Centar za afirmativne društvene akcije (CASA), uoči isteka tromesečnog perioda drugog dela martovskog dogovora poznatog kao Sorensen-Kurti, objavila je svoj završni izveštaj o praćenju primene Zakona o strancima, koji obuhvata taj period. CASA je ocenila da tromesečni prelazni rok u primeni Zakona o strancima nije bio dovoljan i zatražila je njegovo produženje ili fleksibilnije uslove kako bi građani mogli da završe započete postupke regulisanja statusa.
Dogovor o rešavanju statusa
Podsetimo, 23. marta zvanično je počelo sprovođenje drugog dela dogovora Sorensen-Kurti, a u okviru sprovođenja Zakona o strancima na Kosovu, postignut 14. marta ove godine.
U pitanju je dogovor koji je obuhvatao otvaranje mogućnosti za lakše pribavljanje kosovskih dokumenata, građanima koji do sada u tome nisu uspevali.
Otvorena je mogućnost, prema ovom dogovoru, da se kosovska dokumenta izvade na osnovu srpskih papira izdatih za Kosovo u periodu od 10. juna 1999. godine do 15. marta 2026. godine.
Registracije su se vršile u lokalnim samoupravama, a rok za to je 16. jun.
Procena je da oko 4.000 Srba ne poseduje kosovska dokumenta, a većina do sada nije mogla da ih dobije.
U većini slučajeva, u pitanju su osobe sa nerešenim civilnim statusom koje su odrasle i školovale se na Kosovu, ali su rođene u drugim državama regiona; supružnici i deca nosilaca kosovskih ličnih karata koji žive i rade na Kosovu; usvojena deca čija su usvojenja sprovedena u pravnom sistemu Srbije ili druge države; lica u procesu verifikacije građanskog statusa; interno raseljena lica iz Srbije bez kosovskih ličnih karata, te povratnici.
Uoči isteka ovog roka, CASA je objavila završni izveštaj o praćenju primene spomenutog dogovora.
Prelazne mere stvorile su priliku, ali vremenski okvir bio nedovoljan
Nalazi monitoringa ove nevladine organizacije pokazali su, kako se navodi, da je sporazum postignut između Evropske unije i kosovske vlade u martu ove godine stvorio važnu priliku za mnoge građane da pokrenu postupke za regulisanje svog građanskog statusa, prava boravka i pristupa kosovskim dokumentima.
„Zabeleženi su određeni pozitivni pomaci, uključujući prihvatanje zahteva, izdavanje jednog broja privremenih dozvola boravka i povećano angažovanje institucija“.
Međutim, ističu, izveštaj zaključuje da tromesečni prelazni period nije bio dovoljan da većini pogođenih građana omogući da okončaju složene i dugotrajne administrativne postupke.
„Zbog obimnih zahteva u pogledu dokumentacije, administrativnih kašnjenja, neujednačene institucionalne prakse i ograničenih administrativnih kapaciteta, prema informacijama koje su podelili građani, samo mali broj njih je uspeo da u potpunosti reguliše svoj status pre isteka prelaznog perioda“, naglasili su.
Teško je, dodaju, utvrditi stvarni obim uspešno okončanih postupaka tokom tromesečnog prelaznog perioda, s obzirom na to da javnosti nisu dostupni podaci o broju podnetih i rešenih zahteva.
Pored toga, ističu, zvanična statistika ne obuhvata građane koji nisu ni uspeli da podnesu zahtev jer su prethodno usmeno informisani da ne ispunjavaju uslove ili da njihov zahtev neće biti prihvaćen.
„Kao rezultat toga, stvarni broj lica koja su ostala van procesa može biti znatno veći“.
Administrativne prepreke i dalje onemogućavaju efikasan pristup dokumentima
Tokom procesa monitoringa, CASA je dokumentovala i brojne izazove sa kojima su se, kako navode, podnosioci zahteva suočavali:
„Prekomerne zahteve u pogledu dokumentacije i finansijskih troškova, zahteve za apostil overom koji prevazilaze zakonske uslove, dugotrajna kašnjenja u donošenju odluka i ograničen pristup delotvornim pravnim sredstvima“.
Osim toga, kao dodatni izazov navode i to da su se građani suočavali sa „neusklađenim i često kontradiktornim informacijama koje su pružale nadležne kancelarije, pri čemu su se tumačenja i zahtevi razlikovali ne samo od opštine do opštine, već i među službenicima unutar iste opštine“.
„Mnogi građani naveli su da mesecima nakon podnošenja zahteva nisu dobili nikakve informacije o statusu svojih predmeta. Drugi su se suočavali sa ponovljenim zahtevima za dostavljanje dodatne dokumentacije, dugim čekanjem na prevod rešenja i proceduralnom neizvesnošću u vezi sa narednim koracima potrebnim za okončanje postupka“.
