Profesorka u gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ i aktivistkinja Marija Vasić, koja juče puštena iz pritvora u kom je bila sedam meseci, rekla je za TV Nova da je prva stvar koju je uradila nakon izlaska iz pritvora odlazak na protest, na kom je želela da podrži svoje kolege i đake. Govoreći o danima kada je štrajkovala glađu u pritvoru kaže da su joj to najteži dani u životu. Smatra da je njihovo pritvaranje imalo za cilj da ih psihički slome što, kako kaže, apsolutno nisu uspeli.

Marija Vasić, Lazar Dinić i Lado Jovović, optuženi za navodno pripremanje državnog udara pred protest u Beogradu 15. marta, pušteni su juče iz kućnog pritvora, a profesorka Vasić kaže da nakon te odluke ne može da skine osmeh sa lica. Proteklih sedam meseci je bila pritvorena, deo ove mere je izdržala iza rešetaka, a deo u strogom kućnom pritvoru. Sedam meseci nakon hapšenja je na slobodi, kaže da ne skida osmeh sa lica.

„Zaista, napolju sam, u vreme u koje nisam bila poslednjih sedam meseci, nisam videla jutro, ni veče, sedam poslednjih meseci. Potpuno stanje šoka gde sve merite minutima, koliko vam treba da stignete, da se vratite, potpuno jedno stanje šoka ali ja sam juče ceo dan bio napolju i viđala se sa svim prijateljima, došla sam u 3.00 ujutru kući, nsiam celu noć spavala. Još sam uzbuđenja i dolazim sebi“, kaže Vasićeva.

Govoreći o danima u pritvoru, Marija Vasić kaže da joj je najteže pala izolacija jer su joj falili ljudi, imajući u vidu da su bili u takvom pritvoru da nisu mogli da primaju posete i nije joj dolazio niko osim ukućana koji su na toj adresi prijavljeni.

„Ne možete da koristite telefon, vratili su nas u 20. vek. Samo televizija i pisma, ako hoćete da komunicirate. To vas stavlja u jednu užasnu izolaciju u kojoj niti možete da pratite šta se dešava, niti možete da se čujete sa ljudima, ako vam neko dođe pod prozor, nismo znali da li je to dozvoljeno, ti naši propisi su bili vrlo magloviti i vrlo uopšteni. Imali smo jednu stalnu anksioznost da ne prekršimo neku zabranu, sve to zajedno je stvaralo jedan užasan psihički otpor i teskobu i mislim da je suština ovako strogog pritvora upravo to da nas psihički slome, što apsolutno nisu uspeli“, kaže odlučno profesorka Vasić.

„Oživljavali su me u CZ“

Na pitanje o danima dok je štajkovala glađu, Vasić kaže da su to bili apsolutno najteži dani u njenom životu.

„To je trajalo preko 50 sati, tri dana, koliko može da se izdrži bez vode. To je život na rubu u svakom smislu, ja sam prebačena u polusvesnom stanju, nisam mogla da govorim, da hodam, u CZ (Centralni zatvor) su me i oživljavali. Bila sam smeštena na psihijatrijskom odeljenju, što je dodatno predstavljao jedan strah za sopstvenu bezbednost. Prvo što sam pitala je da li meni neko može da garantuje bezbednost na odeljenju za psihijatriju, gde su oni meni rekli da su cimerke na jakim lekovima, i da misle da neće biti problema“, kaže profesorka i nastavlja:

„Došao je da me poseti takozvani ombudsman, kom sam ranije rekla da ne dolazi više zato što se ne bavi ljudskim pravima i ne radi svoj posao i deo je kriminogene bande koja nas je stavila u ovaj zatvor. Međutim, on je ipak došao. Bio je to jedan neprijatan razgovor, u celoj onoj iscrpljenosti morala sam da ga zamolim da me ostavi na miru. Jedan potpuni pakao za mene, nisam znala šta se dešava napolju iako moj sin i svi tvrde da su bili pred zgradom, da su me dozivali. CZ je jedan ogromni lavirint u kom su glasovi psihijatrije nešto što ste videli samo u filmovima. Bila sam pod strogim nadzorom kao specijalno lice kojem je zabranjeno da bilo ko sa njim komunicira. Čak su mi, kada sam pitala zašto nemam posete, rekli da niko nije tražio da dođe. Tako da oni rade na tome da nas psihički i fizički ruiniraju“, kaže Vasićeva.

