Piše: Miodrag Marinković

Odluka o povlačenju KFOR-a sa glavnog mosta na Ibru u Mitrovici politička je, a ne bezbednosna odluka. Donela ju je Evropska unija, dok je KFOR sprovodi i komunicira prema javnosti.

Osnov ove odluke vidim u političkom odnosu EU prema tehničkoj vladi u Prištini koju vodi Aljbin Kurti. EU već godinama pokušava da pronađe način da obezbedi makar minimalnu Kurtijevu kooperativnost u primeni Briselskog sporazuma. Do kraja prošle godine pokušavala je da to postigne pritiscima i sankcijama. Međutim, takva politika očigledno nije imala dovoljan konsenzus unutar EU, pa od kraja prošle godine vidimo novu taktiku – politiku ustupaka Aljbinu Kurtiju u zamenu za kakvu-takvu kontrolu i saradnju oko suštinskih pitanja koja se tiču položaja Srba na Kosovu.

To se odnosi na primenu Zakona o strancima, ali i na pitanja obrazovanja i zdravstva, koja tek dolaze na red. Reč je, prema mom mišljenju, o političkoj trgovini između EU i vlade u Prištini, u okviru napora Unije da privede kraju već duboko uzdrmani Briselski proces.

Ono što primer mosta još jednom pokazuje jeste da su uloga i značaj Beograda u tom procesu svedeni na minimum. Zvanični Beograd praktično je istisnut iz pregovora i potpuno je nemoćan, dok je ulogu zastupnika interesa Srba na Kosovu u velikoj meri preuzela EU.

Problem je što EU u ovom procesu trenutno deluje praktično sama, bez podrške i aktivnog učešća Sjedinjenih Američkih Država, kojima Kosovo više nije ni približno prioritet kakav je bilo do pre samo godinu i po dana. Ta nemoć EU da nametne rezultate brzo je promenila i njen odnos prema Prištini – od kritike i pritisaka do sve otvorenijeg dodvoravanja Kurtiju. Odluka o mostu proizvod je upravo te promene.

Procena bezbednosti rađena još 2025.

Bezbednosna procena o kojoj se sada govori zbunjuje javnost u srpskoj zajednici, pre svega zato što nije bilo javno vidljivih konsultacija. Međutim, ono što javnost uglavnom ne zna jeste da je EU takvu procenu, prilično daleko od očiju javnosti, radila još u martu 2025. godine.

Tada su na severu boravili predstavnici „Peace Mediation and Dialogue Sector“, posebnog sektora u okviru Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), upravo sa zadatkom da sagledaju pitanje mosta i moguće posledice njegovog otvaranja.

Sastali su se sa predstavnicima civilnog društva i, verujem, drugim predstavnicima zajednice. Ono što znam zasigurno jeste da sam ja u tim konsultacijama vrlo jasno ukazao na moguće posledice takve odluke – očigledno bez efekta.

Pošto je tu procenu radio integralni deo EEAS-a, dakle strukture koja praktično predstavlja diplomatsku službu EU, verujem da su zaključci tih konsultacija našli mesto u relevantnim dokumentima i procenama EU, uključujući i izveštaj na koji se Unija sada poziva.

Drugim rečima, EU ovu odluku priprema već skoro 18 meseci i ona je sve samo ne iznenađenje.

Bezbednosne posledice manje od političkih

Implikacije ovog poteza KFOR-a svakako su značajne, ali mnogo više u političkom nego u bezbednosnom smislu.

To, naravno, ne znači da otvaranje mosta nema bezbednosne posledice. Iz ugla srpske zajednice ono dodatno pojačava osećaj nesigurnosti na severu i uklanja jednu od postojećih bezbednosnih garancija.

Međutim, u praktičnom bezbednosnom smislu, jedna tačka – jedan most – neće suštinski promeniti poroznost severa, niti otvoriti neke nove logističke kanale za policijske ili institucionalne pritiske. Takvi pritisci se već događaju bez obzira na to da li je KFOR na mostu.

Zato bezbednosne posledice otvaranja mosta ne treba posmatrati izolovano, već u širem kontekstu onoga što se poslednjih godina događa na severu.

U tom kontekstu, jednu od odluka koja je drastično ugrozila bezbednost srpske zajednice nije doneo ni Kurti ni KFOR, već naši politički predstavnici. To je i dalje nelogična i neoprostiva odluka srpskih političkih lidera da izađu iz institucija, posebno policije i sudova.

Upravo je ta odluka omogućila Kurtiju da uspostavi brojne institucionalne mehanizme kroz koje danas sprovodi pravno nasilje kojem svedočimo na severu. To je danas jedan od suštinskih izvora ugroženosti Srba na severu i prisustvo ili odsustvo KFOR-a na mostu u tom smislu neće ništa promeniti.

„Otvoreno odustajanje od Briselskog procesa“

Političke posledice ove odluke, međutim, mnogo su dublje i dalekosežnije.

Pre svega, smatram da ova odluka predstavlja otvoreno odustajanje međunarodne zajednice od Briselskog procesa.

Ako se podsetimo, tokom prošle godine i KFOR i EU odbijali su zahtev Prištine da, u izbornoj kampanji, otvori i taj most, postavljajući dva jasna uslova: dogovor pregovaračkih strana i konsultacije sa zajednicom.

Tim stavom KFOR je, u očiglednoj i neprikrivenoj koordinaciji sa EU, jasno stavio do znanja – ne samo principijelno već i čizmom na terenu – da su dijalog i razgovori jedini način za rešavanje ovog pitanja.

Nijedan od ta dva uslova nije ispunjen, a KFOR i EU su sada pokazali političku nedoslednost od koje će se teško oporaviti. Ovim potezom praktično su validirali politiku „NEMA PREGOVORA“ koju vodi Samoopredeljenje, pa je svako dalje insistiranje međunarodne zajednice na dijalogu teško tumačiti drugačije nego kao političko licemerje.

Šta je sledeća garancija koja može biti promenjena?

To otvara i drugi, potencijalno mnogo ozbiljniji politički problem.

Ako je sada uspostavljen presedan po kojem međunarodna zajednica deluje prema željama i procenama Prištine, pritom sama odstupajući od dogovora postignutih u okviru Briselskog procesa, postavlja se pitanje koliko su čvrste i neke druge bezbednosne garancije za Srbe.

Tu pre svega mislim na aranžman prema kojem Kosovske bezbednosne snage ne mogu na sever bez prethodnog odobrenja KFOR-a.

Prema mom razumevanju, sada je sasvim legitimno postaviti pitanje KFOR-u i EU da li pripremaju teren i za promenu tog aranžmana.

U ovom trenutku odgovor bi, bez sumnje, bio da KFOR i EU takvu mogućnost kategorički odbacuju. Međutim, ako uzmemo primer mosta, gde su već jednom pogazili sopstvenu reč, teško je tvrditi da i dalje imaju kredibilitet kada garantuju da će neka druga bezbednosna garancija ostati nedodirljiva.

Autor je NVO Centra za afirmativne studije „CASA“ sa sedištem u Severnoj Mitrovici