Stari običaj Bele poklade, koje su poznate i kao „Pročka“, obeležavaju se i ove godine u Sirinićkoj župi.

Manifestacija, poznata i pod nazivom „Ženidba Kraljevića Marka“ počela je u jutarnjim satima, povorkom i defileom maskiranih učesnika od mesta poznatog pod nazivom „obe reke“.

Običaj se sastoji iz povorke, u kojoj su „Vučari“ i sveštenik, Kraljević Marko i mlada koja je muškarac, ali odeven kao mlada snajka. Povorka simbolično prikazuje ženidbu Kraljevića Marka.

Ovog jutra u Štrpcu se mogla videti raznolikost maski i kostima, mnogi učesnici jahali su konje, nosili srpske zastave, pevali.

Prava običajna svetkovina

Meštanin Štrpca, Stojan Josimović, kazao je za lokalni Radio Borzani da je ova manifestacija posebno važna za narod Sirinićke župe.

„Ovo je prava običajna svetkovina, jer se na današnji dan Belih poklada pre početka velikog posta, održava ova tradicionalna manifestacija koja traje vekovima“, naveo je.

Josimović poručuje da iz godine u godinu raste broj učesnika, navodeći da ga to raduje.

„Ono što je posebno zanimljivo je što je ova širolikost, pre svega raznikolost ljudi i drago mi je da svake godine imamo sve više učesnika“.

Današnje poklade zovu se još i Velike, Uskršnje, Završne, jer su poslednje zimske, zato što se na ovaj dan, kao i na Božić, praštaju i zaboravljaju svađe i uvrede.

„Mislim da je ovo jedan bitan trenutak za sve nas, posebno za mlade ljude, gde se povezuju tradicija i običaji“, poručio je Josimović.

U centru Štrpca već vlada vesela atmosfera. Konjanici prolaze ulicama, vijore se srpske zastave, čuju se povici, muzika, igra se kolo.

Obeležavanje Belih poklada završava se u večernjim satima i to paljenjem baklji odnosno kumbara, kojima se, prema narodnom verovanju, teraju zle sile koje se plaše vatre.

O Belim pokladama

Običaj paljenja pokladnih vatri u Sirinićkoj župi u okviru praznovanja Belih poklada (Pročke) mavanje kumbare, upisani su 2018. godine u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, kao elementi „živog nasleđa“ iz domena društvenih običaja i praksi.

Proslavljaju se dan uoči početka Velikog Uskršnjeg posta, koji traje sedam nedelja do Velikog petka, a u narodu su popularno nazvane i Bele nedelje.

U Gotovuši se poklade obeležavaju tradicionalno. Postoje fotografije koje svedoče tome da su „Vučari“ praktikovali ovaj običaj još 1938. godine.