Latinović ocenjuje da se spoljna politika Srbije, ali i sam Vučić, nalaze u prilično “delikatnoj situaciji”.

“Jer, stubovi naše spoljne politike su počeli da se izmiču. Već je rečeno da su odnosi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, odnosno samom Rusijom, dosta zahlađeni, premda to i nije teško samostalno zaključiti, s obzirom na dinamiku pregovora oko NIS-a. Uz to, sa Briselom imamo puno problema”, dodaje ona.

S tim u vezi, ističe, posredi su pokušaji da se Beograd približi Vašingtonu, odnosno sam Vučić Trampu. A to je, dodaje, istovremeno i pokušaj da se relaksiraju odnosi sa Briselom.

“I treće, mislim da je Vučić u odlasku Viktora Orbana sa vlasti, video šansu da se nametne kao jedan od mogućih lidera na koje bi Tramp mogao da se osloni u ovom delu Evrope”, ukazuje Latinović.

Upitana o Vučićevim izjavama da je Tramp najpopularniji političar u Srbiji i koliko je moguće da se njima privuče poseta američkog predsednika, Latinović izražava sumnju da bi verbalna pozivanja mogla da dovedu do takvog ishoda.

„Neodlučnost ima svoju cenu u međunarodnim odnosima“

“Samom Orbanu uključivanje Trampa u završnici predizborne kampanje nije pomoglo da promeni raspoloženje glasača”, dodaje ona.

Na pitanje šta bi potencijalna poseta Trampa mogla da donese Srbiji, te da li bi njome vidno bio promenjen odnos dve države, Latinović odgovara:

“Da bi uopšte došlo do takve posete, moralo bi da dođe do velikog pomeranja u odnosima SAD i Srbije. U tome bi eventualno moglo da pomogne najavljeno otvaranje strateškog dijaloga, odnosno sporazum o strateškom partnerstvu. To bi bila prilika da se odnosi unaprede i stabilizuju, propuštena još iz vremena ambasadora Kristofera Hila. Iščekivanje i neodlučnost imaju svoju cenu u međunarodnim odnosima. U bilateralnim odnosima je vrlo važan momentum, kada se i kako nešto dešava. Ta šansa je propuštena i ne mislim da će, iako je to bilo najavljeno za leto, taj strateški dijalog skoro početi”, navodi Latinović.

Do toga, smatra, neće doći dok ne bude imenovan novi američki ambasador u Srbiji.

“Da bi se to desilo, moraju da se izvrše vrlo dobre i snažne procene, uključujući međunarodne odnose. Mi smo sada u periodu sličnom kao posle Hladnog rata u Evropi. Posle jedne sile koja je dominirala, sada imamo tri koje se karakterišu međusobnim rivalstvom. Treba se u tome snaći, zadržati svoje prioritete, a da se ne zamerite nijednoj… Ali i da eventualno ne budete iskorišćeni za nešto što bi moglo da po vašu državu ima negativne posledice”, ističe Latinović.

Na pitanje kako se Srbija u tome snalazi, Latinović odgovara “ne najbolje”.

“Ne snalazi se jer jednostavno bi morala da sledi nešto što je trend u Evropi, a to je Evropska unija, odnosno EU kao organizacija. Morala bi da sledi ambiciju zemalja ne samo Zapadnog Balkana, jer danas se otvaraju pregovori sa Moldavijom i Ukrajinom, a Crna Gora zatvara još dva poglavlja. Evropa mora biti prioritet i ono što ona nudi – prosperitetnu, stabilnu, bezbednu i mirnu budućnost. EU je platforma ka kojoj smo jednom krenuli, ali sada nikako da stignemo do cilja”, ocenjuje ona.

Na pitanje da li zbog pritiska i očekivanja koja je potrebno ispuniti na putu ka EU, Srbija pokušava da pronađe novog svetskog partnera, te da li Evropa nuđenjem francusko-nemačkog predloga pokušava da zaustavi približavanje Beograda i Vašingtona ili pak neke treće strane, Latinović zaključuje:

“Ne verujem da francusko-nemački predlog ima tu pozadinu. On pre svega ima za cilj da podstakne zemlje regiona, države kandidate, da se probude i da znaju da mogu da budu snažnije uključene u EU. Da mogu da stiču radno iskustvo i da se što pre uključe u punom kapacitetu. Naravno, to nije zamena za članstvo, već mogućnost da se dokažete i potvrdite da je vaša ambicija da pregovore okončate u što bržem roku. Trenutni odnosi EU i SAD su više u domenu ličnih, između Trampa i čelnika EU. I to ne može biti osnov da vam neko, u ovom slučaju Tramp, pomogne da dođete do cilja, recimo da brže položite ispit ako ste već nedovoljno dobar ili loš đak”.