U etnološkoj zbirci Narodnog muzeja Kraljevo čuva se više primeraka dozidnica – vezenog kuhinjskog platna koje se nekad, u Srbiji, kačilo iznad šporeta, stola ili umivaonika kako bi se zid zaštitio od prljanja.

Kako navode iz ovog muzeja, dozidnice su u Srbiju stigle početkom 20. veka iz Holandije, i to preko Nemačke i Mađarske u Vojvodinu, odakle su se, potom, proširile širom Srbije.

Sem praktične upotrebe, ovaj predmet je, kažu, imao i svoju simboličnu ulogu.

„Dozidnica ili kuvarica je vezeno kuhinjsko platno koje se kačilo iznad šporeta, stola ili umivaonika kako bi zaštitilo zid od gareži, pare i prskanja, ali je istovremeno, kroz sliku i kratku poruku, unosilo red, humor i vrednosti u svakodnevicu domaćinstva. Ona je bila stalno na oku, u prostoru gde se porodica okuplja, pa je njena poruka delovala i kao podsetnik na poželjno ponašanje, urednost, štedljivost, slogu ili pobožnost, zavisno od motiva.“

Žene su oblike vezle na kupovnom ili domaćem platnu, a kažu, bilo je i mnogo žanrova dozidnica – od cvetnih i šaljivih do patriotskih i religioznih.

„Imale su jasne konture, simetrične bordure, stilizovane cvetove i scene, ponekad praćene rimovanim, iskazima, opomenama ili pohvalama kako bi poruka bila lako pamtljiva. Dozidnice su imale različite „žanrove”, mogle su biti bez natpisa ili sa kratkom porukom, a teme su se kretale od idiličnih i kuhinjskih (sa uputstvima za domaćicu), preko ljubavnih, religioznih i patriotskih, do šaljivih, „holandskih”, dečjih i drugih.“