Projekat javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednog sistema koji je nedavno predložio beogradski Sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija u teoriji može imati određene koristi. Na primer, deo rizika bi se sa gradske vlasti prebacio na privatnog partnera i samim tim smanjilo bi se finansijsko opterećenje za Grad. Sistem bi mogao da doprinese i efikasnijem i bržem reagovanju i boljoj koordinaciji aketra u oblasti bezbednosti. Ipak, Grad je predložio ovaj projekat, a da nije predstavio analize bezbednosnog stanja u gradu, niti analize trenutnih kapaciteta i njihovih nedostataka, a ni analize rizika ili pretnji – što dovodi u pitanje efikasnost, opravdanost i svrhu ovog ulaganja.

Pred odbornicima Skupštine Grada Beograda, na sednici koja se danas održava, naći će se i predlog projekta javno-privatnog partnerstva za uvođenje integrisanog bezbednog sistema na teritoriji Beograda.

Privatni partner, koji bi trebalo da bude izabran do kraja ove godine, imaće obavezu da sopstvenim sredstvima finansira izgradnju, rekonstrukciju i nabavke u okviru budućeg sistema. Imaće zadatak i da obezbedi neophodne operativne i kadrovske kapacitete za funkcionisanje sistema.

Integrisani bezbedni sistem, koji treba da uspostavi i održava budući gradski partner, uključuje, između ostalog: uspostavljanje komandno-bezbednosnih centara, nabavku informaciono-komunikacionog sistema za prikupljanje, prenos i analizu podataka, što uključuje i primenu inteligentne video analitike, mobilne i pozorničke patrole.

Taj posao privatni partner neće raditi besplatno. Od Grada Beograda dobijaće mesečnu naknadu, a ukupno 81 milijardu dinara za 10 godina koliko će trajati javno-privatno partnerstvo.

Uvođenje „bezbednog sistema“ u vremenu nepoverenja

Forbes Srbija razgovarao je sa stručnjacima iz oblasti bezbednosti na temu mogućih koristi koje ovaj sistem može da ima za Grad, ali i rizika i problematike njegovog uvođenja na teritoriji Beograda.

Vanredna profesorka Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu Svetlana Stanarević ukazuje da postoji više razloga zbog kojih bi sam sistem bio koristan za Beograd. To su, na primer, povećanje efikasnosti i koordinacije, a važna je i prevencija i preventivini nadzor.

U nekim većim evropskim i svetskim gradovima, prema njenim rečima, postoje modeli javno-privatnog partnerstva u oblasti upravljanja i nadzora bezbednosti – sa različitim nivoima privatne uključenosti.

Međutim, Stanarević u odgovorima za Forbes Srbija navodi i da je u svetlu trenutnog nepoverenja građana u postojeće institucije koje brinu o javnom redu, miru i bezbednosti, opravdano postaviti pitanje o sigurnosti i transparentnosti ovog partnerstva.

„Složenost sektora bezbednosti zahteva ozbiljne reforme. A javno-privatna partnerstva moraju imati za cilj sinergijski efekat u zaštiti javnog interesa i javne bezbednosti, a ne samo profit“.

Direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Predrag Petrović smatra da ovakav sistem kakav je predložio Grad Beograd – definitivno nije potreban i da ne postoji nikakva opravdanost da se on uvede.

Petroviću nije poznato da negde postoji sistem kakav predlaže Grad – ovakvog obima i gde je veliki broj funkcija i poslova dodeljen privatnoj firmi.

Slični modeli u Evropi i svetu

Svetlana Stanarević za Forbes Srbija navodi da u nekim većim evropskim i svetskim gradovima postoje slični modeli javno-privatnog partnerstva za upravljanje i nadzor bezbednosti.

To su, na primer London, Pariz, Berlin, neki holandski gradovi, ili neki gradovi u SAD i Australiji.

Ona navodi da se javno-privatno partnerstvo ogleda u razvoju integrisanih sistema za nadzor i upravljanje bezbednošću, uključujući inteligentne video analitike, javne alarmne sisteme i koordinaciju sa privatnim bezbednosnim službama. Takođe, postoji i kombinacija javnih i privatnih resursa za nadzor i zaštitu javnih prostora, uključujući sisteme video-nadzora i patrolne službe, i sisteme za nadzor i upravljanje kriznim i vanrednim situacijama.

Ovi primer, navodi Stanarević, pokazuju da modeli integrisanih bezbednosnih sistema u okviru javno-privatnih partnerstava postoje i u razvijenim gradovima u Evropi i svetu.

„Često sa različitim nivoima i modelima privatne uključenosti i posebne regulative“, dodaje ona.

„Beograd nema nadležnost da se stara o javnoj bezbednosti“

Predrag Petrović navodi da mu nije poznato da sistem, kakav predlaže Beograd, ovakvog obima i gde je veliki broj funkcija i poslova dodeljen privatnoj firmi – negde postoji.