Vasićeva kaže da su u slučaju 12 progonjenih aktivista izgleda prepoznali ono čega se ova vlast najviše plaši – da se studenti i opozicija udruže.

„Znači aktivisti PSG-a, zajedno sa studentima STAV-a, su zapravo bili obrazac šta će se desiti svima koji se udruže protiv ove vlasti i mi smo im izgleda bili najpogodniji da se pred taj veliki protest iživljavaju nad nama. Apsurd je do te mere da sam optužena za rušenje ustavnog poretka, ja koja sam 23 godine pored sociologije, predavala ustav i prava građana i 23 generacije sam učila o tom srpskom ustavu i uopšte o tome šta su stubovi poretka. Na kraju je ispalo da sam ja razgovarajući, u jednom neformalnom razgovoru, rušila taj poredak. Nikada u našem ustavu nisam videla da je RTS ustavni poredak, niti smo ga hteli rušiti. Dolazite do toga da ćemo mi izgleda odgovarati za verbalni delikt koji je u Srbiji ukinut još 2005. koliko znam“, kaže Vasićeva.

Na pitanje kako posle sedam meseci vidi ovo kroz šta društvo prolazi, kaže da je jedino mogla da se informiše sa televizije.

„Kao što znate može se pratiti samo preko vaša dva kanala Nove S i N1 ali ne možete ni to 24 sata pratiti. Meni su mreže i internet bili zabranjeni. Recimo šta sam prvo uradila kad sam izašla? Sin mi je rekao da moja škola protestuje u četiri sata i pitao da li ću da idem da ih podržim, ja sam se odmah tamo našla jer oni se bore za neke osnovne stvari i iz dana u dan ne verujemo u kakvom se grotlu nalazimo, tako sam prvo što sam uradila, otišla da podržim svoje kolege i đake. To sam jedino intenzivno morala da pratim jer me interesuje sudbina moje škole“, kaže Vasićeva.

Imajući u vidu da 24. novembra počinje suđenje, na pitanje koliko ima poverenja u pravosuđe, Vasićeva kaže da to uopšte nije pitanje.

„Mi smo (prepušteni) na milost i nemilost ovom pravosuđu, tako da ne možemo da biramo, možemo samo da se nadamo da će u nekom momentu vladavina prava pomoliti svoju glavicu i u novosadskom tužilaštvu ali kako stvari stoje do sada, u našem procesu je najmanje prava, ovo je čist politički proces“, kaže Vasićeva.

Dodala je da je pravni „non sens“ kako je moguće da su njih troje juče bez najave puštene, dok su neki ostali u pritvoru.

„Mi zavisimo od političke volje“, kaže Vasićeva.

Suđenje zakazano za 24. novembar

Podsetimo, suđenje ovim aktivistima zakazano je za 24. novembar ove godine, u 9.30 časova, u novosadskom sudu.

Oni se terete za krivično delo pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja, na osnovu, kako tvrde njihovi branioci, nelegalno prisluškivanih razgovora.

Ostalih šestoro, četvoro studenata članova organizacije STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) Mila Pajić, Branislav Đorđeviću, Anja Pitulić i Jovan Dražić, kao i dvoje aktivista Doroteja Antić i Dejan Bagariću, nalaze se u izgnanstvu van zemlje od marta.

Hapšenja i politički progon 12 novosadskih studenata i politčkih aktivista koji su pokrenuli talas protesta u Srbiji usledila su nakon objavljivanja audio-snimka, za koji su državni zvaničnici naveli da je nastao na sastanku održanom 12. marta u prostorijama Pokreta slobodnih građana (PSG) u Novom Sadu, a koji su u javnost plasirali režimski tabloidni mediji poput TV Pink, Informer, Prva, Studio Bi Happy TV.