Pretnja nasilnog ekstremizma na Kosovu više nije vezana samo za ratišta na Bliskom istoku, već se odigrava i u online sferi.

Na društvenim mrežama i putem anonimnih profila radikalne ideologije pronalaze nove načine širenja uticaja.

Nedavni slučajevi koje prati Specijalno tužilaštvo Kosova pokazuju da propaganda inspirisana militantnom organizacijom takozvanom Islamska država (IS) i dalje ima uticaj na određene slojeve društva.

Postavlja se pitanje: da li je Kosovo spremno za ovakvu vrstu pretnje?

Tužilaštvo navodi da blisko sarađuje sa policijom, kao i sa drugim domaćim i međunarodnim bezbednosnim institucijama u istrazi ovakvih slučajeva.

„Trenutno su u toku dve istrage. Od početka 2025. godine do danas, podignute su dve optužnice protiv dve osobe zbog krivičnog dela: izazivanje razdora i netrpeljivosti putem ideološke propagande i podrške ‘Islamskoj državi’“, navodi se u odgovoru Specijalnog tužilaštva za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Prema saopštenju Tužilaštva 14. avgusta, dvojica optuženih su koristila društvenu mrežu Facebook za objavljivanje fotografija i video snimaka radikalizovanih osoba za širenje sadržaja koji podstiče netrpeljivost i pozivanje na verski ekstremizam.

Takođe, prošlog meseca osoba inicijala S.C. osuđena je na šest meseci zatvora zbog izazivanja razdora i netrpeljivosti.

Prema Krivičnom zakoniku Kosova, za ovo krivično delo predviđena je novčana kazna ili zatvorska kazna do pet godina.

Od religije do ultranacionalizma

Adrian Štuni (Shtuni), stručnjak za spoljnu politiku i bezbednost Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma sa sedištem u Vašingtonu, kaže da se Kosovo suočava sa dve opasne forme ekstremizma koje se šire putem interneta: jedna je verski zasnovana, a druga ultranacionalistička, supremacistička i separatistička.

Za prvu navodi da je vidljivija i češće tema javne rasprave, dok se ultranacionalistička često prikazuje kao „žestoki patriotizam“.

„Kosovo je veoma ranjivo i to zbog pojačanih političkih tenzija i društvene polarizacije, koja se manifestovala i kroz međuetničke sukobe“, rekao je Štuni za RSE.

Sličnog mišljenja je i Skender Perteši (Perteshi) iz Instituta za bezbednost i otpornost Prevent, koji kaže da radikalizam sa verskim prizvukom ostaje jedan od najzabrinjavajućih oblika ekstremizma na Kosovu, odmah posle etnonacionalističkog.

On za RSE pojašnjava da su društvene mreže postale glavni alat za širenje propagande, gde ekstremistički pojedinci i grupe skrivaju svoje aktivnosti iza religije i ciljaju prvenstveno mlade.

„Postoje zatvorene grupe u kojima određene osobe dele poruke sa radikalnim verskim sadržajem. Neki od njih se predstavljaju kao imami, iako ne žive na Kosovu, ali putem interneta šire versku propagandu koja ima ozbiljan uticaj“, kaže Perteši.

Prema njegovim rečima, njihov cilj je da podrivaju demokratski sistem i poverenje građana u vrednosti Zapada i međunarodne saveznike.

U Islamskoj zajednici Kosova ističu da se na online platformama često šire učenja koja interpretiraju doktrinu na rigidan način i nude tumačenja koja ne samo da dezinformišu vernike, već i podstiču radikalizam.

„Oni koji tako postupaju daju sebi za pravo da tumače sve, bez obzira na vremenski, kulturološki, tradicionalni i doktrinarni kontekst zemlje u kojoj žive“, ističe za RSE Ahmet Sadriu, generalni sekretar Islamske zajednice Kosova.

„Mogućnost indoktrinacije je stvarna i kao takva predstavlja zabrinutost za sve nas“, naglašava on.

Ko se krije iza ovih propagandista?

Štuni navodi da identifikacija autora ekstremističke propagande na internetu nije jednostavna.

Prema njegovim rečima, oni deluju na različitim nivoima: neki su poznati globalno, neki regionalno, a neki lokalno.

Mnogi od njih koriste anonimnost koju internet omogućava, što otežava precizno prepoznavanje grupa ili pojedinaca koji finansiraju njihove aktivnosti.

On objašnjava da dok neke grupe otvoreno šire propagandu „Islamske države“ na albanskom jeziku kako bi radikalizovale svoju publiku, druge se fokusiraju na podsticanje podela i međuetničkih sukoba.

„Na primer, zemlje poput Rusije imaju sofisticirane propagandne i dezinformacione platforme, čiji je cilj izazivanje međuetničke polarizacije na Kosovu i Balkanu, a koje su pojačale aktivnosti nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine“, ističe Štuni.

Luke Baumgartner, istraživač za pitanja ekstremizma pri Univerzitetu Džordž Vašington, navodi da su sprovedena brojna istraživanja o demografskim karakteristikama ekstremista i terorista – od ekstremne desnice do ekstremne levice.

Ipak, ne postoji jedinstven profil – „ono što se najčešće primećuje jeste da su to mladi muškarci“.

„Online ekstremisti su obično mladići koji se osećaju nesigurno i ograničeno u pogledu svojih društvenih i ekonomskih mogućnosti“, kaže Baumgartner za RSE.