„Neki delovi i funkcije postoje. Uglavnom se dodeljuje privatnim firmama tehničko održavanje savremenih komunikacionih sistema i video nadzora. Ali da neko upravlja takvim sistemima, to je manje zastupljeno. Mislim da nigde ne postoji da sve te funkcije i poslovi koji su ovde predviđeni, da je sve objedinjeno i centralizovano i dato jednoj ili dvema privatnim firmama“.

Petrović kaže da Grad Beograd nema nadležnost da se stara o javnoj bezbednosti, već da se stara o komunalnom redu – a ovo prevazilazi poslove komunalnog reda, navodi on.

Grad, kaže, ima i neke obaveze oko vanrednih situacija – ali predloženi projekat prevazilazi i te obaveze.

„Ovo su poslovi javne bezbednosti u velikoj meri, što nije nadležnost Grada, a nije ni nadležnost neke privatne firme“.

Koristi integrisanog sistema

Svetlana Stanarević navodi da postoji više razloga zbog kojih bi ovakav sistem bio koristan za Beograd.

„Mobilne patrolne jedinice i pozorničke patrolne stanice, ukoliko su dobro raspoređene i imaju odgovarajuću rutinu i frekvenciju u postupanju, mogu doprineti smanjenju kriminala i povećanju bezbednosti“.

Važna je, kako kaže, i modernizacija kao i tehnološki razvoj. „Upotreba inteligentne video analitike, sistema za javno uzbunjivanje i drugih savremenih tehnologija mogu unaprediti bezbednosne kapacitete Beograda“.

Dobar efekat može da bude i smanjenje opterećenja postojećih službi. „Tako što privatni partner može nadoknaditi neke kapacitete, koji možda nisu dovoljno razvijeni u okviru javnog sektora“.

Jedan od razloga za uvođenje takvih sistema je i dodatno bezbednosno umrežavanje.

„Pored toga što postoji policija i druge javne službe, integrisani bezbednosni sistemi dopunjuju i pojačavaju njihovu efikasnost“, navodi Stanarević.

Prema njenim rečima, postiže se i brza reakcija i koordinacija, jer sistem omogućava centralizovano upravljanje i brzu koordinaciju svih bezbednosnih resursa, uključujući mobilne patrolne jedinice, pozorničke patrole i sistem javnog uzbunjivanja.

„Važna je i prevencija i smanjenje kriminala, jer moderni sistemi nadzora i analitike mogu unapred prepoznati potencijalne rizike i smanjiti broj incidenata“.

Pitanje nadležnosti privatnih firmi

Stanarević navodi i da u ovom konkretnom projektu postoje i potencijalni izazovi i „problematični segmenti“.

„Ako uzmemo u obzir mobilne i pozorničke patrole, ove aktivnosti podrazumevaju neposredni kontakt sa građanima i specifične veštine komunikacije. Pitanje je da li privatne firme imaju dovoljno kapaciteta ili zakonske nadležnosti da vrše takve funkcije, posebno u kriznim i vanrednim situacijama“.

Takođe, kada je u pitanju javni sistem uzbunjivanja, upravljanje tim sistemom je kritično za bezbednost građana i mora biti pod kontrolom javnih službi.

„Privatni sektor može imati ograničenu odgovornost ili posebno definisana pravna ovlašćenja u ovim slučajevima“.

Navodi da je važno jasno definisati granice i odgovornosti privatnog partnera, kao i osigurati da nadzor i regulativa štite javni interes.

Sistem se uvodi bez analize rizika i stanja

Stanarević navodi i da razlog za uspostavljanje javno-privatnog partnerstva u oblasti bezbednosti, ne mora nužno da bude povećana potreba za bezbednošću ili nedostatak javnih ili državnih kapaciteta.

„Jednostavno, želi se postići pravovremena ili brža reakcija na bezbednosne incidente. Takođe, privatni partneri često mogu doneti inovacije i napredne tehnologije u projekte iz oblasti bezbednosti. Ili omogućiti efikasnije raspoređivanje rizika između javnog i privatnog sektora, što može omogućiti bolje dugoročno upravljanje rizicima“.

Međutim, ona ukazuje da u odnosu na to šta predloženi integrisani bezbednosni sistem treba da obuhvati, u slučaju projekta Beograda, nedostaje analiza bezbednosnog stanja na području grada koja ukazuje na to, primera radi, da postoji 50 kritičnih tačaka sa pojačanom bezbednosnom dinamikom, te da je neophodno uspostaviti komunalno-bezbednosne stanice za decentralizovano praćenje bezbednosnih događaja.

Istovremeno, nedostaje i analiza postojećih kapaciteta i njihovih nedostataka, procena rizika i potencijalnih pretnji, kao i predlog za intervencije i implementaciju sistema.

