Danas se obeležava godišnjica progona najmanje 200.000 Srba iz Hrvatske u vojnoj akciji „Oluja“. U Srbiji se ovaj dan obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane. Udruženja podsećaju da porodice stradalih i nestalih sada već tri decenije bezuspešno tragaju za istinom sudbine svojih najmilijih. Državni program održan je juče, a i danas će se u crkvi Svetog Marka u Beogradu održati pomen žrtvama i polagati cveće. Studenti su najavili svoj program sećanja na Oluju.

Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatskih snaga na nepriznatu Republiku Srpsku Krajinu usled čega je proterano oko 200.000 Srba.

Na evidenciji Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“, podaci su od prošle godine, nalaze se imena 1.903 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i posle nje, od čega 1.246 civila (65%) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina.

Među žrtvama se nalazi 563 (30%) žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.

Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 1.246 osoba lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 623 (35 %) lica, od čega 472 civila, među kojima je 241 žena.

Centralna manifestacija obeležavanje Dana sećanja na pogođene u Oluji održala se još juče u Sremskim Karlovcima, odakle je srpski predsednik Aleksandar Vučić nabrojao, kako je kazao, nepravdu prema Srbiji upravo u poslednjih 30 godina. Od raspada Jugoslavije, proterivanja iz Hrvatske, a potom „oduzimanja Kosova“, nezavisnost Crne Gore… Poručio je da Srbija više neće da ćuti.

Različiti pogledi na sudbine nestalih u Oluji – ne doprinose pomirenju

Udruženje porodica nestalih i poginulih „Suza“ i ove godine održalo je konferenciju za medije na temu „Nemamo pravo na zaborav – Sećanja koja bole i opominju, tri decenije od Oluje“.

Na konferenciji su, pored ostalih, učestvovali prof. dr Suzana Matejić, Komisija za nestala lica Vlade Republike Srbije, Ana Đunović, Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, Aleksandar Puača, šef kabineta predsednika Opštine Stari grad, Denis Bojić, direktor Memorijalnog centra Republike Srpske, Dragana Đukić, predsednica Udruženja porodica „Suza“, Nada Bodiroga, ćerka Teodora i Danice Samardžije, nestalih u “Oluji“.

„Kako vreme prolazi, sve je teže doći do novih informacija, a i sam proces traženja nestalih lica predugo traje. Mnoge porodice nisu dočekale da im se ispuni poslednja želja, da pronađu posmrtne ostatke svojih najmilijih i dostojno ih sahrane. Na žalost, mnoga pitanja o nestalima ostala su bez odgovora“, poručili su iz Udruženja „Suza“.

Najpre se obratila predsednica Udruženja „Suza“ Dragana Đukić, koja je podsetila je da je u akcijama “Bljesak” i “Oluja” poginulo i nestalo oko 1.860 lica, kao i da je proterano oko 220.000 Srba, te da su Srbi ubija ni planski, a njihove kuće opustošene, spomenici devastirani.

Napomenula je da za porodice koje još nisu pronašle svoje najmilije – “Oluja” još nije završena, kao i da različiti pogledi na njihove sudbine, koji dolaze iz Hrvatske i Srbije – ne doprinose pomirenju.

„Posebno ne doprinosi rešavanju sudbine nestalih lica. Svake godine ima se potreba da se dolije ulje na vatru. Kome je to dobrog donelo?“.

Hrvatska je i dalje jedina zemlja u regionu, kazala je, koja ima poznata i registrovana grobna mesta i to od strane Haškog tribunala, ali da se još uvek čeka na identifikaciju 850 tela, a u više od pola slučajeva reč je o građanima srpske nacionalnosti.

„Nema optuženih za zločine nad srpskim narodom“.

Istakla je da se porodice stradalih i nestalih plaše da svedoče da ne bi dodatno ugrozili živote članova svojih porodica.

„Neke porodice nisu dovoljno pravno zaštićene i ako ne plate sudske troškove, preti im se oduzimanjem imovine. Potrebna im je podrška relevantnih institucija“, poručila je ona.

