Kosovski premijer Aljbin Kurti danas je obavestio ambasadore i diplomatske predstavnike u Prištini o radu kosovskog MUP-a na kampanji u okviru postepene primene Zakona o strancima i vozilima.

Kako je saopštila kosovska vlada, Kurti je bio domaćin drugog po redu sastanka ovog formata od 15. januara – kada je i započela kampanja, odnosno postepena primena ta dva zakona.

„Premijer Kurti je obavestio ambasadore i diplomatske predstavnike o radu Ministarstva unutrašnjih poslova na što tačnijem informisanju svih građana, kampanji i drugim aktivnostima koje se preduzimaju u tom pogledu“, naveli su iz vlade.

To se radi, naglasio je, kako bi puna primena, koja počinje 15. marta ove godine, unapred imala:

„Fer, tačne i odgovarajuće informacije za svakog stranca, kako bi bio upoznat sa svojim pravima i obavezama“.

Na prvom sastanku fokus na integraciji 

Prvi sastanak Kurtija sa ambasadorima održan je 16. januara, u danu faktičkog drugog po redu odlaganja pune primene Zakona o vozilima i strancima.

Kurti i njegov sada već bivši zamenik, Besnik Bisljimi, informisali su ih na tom sastanku o fazama sprovođenja ova dva zakona, naglasivši ambasadorima – da su oni usklađeni sa zakonodavstvom Evropske unije, kao i o merama koje će institucije Kosova preduzimati u cilju njihove pune primene.

Bisljimi je, dan ranije, saopštivši najpre faktičko odlaganje odnosno početak kampanje, kosovskoj vladi preporučio i da period od 15. januara do 15. marta iskoristi za započinjanje procesa „suštinske integracije“ obrazovnog i zdravstvenog sistema na celoj teritoriji Kosova.

Kurti je na sastanku sa ambasadorima sutradan i najavio „postepenu integraciju“ ova dva srpska sistema.

„Ovaj integracioni proces će se odvijati u koordinaciji sa Evropskom unijom, uz obezbeđivanje da se zabrinutosti i saveti nevećinskog srpskog stanovništva na Kosovu uzmu u obzir“, naveo je na prvom sastanku sa ambasadorima Kurti.

 izveštaju kosovske vlade sa današnjeg sastanka, nema informacija da se o ovoj temi danas govorilo.

Kampanja do 15. marta

Podsetimo, u toku je informativna kampanja za najavu primene dva kosovska zakona – o vozilima i strancima, koja direktno pogađaju Srbe na Kosovu koji se školuju, žive i rade na Kosovu a čija se lična dokumenta vode na gradove centralne Srbije, kao i na same Srbe sa Kosova koji voze automobile na ovlašćenja i sa registracijom gradova u Srbiji.

Zapravo se radi o eufemizmu za suštinsko odlaganje pune primene ovog zakona, uz lobiranje iz međunarodne zajednice, i izražavanje zabrinutosti sa srpske strane.

Zakon o strancima koji je usvojen 2013. godine, i zakon o vozilima koji je usvojen 2017. a čija je primena najpre najavljena za 1. novembar prošle godine, potom je odložena na 15. januar 2026., kao dan početka primene. Tada su kosovske vlasti zapravo najavile period informativne kampanje za oba zakona.

Međutim, uoči samog 15. januara, primena ovih zakona odložena je na 24 sata, a potom 16. januara praktično je odložena na još dva meseca, kada su vlasti u Prištini najavile još jednu informativnu kampanju, a nakon 15. marta i punu primenu oba zakona.

Iako je odluka Prištine o odlaganju pozdravljena kao jedina „racionalna“ u tom momentu, kako je to poručila srpska strana, od kosovskih vlasti, ali i međunarodne zajednice, traži se da zapravo za ova dva pitanja pronađe trajno rešenje.

Prvu najavu primene ova dva zakona već su kritikovale srpske civilne organizacije sa Kosova tražeći veću posvećenost međunarodne zajednice, ali zabrinutost su izrazili UNMIK, kao i predstavnici u UN i to na sednici Saveta bezbednosti. Takođe, grupa profesora prištinskog Univerziteta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici zatražila je moratorijum na primenu Zakona o strancima.

Sa kampanjom se počelo već sutradan u okviru koje se licima koja ulaze na teritoriju Kosova dele dvojezični informativni flajeri sa detaljnim objašnjenjima prava, obaveza i mogućih posledica u slučaju kršenja propisa. Održana je informativna sesija sa predstavnicima matičnih službi iz svih opština na Kosovu, a kosovski MUP uspostavio je besplatnu liniju preko koje na tri jezika automatizovana sekretarica glasovno izgovara informacije o odredbama Zakona o strancima i Zakona o vozilima.

Krajem januara formiran je ekspertski tim koji se bavi pitanjem primene ova dva zakona odnosno uticajem na srpsku zajednicu, a to su potvrdili Srpska lista, ali i kosovska vlada.

Inače, u javnosti se kao moguće posledice primene Zakona o strancima i vozilima najčešće pominju problemi sa slobodom kretanja Srba na Kosovu, posebno za one koji koriste vozila sa registarskim oznakama Srbije ili imaju dokumenta izdata od strane institucija Republike Srbije, a žive, rade ili se školuju na Kosovu.

Takođe se ukazuje na rizik da bi deo Srba mogao biti tretiran kao stranci u sopstvenim sredinama.

Dodatna zabrinutost odnosi se na moguću pravnu nesigurnost i selektivnu ili neujednačenu primenu propisa na samom terenu.

Rok na rok

Srpsku zajednicu dodatno je opteretilo i pitanje srpskog školstva i zdravstva, naročito nakon što je Rektoratu u Kosovskoj Mitrovici, 10. februara, uručen dopis Univerziteta u Prištini, u kojem se Fakultet tehničkih nauka, koji funkcioniše u sistemu Republike Srbije i u okviru Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, označava kao „nelegalni korisnik“ parcele i objekta i poziva da u roku od 30 dana napusti prostor ili započne postupak regulisanja odnosa sa prištinskim univerzitetom.

Samo dva dana kasnije, predstavnici Srba, među kojima i rukovodioci zdravstvenih i obrazovnih institucija, zajedno sa deset gradonačelnika u kosovskom sistemu, usvojili su deklaraciju u kojoj su zatražili olakšice za primenu Zakona o strancima i vozilima, ali je u središtu pažnje bilo i srpsko školsko i zdravstvo na Kosovu.

Preko usvojene deklaracije, oni su zatražili dodatne rokove povodom primene dva zakona, ali u tekstu deklaracije nema ekspilicitnog odbacivanja njihove pune primene.

Naprotiv u tački jedan i tački dva ove deklaracije, poziva se na omogućavanje olakšica u pribavljanju ličnih dokumenata, odnosno, u pravu na upotrebu vozila.

Štaviše, u deklaraciji se insistira na obezbeđivanju dovoljnog vremena koje će omogućiti građanima da se prilagode novim pravnim okolnostima bez ugrožavanja njihove egzistencije i osnovnih životnih potreba.

Samo u jednoj rečenici se navodi da su postojeći zakoni apsolutno protivni interesima srpskog naroda i da, kao takvi, moraju biti izmenjeni.

Kada je reč o zdravstvu i školstvu, deklaracijom su osudili i odbacili „svako postupanje ili delovanje koje bi moglo ugroziti rad i kontinuirano pružanje usluga zdravstvenih i obrazovnih institucija srpskog naroda“.