Niz javnih reagovanja profesora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici na izjave rektora Univerziteta u Prištini Arbena Hajrulahua nastavljen je sa još dva otvorena pisma dostavljena KoSSevu.
Iako svaka iz drugačije perspektive, obe odbacuju Hajrulahuove tvrdnje da Univerzitet u Kosovskoj Mitrovici „krade identitet“ Univerziteta u Prištini, ocenjujući da se ovakvim izjavama zanemaruje istorijski razvoj ove visokoškolske ustanove, dovodi u pitanje akademski kontinuitet i otvara prostor za politizaciju pitanja koje bi, kako navode, trebalo da ostane u domenu obrazovanja i univerzitetske autonomije.
Njihova obraćanja predstavljaju nastavak niza javnih reakcija koje su usledile nakon što je Hajrulahu ponovo otvorio pitanje statusa Univerziteta, nekoliko meseci pošto je od Fakulteta tehničkih nauka zatraženo da napusti zgradu u Severnoj Mitrovici.
Nevena Popović: Govor o „krađi identiteta“ znači prekrajanje istorije
Vanredna profesorka Nevena Popović svoje obraćanje počinje ocenom da ponovno otvaranje pitanja statusa i imovine Univerziteta posmatra sa zabrinutošću, ali i sa osećajem profesionalne odgovornosti prema ustanovi u kojoj radi.
U središte svog pisma stavlja pravo na obrazovanje, koje opisuje kao jednu od temeljnih evropskih vrednosti.
„Obrazovanje zauzima posebno mesto među evropskim vrednostima, jer predstavlja preduslov za ostvarivanje mnogih drugih prava i sloboda, doprinosi stvaranju jednakih mogućnosti bez obzira na pol, nacionalnu pripadnost ili socijalni status i podstiče međukulturni dijalog i poštovanje različitosti.“
U tom kontekstu ocenjuje da izjave o „krađi identiteta“ i zahtevi za iseljenje iz univerzitetskih prostorija prevazilaze pitanje imovine.
„Izjava rektora Arbena Hajrulahua o ‘krađi identiteta’ i jednostrani zahtevi za iseljenje iz univerzitetskih prostorija podrivaju same temelje osnovnih evropskih vrednosti… koje se tiču prava na obrazovanje.“
Za razliku od jučerašnjih reagovanja, Popović poseban prostor posvećuje istoriji Univerziteta u Prištini.
Podseća da je Zakon o osnivanju dvojezičnog Univerziteta u Prištini usvojen 1969. godine u tadašnjoj Skupštini SAP Kosova, da je Univerzitet konstituisan februara 1970. godine, kao i da su od njegovog osnivanja nastava i akademski život organizovani na srpskom i albanskom jeziku.ž
Citira čak i deo poruke Josipa Broza Tita sa konstitutivne sednice Univerziteta, u kojoj se navodi da će upravo višejezičnost i zajednički rad različitih zajednica predstavljati doprinos jačanju bratstva i jedinstva.
Polazeći od tog istorijskog okvira, ocenjuje da je današnja retorika u suprotnosti sa činjenicama.
„Govoriti o ‘krađi identiteta’ i ignorisati činjenicu da je nastava na srpskom jeziku decenijama bila ravnopravni deo izvornog Univerziteta u Prištini predstavlja svesno prekrajanje istorije i narušavanje principa akademskog kontinuiteta.“
Dodaje da „retorika revanšizma“ i korišćenje univerziteta kao političko-propagandnog poligona nisu u skladu sa evropskim vrednostima, autonomijom univerziteta i principima inkluzivnog obrazovanja.
Pismo završava pozivom intelektualcima iz reda kosovskih Albanaca.
