U Osnovnom sudu u Prištini danas bi ponovo trebalo da bude održano početno ročište u postupku protiv 21 nekadašnjeg vojnog, policijskog i bezbednosnog zvaničnika i starešine, koje Specijalno tužilaštvo Kosova tereti za ratne zločine protiv civilnog stanovništva tokom 1999. godine. Prema optužnici, oni su, kao osobe sa komandnim ovlašćenjima i kontrolom nad snagama na terenu, odgovorni za postupke koji su od januara do juna 1999. doveli do prisilnog proterivanja 862.979 albanskih civila sa Kosova prema Albaniji i tadašnjoj Makedoniji. Suđenje je predloženo u odsustvu svih optuženih. Prethodni pokušaj održavanja početnog ročišta 1. jula propao je zbog problema sa braniocima po službenoj dužnosti.
Ročište je zakazano za 9.30 u Palati pravde u Ajvaliji, pred sudskim većem kojim predsedava sudija Medije Bitići (Medie Bytyqi), saopštio je sinoć Osnovni sud u Prištini.
Sud je ponovo pozvao optužene da se pojave i predaju kosovskim organima gonjenja, a „sve koji imaju informacije o njihovom boravištu“ da ih „dostave“ Kosovskoj policiji ili drugim nadležnim institucijama.
Optužnica Specijalnog tužilaštva podignuta je 15. avgusta 2025. godine.
Njome su obuhvaćeni Zlatomir Pešić, Mladen Ćirković, Radomir Marković, Duško Adamović, Obrad Stevanović, Živko Trajković, Goran Radosavljević, Bogoljub Janičević, Slaviša Ivanović, Boško Vukićević, Sreten Popović, Nikola Petrović, Krsman Jelić, Ljubiša Stojimirović, Božidar Delić, Radojko Stefanović, Dragan Živanović, Miloš Đošan, Ljubinko Cvetić, Božidar Filić i Milovan Kovačević.
Tužilaštvo se poziva na komandnu odgovornost
Reč je o optužnici koja ne obuhvata jedan pojedinačni događaj ili lokaciju.
Specijalno tužilaštvo optužene tereti da su tokom perioda od januara do juna 1999. godine imali efektivnu vlast i kontrolu nad vojnim, policijskim i drugim snagama koje su delovale u njihovim zonama odgovornosti.
Među optuženima su nekadašnji rukovodioci državne bezbednosti i policije, komandanti specijalnih policijskih jedinica, kao i komandanti više brigada Vojske Jugoslavije.
Tužilaštvo, između ostalog, Radomira Markovića tereti u svojstvu tadašnjeg šefa Resora državne bezbednosti, Obrada Stevanovića kao rukovodioca struktura posebnih jedinica policije za Kosovo, Živka Trajkovića kao komandanta Specijalne antiterorističke jedinice, a Gorana Radosavljevića kao komandanta antiterorističkih snaga posebnih jedinica policije.
Među vojnim starešinama obuhvaćenim optužnicom nalaze se komandanti više brigada Vojske Jugoslavije, među njima Krsman Jelić, Ljubiša Stojimirović, Božidar Delić, Dragan Živanović i Miloš Đošan.
Prema navodima optužnice, optuženi su preko operativnih izveštaja, interne komunikacije i prisustva na terenu imali dovoljno informacija da znaju da snage pod njihovom komandom ili kontrolom vrše paljenje i uništavanje kuća i civilne infrastrukture, progone i proizvoljna pritvaranja na etničkoj osnovi, kao i oružane napade na sela i gradove nastanjene albanskim stanovništvom.
Tužilaštvo tvrdi da je cilj takvih postupaka bilo prisilno raseljavanje stanovništva i formiranje kolona civila koje su usmeravane ka granicama sa Albanijom i tadašnjom Makedonijom.
Prema brojci navedenoj u optužnici, na taj način je proterano ukupno 862.979 albanskih civila.
Optuženima se stavlja na teret i da nisu preduzeli mere koje su bile u njihovoj nadležnosti da spreče takve postupke, zaustave počinioce ili prijave protivzakonite radnje.
