„Pre ovoga tri dana ništa nisam jeo“, priča Siki iz Novog Sada, koji godinama živi na ulici i jedan je od oko 300 korisnika novosadske Kuhinje solidarnosti. Dok volonteri ove inicijative dva puta nedeljno pripremaju stotine obroka za ljude koji ne mogu sebi da ih priušte, podaci pokazuju širu sliku – gotovo petina stanovništva Srbije živi u riziku od siromaštva, a oko pola miliona ljudi u apsolutnom siromaštvu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Siki je nekada imao svoj stan, a danas noći uglavnom provodi u parku kod železničke stanice u Novom Sadu.

„Imao sam svoj stan. Voleo sam život. Lepo je bilo i sve je to otišlo“, ispričao je Jovani Krstić iz RSE.

Sa prijateljima dolazi u Omladinski centar CK13, gde volonteri Kuhinje solidarnosti svakog utorka i subote pripremaju kuvanu hranu za ljude kojima je potrebna.

„Ovde lepo pojedeš na kašiku, salate malo, imaš voće. I dobro je. Sad sam pojeo salatu i spakovaću nešto za posle da imam“, kaže Siki.

Oko 300 korisnika, ali postoje i liste čekanja

Kuhinja solidarnosti trenutno ima oko 300 korisnika, a priprema obroka finansira se isključivo donacijama građana.

Volonteri pripreme oko 600 obroka dnevno, ali upozoravaju da potrebe prevazilaze njihove mogućnosti.

„Postoji mnogo više gladnih, siromašnih, bolesnih nego što mi uspevamo da uslužimo“, kaže za RSE Ilja Aradski, jedan od volontera.

Na listama čekanja nalaze se desetine ljudi kojima je potrebna dostava hrane, ali inicijativa zbog nedovoljnih kapaciteta trenutno ne može da im je obezbedi.

Kuhinja solidarnosti nastala je 2020. godine, tokom epidemije koronavirusa, a danas okuplja oko 250 volontera. Prostor za pripremu i služenje hrane ustupa im nevladin Omladinski centar CK13, dok se obroci dostavljaju i korisnicima koji ne mogu sami da dođu po njih.

Beskućništvo, bolest, nasilje i siromaštvo

Među ljudima koji dolaze po obroke su oni koji su ostali bez krova nad glavom, teško bolesni i ljudi koji žive u izrazito lošim materijalnim uslovima.

RSE donosi i priču žene koja više od godinu dana živi na ulici sa sinom koji ima Daunov sindrom i epilepsiju. Nakon godina porodičnog nasilja, suprug ih je, prema njenim rečima, primorao da napuste porodičnu kuću.

Oboje primaju socijalnu pomoć, a čekaju da sin dobije mesto u domu za osobe sa smetnjama u razvoju, dok bi ona trebalo da bude smeštena u prihvatilište za beskućnike.

„Do tada, mnogo nam znači što možemo ovde da dođemo da jedemo“, kazala je za RSE.

Jedan od korisnika, koji je bez krova nad glavom od 2017. godine, trenutno spava u prostoru nekadašnje piljare koji mu je ustupio jedan čovek. Za socijalnu pomoć, kaže, ne može da se prijavi u Novom Sadu jer su mu dokumenta izdata na adresi u Somboru, a nema novca ni za odlazak tamo kako bi pribavio potrebnu dokumentaciju.

Petina stanovništva u riziku od siromaštva

Iza pojedinačnih priča stoje i zabrinjavajući podaci o siromaštvu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku koje prenosi RSE, tokom 2025. godine gotovo 20 odsto stanovništva Srbije živelo je u riziku od siromaštva, dok se, prema podacima Ujedinjenih nacija za istu godinu, oko pola miliona građana nalazilo u apsolutnom siromaštvu.

Za osobu koja živi sama prag rizika od siromaštva prošle godine iznosio je 389 evra mesečno.

Istovremeno, novčana socijalna pomoć iznosi oko 106 evra, dok je minimalna potrošačka korpa u aprilu iznosila 485 evra.

Srbija više od decenije bez strategije

RSE ukazuje i da Srbija duže od decenije nema strategije za smanjenje siromaštva i socijalnu zaštitu, koje se smatraju ključnim dokumentima za sistemsko rešavanje ovog problema. Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja nije odgovorilo na pitanja RSE o razlozima i eventualnom usvajanju tih dokumenata.

Danilo Ćurčić iz Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 ocenjuje da građanske inicijative poput Kuhinje solidarnosti pokazuju da su građani „zreliji od države“ kada je reč o pronalaženju načina da se pomogne socijalno najugroženijima.

Ukazuje i na problem državnih narodnih kuhinja, za čije korišćenje građani najpre moraju da ostvare pravo na socijalnu pomoć, što, prema njegovim rečima, zbog propisanih kriterijuma mnoge kojima je pomoć potrebna ostavlja izvan sistema.

Volonteri novosadske Kuhinje solidarnosti, međutim, ne postavljaju takve uslove.

„Mi uslužujemo svakog ko nam se obrati za obrok. Ta osoba bez pitanja, bez ičega može da dobije da jede“, kaže Aradski.

Svesni su, dodaje, da svojim radom ne mogu da reše problem siromaštva.

„Nismo u iluziji da ćemo ovim rešiti problem siromaštva. To je nešto čime sistem i institucije moraju da se bave. Međutim, koliko se nama čini, ovom problemu se ne posvećuje dovoljno pažnje“, poručio je za Radio Slobodna Evropa.