U nastavku haškog procesa bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju, optuženom za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, svedok odbrane Vesli Klark izjavio je da nije znao za zlodela nad Srbima i napade na policiju koje je OVK sprovela pre NATO bombardovanja Srbije 1999.
Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilac Metju Holing pitao je generala Klarka, tadašnjeg komandanta NATO u Evropi, da li je znao da je u leto 1998. OVK otela 10 srpskih radnika u rudniku Belaćevac kod Prištine i nekoliko desetina Srba iz Orahovca.
„Nisam za to znao“, odgovorio je Klark.
Radnici iz Belaćevca i oteti orahovački Srbi su na spisku žrtava OVK navedenom u optužnici protiv Tačija.
Klark je izjavio i da ne zna za koje je zločine Tači optužen. On je rekao i da nije imao uvid u interne dokumente OVK, niti u njena saopštenja za javnost, kao i da nije znao ni ko su članovi i zapovednici Glavnog štaba OVK, niti komandanti njenih „operativnih zona“.
Svedok je priznao da ne zna ni ko su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, koji su optuženi zajedno sa Tačijem.
U glavnom iskazu, Klark je tvrdio da OVK nije bila organizovana vojska i da Tači nije bio njen komandant, već politička ličnost.
Osvrćući se na Klarkovu izjavu da je OVK „radila sitne stvari“ na koje su srpske vlasti „brutalno uzvraćale“, tužilac Holing je svedoku citirao saopštenje Glavnog štaba OVK da je ta albanska formacija 11. i 12. septembra 1997. sprovela „koordinisani napad na 12 srpskih policijskih stanica uz upotrebu ručnih bacača“.
General Klark je odgovorio da to saopštenje nije nikada video i da za te napade nije znao.
Ručne bacače za tu akciju, na Kosovo je doneo sam Tači, prema ranijoj izjavi saoptuženog Redžepa Seljimija.
Klark je u sudnici, međutim, pretpostavio da je OVK ručne bacače „verovatno dobila od Srba“.
Iz knjige o OVK, na kojoj je, između ostalih, sarađivao i sam Tači, zastupnik optužbe je pročitao da je jedan „strateški cilj“ OVK bio „eliminacija ključnih osoba“ u srpskoj policiji i vojsci, „uključujući i Albance kolaboracioniste“.
Po istom izvoru, kako je citirao tužilac Holing, drugi glavni cilj OVK bilo je izazivanje međunarodne simpatije i podrške predstavljanjem srpskih snaga kao agresorskih.
„Nisam znao za to, ali ima smisla da je OVK imala nameru i ciljeve… Znali smo da to nisu ljudi koji tek tako pucaju na policiju, da imaju neku strategiju. Ali to nije pokazatelj da je postojala komanda i kontrola“, prokomentarisao je Klark, ostajući pri iskazu da OVK nije bila organizovana vojska.
Tači je u istoj knjizi, po rečima tužioca, bio opisan kao veza između albanske dijaspore i OVK, ali i „kao borac“ koji je „redovno učestvovao u borbama“ i bio blizak jednom od osnivača OVK Ademu Jašariju.