Ukazuje da ovakvi ekstremisti i dalje predstavljaju pretnju, te da je dovoljna jedna iskra u vidu globalnog događaja, poput rata u Gazi, da se njihov uticaj rapidno poveća.

Ko je meta i putem kojih platformi?

Na osnovu istraživanja koje je sproveo Institut Prevent, Skender Perteši kaže da su na Kosovu najčešće mete ekstremističke propagande adolescenti i mladi do 26 godina.

Slična situacija se primećuje i na globalnom nivou, kaže Luke Baumgartner.

On posebno ističe ranjive kategorije, poput mladih sa mentalnim poteškoćama ili pripadnika LGBTIQ zajednice, za koje navodi da lakše mogu postati meta manipulacije ili, pak, potencijalni izvršioci nasilja.

„U suštini, svaka osoba koja se oseća isključeno ili izolovano od društva oko sebe sklonija je da postane žrtva“, kaže Baumgartner.

Platforme koje se najčešće koriste za širenje ekstremističke propagande su društvene mreže poput Facebooka, TikToka, Telegrama i drugih.

„Te platforme, naročito one koje omogućavaju komunikaciju putem šifrovanih poruka, koriste se i za planiranje i koordinaciju nezakonitih aktivnosti, te za finansiranje različitih delovanja nasilnih ekstremističkih grupa“, objašnjava Štuni.

Da li je Kosovo spremno da se suoči sa ovom pretnjom?

Stručnjaci upozoravaju da se radi o izazovu koji nije samo bezbednosne, već i društvene prirode.

Kako bi se efikasno borilo protiv online radikalizacije, Kosovo, prema njihovim rečima, treba da ojača otpornost mladih na propagandu, poveća kapacitete institucija za sprovođenje zakona i više ulaže u građansko i digitalno obrazovanje.

„Bezbednosne institucije na Kosovu raspolažu informacijama i u velikoj meri su aktivne. Svakodnevno hapse osumnjičene, zatvaraju razne stranice na društvenim mrežama, rade analitičke procene i sprovode istrage“, kaže Skender Perteši.

Kosovo je 2023. godine usvojilo novu Strategiju za prevenciju i borbu protiv terorizma, koja će biti na snazi do 2028. godine.

Dokument se zasniva na četiri strateška cilja: prevencija, zaštita, krivično gonjenje i odgovor.

Ipak, prema rečima Mentora Vrajolija (Vrajolli), saradnika Kosovskog centra za bezbednosne studije u Prištini, pažnja vlasti gotovo u potpunosti je usmerena na razbijanje paralelnih srpskih struktura na Kosovu.

„Kao rezultat toga, čini se da je problem nasilnog ekstremizma sa verskom pozadinom izgubio institucionalnu pažnju“, ocenjuje Vrajoli za RSE.

On upozorava da bi takvo zanemarivanje, na duže staze, moglo predstavljati ozbiljan rizik.

„Zbog toga mere prevencije i borbe protiv ovog fenomena moraju biti neprekidne“, naglašava Vrajoli.

Građani Kosova u ratu u Siriji

Nakon izbijanja građanskog rata u Siriji 2011. godine, više od 350 građana Kosova otišlo je tamo, uglavnom da bi se pridružili redovima tzv. Islamske države.

Prema podacima Centra za borbu protiv terorizma pri američkoj Vojnoj akademiji West Point, Kosovo je postalo jedan od najvećih izvora evropskih džihadista u odnosu na broj stanovnika.

Sa oko 16 džihadista na svakih 100.000 stanovnika, stopa regrutacije bila je osam puta viša nego u Francuskoj, zemlji koja je poslala najveći broj stranih boraca u Siriju i Irak.

Do poraza „Islamske države“ krajem 2017. godine, većina kosovskih boraca nalazila se na teritorijama pod kontrolom grupe Al-Nusra, sirijskog ogranka terorističke organizacije Al-Kaida.

Veruje se da oko 100 državljana Kosova i dalje boravi na teritoriji Sirije i Iraka, iako su od 2019. godine stotine njih vraćene kroz procese repatrijacije koje je organizovalo Kosovo.

Mnogi od njih suočili su se i sa pravdom po povratku u zemlju porekla.

Koje su strategije najefikasnije?

Baumgartner kaže da su vlade često nemoćne kada je u pitanju sprečavanje radikalizacije na internetu.

Prema njegovim rečima, glavnu odgovornost nose društvene mreže koje ne regulišu dovoljno sadržaje ekstremističke prirode.

„Platforme poput X postale su utočište za neonaciste i desničarske ekstremiste – bez ikakve namere za strožom moderacijom. Takođe, Meta je otpustila veliki broj zaposlenih iz sektora za bezbednost i proveru činjenica na svojim platformama kao što su Instagram i WhatsApp“, kaže Baumgartner.

Prema njegovom mišljenju, jedino je Telegram preduzeo konkretne korake, zatvarajući kanale i grupe koje promovišu terorizam ili okupljaju terorističke organizacije.

Kako ističe Štuni, jedna od najefikasnijih državnih strategija u suočavanju s ekstremističkim ideologijama je smanjenje političkih tenzija i društvene polarizacije.

„Najbolja odbrana od nasilnog ekstremizma je pravedno rešavanje političkih, društvenih i ekonomskih izazova u duhu tolerancije i konstruktivnosti“, reči su Štunija.