„Ovakva analiza omogućila bi da se planirani projekat prilagodi stvarnim potrebama i podacima. Time bi se povećala efikasnost i opravdanost ulaganja. U suprotnom, postoji rizik da predlog partnerstva bude zloupotrebljen u političke svrhe ili da se formiraju udarne snage koje bi mogle služiti određenim interesima, posebno u složenoj političkoj i društvenoj krizi u kojoj se trenutno nalazimo“, ukazuje ona.

Stanje bezbednosti nije isto svuda

Predrag Petrović smatra da ovaj sistem Gradu Beogradu definitivno nije potreban i da ne postoji nikakva opravdanost da se on uvede.

„Ako uzmemo u obzir činjenicu da je sam gradonačelnik Aleksandar Šapić, pre dve godine, marta 2024, rekao da je Beograd jedna od najbezbednijih metropola u ovom delu Evrope, možemo da vidimo da taj sistem nema nikakvog smisla sa stanovišta povećanja bezbednosti“, rekao je Petrović.

On smatra da bi, prema predlogu projekta, sistem na neki način bio podjednako uveden za ceo grad, odnosno sve gradske opštine.

„Nije bezbednost ista na svakoj opštini, čak i na jednoj opštini je od ulice do ulice situacija drugačija. To bi sve trebalo da se utvrdi analizom rizika. To je jedan od glavnih koraka koji se preduzimaju pre nego što krećete da unapredite bezbednost, na osnovu toga se izrađuju planovi obezbeđenja. To sve nedostaje“.

Petrović navodi i da se u predlogu ovog projekta nigde ne spominje Zakon o privatnom obezbeđenju.

„Sve to postavljanje tehničkih sistema, video nadzora, treba da rade licencirane firme, a to je regulisano Zakonom o privatnom obezbeđenju. Pretpostavljam i da će te patrole biti neko privatno obezbeđenje – i one moraju da budu licencirane“.

Potrebno detaljno analizirati zakone

Stanarević navodi da je kod ovog projekta neophodno detaljno analizirati relevantne zakone i propise. Od kojih su, kako ona navodi, najvažniji Zakon o javno-privatnom partnerstvu, Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o glavnom gradu, Zakon o policiji, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

„Sve prethodno izrečeno gubi svoju validnost ukoliko ne postoji odgovarajuća zakonska osnova koja podržava ovakav oblik saradnje. Ili ukoliko su motivi za ovakvu aktivnost nejasni ili sumnjivi, posebno u slučaju mogućnosti zloupotrebe“, navodi ona.

Ona ukazuje da je posebno važno obratiti pažnju na moguće buduće izmene zakonske regulative, koje mogu biti ubrzano usvojene – a koje trenutno nisu dovoljno jasne ili potpune, te mogu uticati na pravnu validnost i primenu predloženog modela javno-privatnog partnerstva.

„Ukoliko je predloženi model usklađen sa važećim zakonima i propisima, on može biti pravno validan. Međutim, ključno je da ga odobre nadležne zakonodavne i nadzorne institucije, uz jasno definisane regulative i mehanizme kontrole“.

Nepoznato da li je partnerstvo uopšte odobreno

Forbes Srbija je pitanja u vezi sa projektom poslao i Komisiji za javno-privatno partnerstvo Vlade Srbije, i Gradu Beogradu, ali odgovore nismo dobili.

Odgovarajući na pitanja novinara u vezi predloga za uvođenje ovog sistema, tokom jučerašnje konferencije, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je rekao da će na desetogodišnjem nivou Grad Beograd za ovaj sistem da plati čak 1% manje od cene koja bi koštala kada bi sami investirali.

„A morali bi u prve tri godine da investiramo 70 odsto novca, što Grad Beograd nema“.

On je naveo da Grad Beograd nema taj novac, a da nema ni kapacitete u ljudstvu.

„Grad Beograd nema 2.200 ljudi koji treba da obezbeđuju naše škole, vrtiće, koji treba da obezbeđuju Grad Beograd kroz ove patrole“.

Šapić je na konferenciji napomenuo i da nije do kraja upoznat sa ovim projektom, jer ga je radio Sekretarijat za poslove odbrane i vanrednih situacija. Ali da je potpuno siguran da je projekat u najboljem interesu Grada Beograda. I to po samoj činjenici da će u desetogodišnjem periodu grad platiti manje nego koliko bi bilo da odmah uloži novac.

„Druga je stvar i potpuno legitimno politički da neko kaže „mi to nikada ne bismo uradili, to je za nas bacanje novca, to je legitimno. Ovo je deo političke odluke. Mi smatramo da je bezbednost jako važan faktor“, rekao je Šapić.

„Ja smatram da je bezbednost u gradu jako važna, i da je do sada projekat bezbednosti koji je sproveden pokazao izuzetne rezultate. Tu mislim na kamere u školama, vrtićima, na ljude koji su to obilazili, na one koje su to nadgledali, na softvere koji su to pokrivali“.