Podsetila je da su im pre deset godina gosti iz Zagreba, odnosno Inicijativa mladih za ljudska prava, uputili izvinjenje za zločine, te uputili i apel da to učine i predstavnici Hrvatske. Međutim:

„Nažalost, od te inicijative mladih ljudi nije se ostvarilo ništa“.

Uprkos tome, naglasila je, porodice žrtava ne mrze, već samo žele da govore o bolu koji su preživeli.

Sa Denisom Bojićem, direktorom Memorijalnog centra Republike Srpske, potpisan je Memorandum o saradnji za arhiviranje svedočenja porodica, što oni već rade.

„Važno je da se svakoj žrtvi da jednak prostor i da budu zabeležene video-zapisom“, rekla je Đukić.

Na konferenciji je govorila i Nada Bodiroga, ćerka Teodora i Danice Samardžije, nestalih u “Oluji”.

Bodiroga tvrdi da su njeni roditelji živi spaljeni na kućnom pragu, što je i sinoć ponovila u Sremskim Karlovcima.

Ona se požalila da su sva njena svedočenja ostala mrtvo slovo na papiru, uključujući i izjave koje je davala Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu.

„Jednom prilikom su me pozvali u Tužilaštvo, rečeno mi je da će biti prosleđeno gde treba. Prošle godine ponovo dobijam poziv, samo sa drugim tužiocem. Ponovo mi uzimaju izjavu, saopštavaju da moja prethodna izjava kod njih u arhivu ne postoji i da nigde nije evidentirana. Tada sam shvatila da neko zataškava istinu o srpskim žrtvama“, rekla je ona.

Dodala je da se nije umorila da o svojim roditeljima priča.

Priča već tri decenije jer, između ostalog, ne želi deci i unucima da ostavi tugu, bol i neizvesnost. Kaže – ima nade.

„Postoji još tračak nade da će nekome proraditi savest, da će neko progovoriti i reći gde su njihovih ostaci, da ih sahranim kako dolikuje. I dalje se pitam, da li je moguće da ljudski um tako naudi nedužnim ljudima, kakvi su moji roditelji bili a da i dalje do njih ne mogu doći“.

Suzana Matejić, predstavnica Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, istakla je da od prošle godine, zbog kompleksnih političkih odnosa, izostaju zajedničke aktivnosti Hrvatske i Srbije te da je izvršena primopredaja posmrtnih ostataka samo jednog lica, vojnika koji je nestao 1991. godine.

Navela je da je u registrovanim grobnicama na teritoriji Hrvatske ekshumirano preko 1.050 lica, kao i da je porodicama predato 700 tela, a da se za njih još 350 čeka identifikacija.

Na konferenciji je najavljen parastos, pomen i polagane cveća u Crkvi Svetog Marka u Beogradu sa početkom od 11 sati.

Komesarijat: Moramo se truditi da stradanja u Oluji ne budu uzaludna i da se porodice ne osete same i zaboravljene

„Danas se sećamo svih koji su izgubili živote, koji su nestali, i svih koji su pretrpeli užasne gubitke tokom ‘Oluje’. Nemamo pravo na zaborav, jer zaboravljanje bi značilo ponovnu žrtvu ovih ljudi. Moramo se truditi da njihova stradanja ne budu uzaludna i da se njihove porodice nikada ne osete same i zaboravljene, saopšteno je iz Komesarijata ua izbeglice i migracije“, oglasio se danas Komesarijat za izbeglice i migracije Vlade Srbije.

Kažu da oni, kao i u protekle tri decenije – nastavljaju da pružaju podršku onima koji su bili primorani da napuste svoje domove tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.

Cilj je, ističu jasan — obezbediti krov nad glavom, dostojanstven život i pravdu za žrtve. Obaveza svih je, poručili su iz Komesarijata, da govore i budućim generacijama prenose istinu.

„Jedino na taj način možemo osigurati da se ovakve tragedije nikada više ne ponove. Srbija nije i neće zaboraviti ovaj zločin“.

U periodu od 1995. do danas, precizirali su, preko 54.000 porodica je dobilo neku vrstu podrške, od čega su 40.727 porodice izbeglica iz bivših Republika SFRJ, a 13.307 interno raseljena lica sa KiM.

