* Kako danas gledate na to vreme? Prvu iskru ozbiljne pobune protiv režima Aleksandra Vučića…

– Gledam sa ponosom. Ponosan sam što smo ustali protiv nepravde. Ponosan sam što nam se pridružilo nekoliko desetina hiljada ljudi Ta borba protiv nepravde i dalje traje, ta nepravda je sve bezočnija i brutalnija, ali je i tada i sada bilo važno suprotstaviti joj se. Kao i mnogo puta do tada, kao i sada – Beograd je odgovorio kako najbolje zna. Ponosan sam i što smo od male grupe prijatelja uspeli da izgradimo prvo Ne davimo Beograd kao organizaciju, koja je postala dom za sve ljude sa inicijativom i željom da Beograd bude dobar grad za sve, a onda i Zeleno levi front kao političku stranku, koja se sa istim žarom bori za pravdu i solidarnost i na ulici i u institucijama Naravno ima i malo sete i žala jer je deset godina prošlo, a SNS je i dalje na vlasti, ali i njihova era je došla do kraja.

* Na ruševinama imovine ljudi, bespravnog rušenja, danas “svetli” Beograd na vodi. Kako doživljavate takav slučaj?

– Niko ne spori da Beograd treba da se gradi i razvija. Ali u slučaju Beograda na vodi od početka pitanje je bilo za koga se grad menja, po koju cenu, ko to plaća i ko je od toga zaradio. Sada tamo imamo deo grada gde je kvadrat stana nezamisliv za priuštiti za iznajmiti, a kamoli za kupovinu za 99 odsto građana Srbije. Nije normalno da grad i država ulažu milione evra i na tom mestu grade najbolju školu, najbolji vrtić, provlače baš tu liniju metroa dok u gradu nemamo svuda kanalizaciju, nemamo pristojan gradski saobraćaj, dostupno zdravstvo i dok dišemo zagađen vazduh…

Moja borba, i borba Zeleno levog fronta je da dobro, dostupno i kvalitetno obrazovanje, škole i vrtići budu u svakom delu Beograda, a ne samo za one koji već imaju sve. Da svi mi možemo da se krećemo i od Padinske skele do Batajnice normalno javnim prevozom, da parkovi i na Karaburmi i na Vidikovcu budu održavani, da nema nasilja na ulicama, da od plate možete da živite pristojno. Naš prioritet nisu braća, kumovi i koruptivni investitori, već svi naši sugrađani, ljudi kao mi, ljudi koje srećemo svaki dan.

“Ko iole normalan pravi živi zid od kriminalaca oko svog radnog mesta?”

* Predsednik Srbije je u osvrtu na godišnjicu rušenja, pre koji dan, ponovio onu njegovu čuvenu rečenicu, da mu je žao što on nije vozio bager i rušio u Savamali.

– Aleksandar Vučić je tada najavio da ide do kraja, da neće učiniti nikakav ustupak i tom čuvenom izjavom on to želi da podvuče. On se pita za sve i on sve određuje. Nema soliranja u akcijama. Uostalom to smo videli godinama posle Savamale sa Ćacilendom. Ko iole normalan pravi živi zid od kriminalaca oko svog radnog mesta? Samo neko ko je toliko u kriminalu i nepočinstvima da se ne bori za politiku i vlast, nego za interes, stanje na računima, za odbranu kriminalne imperije koju je stvorio.

* Niko nije odgovarao, a desetina hiljada ljudi je bilo na ulicama… Vi ste danas deset godina stariji. Šta ste naučili iz tog aktivističkog iskustva?

– Naučio sam da zlo nikad ne spava. Da dok mi mislimo da je nešto suludo, pokvareno, loši ljudi planiraju još gore stvari. Zato su nam potrebne institucije, zato su nam potrebni slobodni izbori, zato su nam potrebni nezavisni mediji, civilno društvo, pokreti, ali i političke stranke. Razvaljivanje svih ovih sistema i koncentracija moći u rukama samo jednog čoveka, u našem slučaju Aleksandra Vučića, a u drugim Vladimira Putina, Erdogana, Orbana donela je lošiji kvalitet života za građane i enormno njihovo bogaćenje.

Naučio sam i da imamo jedni druge. Naučio sam da moramo da se suprotstavimo. Naučio sam da moramo zajedno. I da ćemo na kraju pobediti. Kad radimo zajedno, kad smo organizovani i uporni, sve je moguće.

* Da li ovdašnje društvo bliže tome da vlast “plati” za korupciju, lopovluk i nasilje koji joj se pripisuju?

– Verujem da ćemo epilog ovog, ali i drugih slučajeva kriminala, korupcije, nemara, nehata videti kada režim SNS padne, kada oslobodimo institucije i kada poštenje i istina budu merilo i putokaz društva. Verujem i da to vreme dolazi vrlo brzo.

* Kako vidite ulogu opozicije u aktuelnoj borbi i pobuni protiv režima?