„Volela bih da glasno čujem mišljenja onih intelektualaca iz redova kosovskih Albanaca koji se iskreno zalažu za evropske vrednosti, glasove koji će se hrabro i principijelno usprotiviti političkoj retorici revanšizma i pokušajima gušenja ljudskih i akademskih sloboda.“
Celo pismo pročitajte ovde Nevena Popovic reagovanje
Dragana Valjarević: Znanje ne poznaje etničke granice
U drugom otvorenom pismu redovna profesorka Dragana Valjarević polazi od istorije Univerziteta, ali fokus stavlja na njegov akademski kontinuitet.
Podseća da je Univerzitet u Prištini osnovan 1970. godine u društvenom kontekstu zajedničkog života različitih zajednica na Kosovu, te da su njegov razvoj obeležili nastava i naučni rad na srpskom i albanskom jeziku.
„To predstavlja istorijsku činjenicu.“
Prema njenoj oceni, posebno zabrinjava što se danas, upravo u vreme kada bi univerziteti trebalo da budu nosioci kosmopolitizma, dijaloga i tolerancije, dovodi u pitanje istorijsko prisustvo jedne zajednice.
„Danas, više od pola veka kasnije, u vremenu kada bi upravo univerziteti trebalo da budu nosioci kosmopolitizma, dijaloga, tolerancije i poštovanja različitosti, posebno zabrinjavaju izjave koje vode ka negiranju istorijskog prisustva, institucionalnog kontinuiteta, duhovnosti i kulturnog nasleđa čitavog jednog naroda.“
Naglašava da pravo na obrazovanje ne može biti privilegija rezervisana za jednu zajednicu.
„Pravo na obrazovanje je univerzalno ljudsko pravo i ono ne može biti privilegija rezervisana samo za pojedine zajednice.“
Posebno upozorava da osporavanje kontinuiteta Univerziteta nije pitanje prošlosti, već može imati posledice i po buduće generacije.
„Osporavanje tog kontinuiteta može voditi i ka uskraćivanju prava sadašnjim i budućim generacijama da baštine instituciju kojoj istorijski i akademski pripadaju.“
Jedna od centralnih poruka njenog pisma odnosi se na samu ulogu univerziteta.
„Institucije se ne potvrđuju negiranjem drugih, već sopstvenim vrednostima. Univerziteti bi, više nego bilo koje druge institucije, morali da grade mostove, a ne da brišu tragove prošlosti.“
Na kraju poručuje da odgovor na osporavanja neće biti politički.
„Na svaki pokušaj negiranja našeg akademskog postojanja odgovaraćemo onim što univerzitet najbolje ume da stvara — znanjem, naukom, obrazovanjem i rezultatima.“
Dodaje i rečenicu koja sažima njenu poruku:
„Znanje ne poznaje etničke granice, ali istina zahteva poštovanje činjenica.“
Celo pismo profesorice Veljarević Prof. Dragana Veljarević
Četiri javna obraćanja za dva dana
Nova pisma predstavljaju nastavak reakcija nakon Hajrulahuovog intervjua za kosovsku agenciju Kosovapress u kojem je Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici optužio da „krade identitet“ Univerziteta u Prištini, zatražio vraćanje univerzitetskih objekata i najavio pravne postupke.
Gotovo pet meseci nakon što je Fakultet tehničkih nauka u Severnoj Mitrovici dobio zahtev da napusti zgradu u kojoj radi, pitanje statusa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici ponovo je dospelo u fokus javnosti.
KoSSev je juče objavio dva otvorena pisma – profesorke Branke Petković i profesorke koja je zbog bezbednosnih razloga ostala anonimna. U njima su osporene Hajrulahuove tvrdnje, uz ocenu da pitanje Univerziteta prevazilazi spor oko imovine i zadire u akademski kontinuitet, pravo na obrazovanje i odgovornost univerziteta u postkonfliktnom društvu.
Za razliku od februara, kada je na zahtev za iseljenje reagovalo rukovodstvo Univerziteta, ovoga puta odgovor nije stigao od institucije, već pojedinačno od profesorica.