Prvo ročište već jednom propalo
Početno ročište u ovom predmetu već je bilo zakazano za 1. jul.
Tada je specijalna tužiteljka Fljorije Saljihu-Šamoli (Florije Salihu-Shamolli) navela da je Tužilaštvo preduzelo neophodne proceduralne radnje kako bi se stekli uslovi za podizanje optužnice i vođenje postupka u odsustvu.
Međutim, ročište nije moglo da bude nastavljeno zbog problema sa zastupanjem optuženih.
Sudija Bitići tada je navela da Advokatska komora Kosova nije na vreme obavestila sud o svim braniocima određenim po službenoj dužnosti, zbog čega odbrani nije blagovremeno dostavljena optužnica. Nakon pauze, nekoliko branilaca nije bilo prisutno, pa je sud ocenio da nisu ispunjeni zakonski uslovi za nastavak ročišta.
Novi termin određen je upravo za danas, 15. septembar.
Među optuženima i Božidar Delić, koji je preminuo 2022.
U jučerašnjem saopštenju Osnovnog suda u Prištini među 21 optuženim ponovo je naveden i nekadašnji general Vojske Jugoslavije Božidar Delić.
Delić je, međutim, preminuo još 23. avgusta 2022. godine, tri godine pre podizanja ove optužnice.
Bio je komandant 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije tokom rata na Kosovu, a neposredno pre smrti izabran je za potpredsednika Skupštine Srbije. Preminuo je u Moskvi, gde se nalazio na lečenju.
Specijalno tužilaštvo ga u ovoj optužnici navodi kao nekadašnjeg komandanta 549. brigade u regionima Prizrena i Đakovice. Sud u jučerašnjem saopštenju, u kojem ga i dalje navodi među optuženima i poziva optužene da se predaju, ne daje objašnjenje kako će činjenica da je Delić preminuo biti tretirana u postupku.
Sve više postupaka za ratne zločine u odsustvu
Današnje ročište održava se u periodu vidljivog intenziviranja istraga, hapšenja, podizanja optužnica i sudskih postupaka za ratne zločine na Kosovu.
KoSSev je tokom ove godine u više navrata izveštavao da Specijalno tužilaštvo podiže nove optužnice, dok se sve veći broj postupaka pokreće ili vodi u odsustvu osoba koje kosovske pravosudne institucije smatraju nedostupnim.
Suđenje u odsustvu za ratne zločine relativno je noviji mehanizam u kosovskom pravosuđu. Omogućeno je izmenama Zakonika o krivičnom postupku iz 2019. godine, dok su odredbe naknadno menjane 2021. i 2022. godine.
Kao jedan od glavnih problema u takvim predmetima kosovske pravosudne institucije navode odsustvo saradnje sa Srbijom i nemogućnost da obezbede prisustvo osoba protiv kojih se vode postupci. Sa druge strane, mogućnost vođenja postupaka bez prisustva optuženih od uvođenja ovog mehanizma prati i rasprava o standardima pravičnog suđenja i pravima odbrane.
Istovremeno, u Srbiji se poslednjih meseci povremeno pojavljuju tvrdnje bivših vojnih i policijskih starešina o većem broju poziva kosovskog tužilaštva ratnim veteranima, ali bez zvaničnih podataka o njihovom ukupnom broju. Penzionisani general Vojske Jugoslavije i nekadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije Momir Stojanović, koji je i sam dobio poziv da se 30. septembra javi radi davanja iskaza, govorio je o informacijama da su pozivi upućeni hiljadama bivših pripadnika vojske i policije. Zvanične potvrde navoda o oko 4.900 poziva, međutim, nema – Specijalno tužilaštvo Kosova nije saopštilo koliko ih je poslato na adrese u Srbiji. Ministarstvo pravde Srbije još u junu je potvrdilo da su takva pisma pojedinim građanima stizala, ali je negiralo da su prosleđivana preko tog ministarstva ili zvaničnim kanalima Srbije. Stojanović je istovremeno kritikovao, kako je rekao, izostanak reakcije srpskih institucija na ovu temu.