– Veliki broj ljudi iz političkih stranaka nikada nisu bili na vlasti i godinama unazad bori se protiv SNS i daju sve od sebe da doprinesu toj borbi. Nažalost dobar deo političkog spektra je razjedinjen, razvaljen službinim intrigama, usitnjen i samleven neravnopravnom borbom koju vodi sa kartelom koji je ukrao državu više od decenije. Da bi pobedili SNS, moramo da radimo svi zajedno. Ne smemo nikoga ostaviti sa strane. Svaki čovek je važan, svaki zbor, svaki motor, svaki bicikl, svaki student i svaki profesor, svaki penzioner, svaki nezaposleni, svaki materijalni resurs koji imamo i svaki atom snage u našim telima.

* Opozicija je na meti je mnogih kritika, studenti neće sa njom da razgovaraju. I vi pre deset godina niste imali mnogo kontakata i miroljubive tonove prema tadašnjoj opoziciji. Štaviše…

– Počeli smo da se bavimo politikom zato što niko od stranaka nije govorio o stvarima koje su nas zanimale – kako naši gradovi mogu da postanu bolja mesta za život, kako da se izborimo sa klimatskim promenama i narastajućim društvenim i ekonomskim nejednakostima, kako da se više pitamo, kako da odlučujemo u mesnim zajednicama. To smo pričali pre 10 godina, a pričamo i sada. Verujem u društvo sa više solidarnosti, više jednakosti, zemlju koja čuva svoju prirodu, Srbiju u Evropskoj uniji.

* Postoji li razlika između onog vremena i sada ovog?

– Ta 2016. je godina kada SNS ubrzava preuzimanje poluga vlasti i zarobljavanje država. U tom trenutku postoje nezavisne institucije, setite se Rodoljuba Šabića i Saše Jankovića koji su imali svoj nemerljiv doprinos u otkrivanju samog slučaja Savamale. Ono što je sada nezamislivo – čak i RTS je u Dnevniku 3 izveštavao sa protesta, doduše zahvaljujući Jeleni Obućini koja je posle otišla sa javnog servisa.

Vrlo brzo SNS je krenuo da postepeno učvršćuje kontrolu, od 2014. godine kreće u cikluse vanrednih izbora i mic po mic uzima vlast u svim izborima, kreće u obračun sa nezavisnim medijima, civilnim društvom, razvaljuje opoziciju, preuzima kontrolu nad nezavisnim institucijama. Sada je taj proces završen, ali duh slobode nije ugašen. Nismo se predali. Naša borba i dalje traje. Dok ne pobedimo.

* Kakva će biti uloga ZLF na predstojećim izborima?

– Uloga Zeleno levog fronta i mene lično je da učinimo sve da dođe do smene režima Srpske napredne stranke. Na ulicama, u skupštinama, na svakom mogućem mestu. Prethodnih nekoliko meseci uzduž i popreko smo prešli Srbiju i bili na protestima od Crne Trave preko Novog Pazara, Vrbasa, Kikinde, Kule, Užica, Valjeva, Kragujevca, Niša i desetina drugih gradova i opština. Pomagali smo na svim lokalnim izborima. I tek se spremamo za dalju borbu.

“Spirala nasilja otvorena i nažalost izgleda da biće još gore”

* Režim je pokazao odlike izuzetnog nasilničkog karaktera. Bije, hapsi, vrši represiju koja može da bude još gora. Jeste li spremni na takav scenario i kako ćete zaštititi obične ljude koji su spremni na borbu?

– Postepena radikalizacija je i više nego evidentna. Sećam se kad smo te 2016. otkrili da nam policija prisluškuje telefone i prati, kako radi mašinerija botova i kako koriste razne huligane, navijačke grupe i zloupotrebljava sve moguće javne resurse kako bi se obračunala sa nama. Sada je to sve podignuto na mnogo viši i opasniji nivo. Ono što sam video u Kuli pre samo nekoliko nedelja na lokalnim izborima izuzetno je opasno. Plašim se da je spirala nasilja otvorena i nažalost izgleda da biće još gore. Ne kažem ovo da plašim ljude, ne kažem ovo jer to priželjkujem i nadam se da će biti upravo suprotno. Kao kontratežu moramo još bolje razraditi protokole bezbednosti, mreže solidarnosti, pravne pomoći. Tu smo i stojimo sa građanima i oko toga nema kompromisa.

* Evropska unija je dignuta na noge kada je reč o represiji u Srbiji. Zaslugom opozicije. Kakav učinak cenite da sledi?

– Uložili smo veliki napor da, ne samo kroz našu političku porodicu Evropske zelene partije u Evropskom, već i u parlamentima država članica, utičemo da se stav prema režimu Aleksandra Vučića promeni, ali i da se stav prema Srbiji polako menja. To je dug proces, ali sada se već polako vide učinci naših napora. Pun učinak je ipak ono što mora da dođe od nas samih, a to je smena vlasti SNS i SPS u Srbiji i članstvo u EU. To za Srbiju značilo prelazak sa trenutno blokiranih pregovora i manjih fondova na masovnu finansijsku infuziju od oko tri milijarde evra godišnje, sa kojim bi lakše sproveli remont države: od brzih i sigurnih pruga do čistijih reka, preko modernizovanih škola i bolnica u svakom okrugu, do višestruko većih subvencija za poljoprivrednike i bespovratnih sredstava za izolaciju kuća koja direktno smanjuju račune za struju.