Između zidina manastira Draganac, jedinog živog opštežiteljskog manastira u istočnom delu Kosova, sedam dana nije odzvanjao samo dečji smeh. Održavani su časovi glume, ikonopisa, veronauke, NTC radionice, razgovori o veri i nasleđu, zajedničke molitve i izleti do svetinja. Sve pod jednom temom – „Domovina se lepotom brani“.

Pedeset troje dece, uzrasta od sedam do sedamnaest godina, iz srpskih sredina na Kosovu i u plodnoj Metohiji, centralne i istočne Srbije, ali i iz Kanade, Sjedinjenih Američkih Država, Norveške, Nemačke i Slovenije, okupilo se i ove godine u manastiru Draganac na Petoj novobrdskoj maloj letnjoj školi „Dragana Hrebeljanović“.

Škola je održana od 27. jula do 1. avgusta, sa željom da poveže decu koja žive daleko jedni od drugih, ali dele isti jezik, veru i kulturno nasleđe.

Ovogodišnja tema – „Domovina se lepotom brani“ – nije ostala samo naslov inspirisan poznatom pesmom omiljenog dečjeg pesnika Ljubivoja Ršumovića.

Tokom sedam dana deca su učila da se domovina ne čuva samo granicama i sećanjem, već i svakodnevnim delima – pesmom, brigom o prirodi, čuvanjem manastirske porte, lepom rečju i spremnošću da se pomogne drugome.

Učionica među manastirskim zidinama

Nastava se nije odvijala u školskim klupama.

Radionice su organizovane u višenamenskoj učionici manastirskog konaka, gostoprimnici i prirodi Starog Draganca. Deca su bila podeljena u dve grupe – mlađu i stariju – a svaka je prolazila kroz program prilagođen uzrastu.

Najmlađi su učili kroz NTC sistem profesora dr Ranka Rajovića, koji je zajedno sa sinom dr Vukom Rajovićem otvorio ovogodišnju školu predavanjem o deci u digitalnom dobu i izazovima koje donosi život pred ekranima.

Kroz igre koje povezuju pokret, govor i razmišljanje razvijali su pažnju, kreativnost i samostalnost u učenju.

Stariji polaznici vreme su provodili na časovima glume. Uz pomoć dramskih umetnika Anđele Kiković i Mihaila Laptoševića učili su kako da savladaju tremu, govore pred publikom i kroz scenski pokret ožive Ršumovićevu pesmu koja je dala naziv ovogodišnjoj školi.

Vera, umetnost i nasleđe

Posebno mesto u programu zauzimala je veronauka.

Kroz razgovore i filmove o proroku Nemiji, Raju i milostivom Samarjaninu deca su govorila o veri, dobroti i odgovornosti prema drugima, pokušavajući da razumeju kako se velike biblijske priče mogu prepoznati u svakodnevnom životu.

Istovremeno, na živopisačkim i ikonopisačkim radionicama nastajali su radovi inspirisani srpskim duhovnim nasleđem. Mlađi su slikali na temu „Božuri da nam vaskrsnu“, mesili i ukrašavali slavski kolač za Svetu mučenicu Marinu, dok su stariji kroz ikonopis učili o bogatstvu pravoslavne tradicije. Na drugačiji način upoznavali su i geografiju Srbije – vajajući njen reljef u testu i učeći o njenim prirodnim bogatstvima.

Završna priredba „Dedovina“

Peti dan škole bio je rezervisan za završni program pod nazivom „Dedovina“.

Pred roditeljima, gostima i bratstvom manastira deca su predstavila ono što su stvarala tokom sedmice – od glumačkih nastupa do izložbe radova nastalih na likovnim radionicama.

Iguman manastira, otac Justin, tom prilikom zahvalio je polaznicima, predavačima, saradnicima i volonterima na zajedništvu i stvaralaštvu, uručivši svakom učesniku diplomu kao uspomenu na ovogodišnju školu.

Čas istorije van učionice

Poslednji dan nije označio kraj učenja.

Naprotiv.

U okviru programa „Čas – Dan plus“ polaznici su obišli manastir Svetog Dimitrija u Sušici, gde su prisustvovali liturgiji i razgovarali sa igumanijom Irinom i novinarom i književnikom Živojinom Rakočevićem.

Put ih je potom vodio preko Šar-planine do Prizrena, gde su obišli Hram Svetog Đorđa, Bogorodicu Ljevišku i manastir Svetih Arhangela, završavajući školu tamo gde se istorija, vera i svakodnevni život na Kosovu susreću već vekovima.

Više od letnjeg raspusta

Pet godina nakon osnivanja, Letnja škola „Dragana Hrebeljanović“ nastavlja da okuplja decu oko istih vrednosti – vere, znanja, stvaralaštva i ljubavi prema otadžbini.

Za mnoge učesnike to je prilika da prvi put provedu nekoliko dana sa vršnjacima iz drugih srpskih sredina na Kosovu, iz centralne Srbije ili dijaspore. Za druge je to susret sa svetinjama koje su do tada poznavali samo iz priča.

U Dragancu se zato ne uče samo istorija, gluma ili ikonopis.

Ovde se, možda pre svega, uči da domovina nije samo ono što je nasleđeno od predaka, već i ono što se ostavlja budućim generacijama – kroz zajedništvo, veru, znanje i lepotu.

Kako su poručili organizatori škole, kada deca iz različitih krajeva Srbije, iz kosovskih i metohijskih sredina i raseljeništva zajedno pevaju, uče, mole se i stvaraju, domovina prestaje da bude samo tačka na mapi i postaje zajednički dom koji se, iznova i iznova, brani lepotom.

Ovogodišnju školu pomogla je Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.