„Srbija je primila više od 600.000 ljudi tokom ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ, od kojih je u statusu izbeglice 24.862 lica – 17.052 iz Republike Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine, kao i 200.000 interno raseljeno lice sa Kosova i Metohije. Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja najveći proces integracije izbeglica u Evropi“.

Dodela stambenih rešenja izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, je, poručuje Komesarijat – jedan od najvažnijih ciljeva Komesarijata.

Srbija je, tvrde, stvorila uslove za integraciju, obezbedila pristup pravima i adekvatna sredstva za uključivanje u zdravstveni, socijalni, obrazovni sistem, pristup tržištu rada, pomoć u rešavanju stambenih potreba i ekonomskom osnaživanju.

„Integracija se sprovodi kroz obezbeđivanje stambenih jedinica u zakup sa pravom otkupa, seoskih kuća sa okućnicom, paketa građevinskog materijala za završetak započete gradnje ili adaptaciju neuslovnih objekata u vlasništvu ovih lica, dodelom montažnih kuća licima koja imaju placeve kao i socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima“, navode.

Srpski narod prolazio kroz stradanja, ali je ostajao ispravan

„Srpski narod je kroz vekove prolazio kroz mnoga stradanja, ali je uvek ostajao uspravan, čuvajući veru, jezik, kulturu i sećanje na žrtve“, navodi dalje Komesarijat.

A „Oluja“, ona je jedna od najbolnijih rana u novijoj srpskoj istoriji, ali je i podsetnik na to:

„Koliko je važno da ostanemo jedinstveni, da čuvamo istinu i ne dozvolimo da se ikada više ponovi tragedija koja je pogodila naš narod. Obeležavanje tri decenije nije samo čin sećanja, već i izraz poštovanja prema svim Srbima koji su stradali samo zato što su bili ono što jesu“.

FHP: Hoće li se neki predsednik ili premijer Hrvatske ikada izviniti Srbima za reči Franje Tuđmana

Fond za humanitarno pravo u subotu je, uoči Dana sečanja na „Oluju“, upitao:

„Da li će doći vreme da se neki predsednik ili premijer Hrvatske izvini Srbima, državljanima Hrvatske, za reči Franje Tuđmana, koje je u svojstvu predsednika Hrvatske izrekao na Brionskom sastanku sa vojnim zapovednicima HV, 31.07.1995“.

A potom su ga i citirali:

„Da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu, odnosno da ono što nećemo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana“.

FHP je i ove godine objavio dokument „Oluja u Haagu“, odnosno interaktivni narativ objavljen 2015. godine koji sadrži materijale sa suđenja hrvatskim generalima, a koji predstavlja ključne argumente i dokaze tužilaštva i odbrane o pet osnovnih pitanja.

A juče su kritikovali i ovogodišnji državni program obeležavanja godišnjice Oluje i nastup srpskog predsednika Aleksandra Vučića na njemu.

„Obeležavanje Dana sećanja na stradale u operaciji ‘Oluja’ proteklo je u ljutom obraćanju predsednika Srbije međunarodnoj zajednici zbog, kako je ponavljao, nepravde prema srpskom narodu,i upozorenju da niko ne pokušava Oluju u Srbiji i Srpskoj jer ‘nijedna Oluja vam neće uspeti'“.

Kritikovali su i nastup Milorada Dodika.

„Na obeležavanju Dana sećanja na stradale Srbe iz Hrvatske u hrvatskoj operaciji ‘Oluja’, Milorad Dodik je, ne birajući reči, međunarodnoj zajednici,isključujući predsednika Trampa, poslao poruku ‘Nosite se vi i vaša vladavina prava’, ‘BiH nije moja država, Srbija je moja država'“.

Studenti obeležavaju večeras 

Kako je juče preneo N1, studenti su najavili da će danas obeležiti godišnjicu „Oluje“ u Novom Sadu.

Pozvali su na okupljanje večeras kod Futoške pijace, a uz njih su zborovi građana.