Ekstremne vrućine izazvane klimatskim promenama isušuju evropsko zemljište i pogoršavaju sušu koja je zahvatila kontinent, pokazala je nova studija međunarodnog naučnog konzorcijuma World Weather Attribution (WWA), koji se bavi utvrđivanjem uzroka ekstremnih vremenskih događaja.

Kako prenosi Gardijan, rekordni toplotni talasi doveli su do pojačanog isparavanja vode iz reka, jezera, zemljišta i biljaka. Takvi uslovi postali su, usled globalnog zagrevanja, oko 80 puta verovatniji u zapadnoj Evropi i 40 puta verovatniji u istočnoj Evropi.

Temperature postaju glavni pokretač suše

Naučnici navode da je ekstremna suvoća zemljišta u zapadnoj Evropi bila pet puta verovatnija zbog emisija nastalih sagorevanjem fosilnih goriva, dok je u istočnoj Evropi verovatnoća bila 11 puta veća.

Za razliku od ranijih perioda, kada su suše uglavnom bile povezivane sa manjkom padavina, istraživači upozoravaju da visoke temperature sada postaju ključni faktor.

Iako je poslednja zima u zapadnoj Evropi bila vlažna, trenutni nivo suše u regionu ocenjen je kao „ekstreman”, dok bi u svetu bez klimatske krize bio klasifikovan kao „umeren”.

Posledice već vidljive širom Evrope

Studija, koja je pratila stanje do kraja juna, pokazuje da su posledice već ozbiljne.

Brojne zemlje uvele su ograničenja u potrošnji vode, dok je veliki deo južne Engleske pod zabranom korišćenja creva za zalivanje. Šumski požari zahvatili su delove Španije i Francuske, a poljoprivrednici se suočavaju sa jednim od najsušnijih zemljišta ikada zabeleženih.

Očekuje se da bi Evropa mogla da izgubi oko devet miliona tona žitarica, dok se u Francuskoj predviđa najlošija berba kukuruza u poslednjih 50 godina.

U Rumuniji su poljoprivrednici izgubili više od milion hektara useva. Smanjeni vodostaji evropskih reka utiču i na proizvodnju hidroenergije, ali i otežavaju transport robe. Nivo Rajne kod Lobita u Holandiji pao je ispod najnižeg nivoa zabeleženog tokom vrelog leta 1976. godine.

Upozorenja naučnika i UN

Naučnici upozoravaju da bi poremećaji u snabdevanju mogli dodatno da povećaju cene hrane i energije, posebno pogađajući domaćinstva sa nižim prihodima.

Profesor Dominik Šumaher sa Univerziteta u Cirihu rekao je da se neuobičajeno isušivanje zemljišta sada primećuje već tokom proleća.

On je naveo da je suša 2026. godine počela dva meseca ranije nego ona iz 2022. godine, kao i da kombinacija vlažnog početka godine i naglog prelaska u sušne uslove stvara posebno opasne uslove za izbijanje i širenje šumskih požara.

Šef UN za klimu Sajmon Stil ocenio je da su pogoršanje suša i sve češći ekstremni vremenski događaji „crveno upozorenje” da se planeta zagreva.

Klimatske promene pojačale sušu

WWA je za analizu koristio klimatske modele i podatke meteoroloških posmatranja kako bi uporedio današnje uslove sa klimom bez globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima.

Istraživači su zaključili da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem učinile sušu 2026. godine ozbiljnijom u zapadnoj i istočnoj Evropi.

Procene ukazuju da je zbog visokih temperatura život izgubilo oko 20.000 Evropljana.

Predsednica Nacionalne grupe za sušu u Engleskoj Helen Vejkham upozorila je da se potrošnja vode povećava upravo u trenutku kada su njene rezerve pod najvećim pritiskom.

Izvor: Tanjug/Euronews, Gardijan.