Posebnu zabrinutost, naglašavaju, i dalje izaziva položaj lica koja godinama žive na Kosovu i imaju snažne porodične, društvene i profesionalne veze sa Kosovom, ali se i dalje suočavaju sa preprekama u priznavanju svog građanskog statusa, prava boravka ili državljanstva.
Rezultati ankete potvrđuju široko rasprostranjena kašnjenja i neizvesnost
Pri kraju tromesečnog perioda, CASA je, navode, ponovo kontaktirala građane koji su ranije prijavili poteškoće u pribavljanju kosovskih dokumenata kako bi procenila da li je došlo do pomaka u njihovim predmetima i da li su novousvojeni propisi stvorili mogućnosti za rešavanje problema sa kojima su se suočavali.
CASA je, poručuju, sprovela i anonimnu ciljanu anketu na manjem uzorku građana koji kroz neformalne grupe i mreže razmenjuju iskustva u vezi sa regulisanjem svog statusa i ostvarivanjem prava na kosovska dokumenta.
Šta ti nalazi ukazuju?
„Nalazi ukazuju da je samo mali procenat ispitanika uspeo da u potpunosti reguliše svoj status, dok za veliku većinu administrativni postupci i dalje traju. Samo 11,4% ispitanika navelo je da je njihov status u međuvremenu u potpunosti rešen. Od tog broja, manje od 5% dobilo je kosovsku ličnu kartu, dok su ostali ostvarili pravo na privremenu dozvolu boravka. Oko polovine ispitanika izrazilo je nezadovoljstvo kvalitetom komunikacije i podrške koju pružaju institucije, kao i neizvesnost u pogledu toga kada će, odnosno da li će njihovi postupci biti okončani“.
Stoga, poručuju iz CASA-e, nalazi u velikoj meri potvrđuju zaključke do kojih se došlo kroz monitoring pojedinačnih slučajeva i ukazuju da:
„Administrativna neizvesnost ostaje jedan od najvećih izazova sa kojima se pogođeni građani suočavaju“.
Evropski standardi ljudskih prava moraju usmeravati primenu zakona
Izveštaj ujedno naglašava značaj standarda razvijenih u praksi Evropskog suda za ljudska prava, koji su, u skladu sa kosovskim Ustavom, obavezujući za ovdašnje javne institucije, uključujući načela pravne sigurnosti, zaštite legitimnih očekivanja i zabrane prekomernog formalizma.
U skladu sa ovim standardima, poručuju:
„Javne vlasti imaju obavezu da uspostave delotvorne mehanizme koji će omogućiti licima koja godinama žive i rade na Kosovu da regulišu svoj status i ostvare svoja prava“.
Potreban produžetak roka
Tromesečni prelazni period, ponovili su, predstavljao je važan i pozitivan korak, jer je stvorio pravni okvir i priliku za mnoge građane da pokrenu postupke koji su godinama bili odlagani.
„Međutim, nalazi monitoringa ukazuju da je predviđeni vremenski okvir bio nedovoljan imajući u vidu složenost procedura, obimne zahteve u pogledu dokumentacije i ograničene administrativne kapacitete. Administrativni postupci treba da olakšavaju ostvarivanje prava, a ne da stvaraju dodatne prepreke licima koja postupaju u dobroj veri“, ponavljaju.
CASA je, shodno tome, pozvala na produženje roka.
„Iz tog razloga, CASA poziva na produženje ili veću fleksibilnost prelaznog perioda i preduzimanje mera koje će obezbediti da lica koja ispunjavaju uslove ne budu isključena iz ostvarivanja svojih prava“.
„Uspeh procesa primene ne treba meriti isključivo brojem podnetih zahteva, već stepenom u kojem lica koja ispunjavaju zakonske uslove uspevaju da u praksi regulišu građanski status, pribave lična dokumenta, steknu pravni identitet i ostvare prava koja su im garantovana kosovskim, ali i međunarodnim pravnim okvirom. Ostvarivanje ovog cilja zahtevaće pre svega dodatno vreme za rešavanje zahteva, kontinuiranu posvećenost institucija, jačanje administrativnih kapaciteta, veću transparentnost, doslednu primenu zakona i pravnih standarda, kao i suštinski dijalog i saradnju sa ugroženom srpskom i drugim nevećinskim zajednicama, civilnim sektorom, javnošću, međunarodnim i drugim akterima“.
Preporuke CASA-e:
CASA poziva institucije na Kosovu i međunarodne aktere da produže ili učine fleksibilnijim prelazni rok, obezbede nastavak obrade svih podnetih zahteva, usklade administrativnu praksu među opštinama i ojačaju kapacitete nadležnih organa, uz unapređenje pristupa informacijama, pravnim sredstvima i smanjenje dokumentacionih i finansijskih prepreka, kao i doslednu primenu zakona u skladu sa standardima zabrane diskriminacije i pravne sigurnosti.
