Ovim su Sami Ljuštaku i Ismet Hadža optuženi da su počinili krivično delo „učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi” u saizvršilaštvu, kršeći član 283, tačke 1 i 2, u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika, kažnjivo novčanom kaznom do 500 hiljada evra i zatvorom od najmanje 10 godina.

Dok se Rustem Rukoli, Redžep Džota, Fatmir Mjaku, Skender Tahiri, Šeremet Jašari i Bajram Dibrani optužuju da su počinili krivično delo „učešće u organizovanoj kriminalnoj grupi” u saizvršilaštvu, kršeći član 283 u vezi sa članom 31 Krivičnog zakonika, kažnjivo novčanom kaznom do 250 hiljada evra i zatvorom od najmanje 7 godina.