„Gde je nova elektrana? Gde je gasna elektrana? Gde je projekat koji će zameniti TE Kosovo A? Gde je projekat koji će Kosovo učiniti manje zavisnim od uvoza? Odgovor je jednostavan: ne postoji.“

Donedavni lider AAK-a i bivši kosovski premijer, Ramuš Haradinaj, oštro je kritikovao vd premijera Aljbina Kurtija zbog, kako je naveo, izostanka strateških investicija u energetskom sektoru tokom njegovog mandata.

Haradinaj je poručio da se Kurti bavi prošlošću zato što nema rezultate koje bi pokazao danas.

„Kada nemaš rezultate, govoriš o prošlosti. Kada nemaš projekte, govoriš o projektima koji nisu završeni. Kada nemaš odgovore za sadašnjost, napadaš one koji su donosili odluke pre tebe“, naveo je Haradinaj.

Dodao je da građani Kosova „ne žive u 2018, već u 2026. godini“ i da je, nakon pet do šest godina vlasti Pokreta Samoopredeljenje, moguće sagledati konkretne rezultate.

Kritike zbog energetskog sektora

Haradinaj podseća da je Kurti po dolasku na vlast obećavao energetsku transformaciju, energetsku nezavisnost, ekonomski razvoj i strateške investicije, ali tvrdi da ta obećanja nisu ispunjena.

Prema njegovim navodima, Kosovo i dalje ne proizvodi dovoljno električne energije za sopstvene potrebe i ostaje neto uvoznik struje.

Pozivajući se na podatke Energetske zajednice, Haradinaj navodi da je Kosovo tokom 2024. godine proizvelo oko 6.059 GWh električne energije, dok je potrošnja iznosila oko 6.611 GWh, što je ostavilo deficit veći od 550 GWh.

Takođe tvrdi da se elektroenergetski sistem i dalje gotovo u potpunosti oslanja na termoelektrane i infrastrukturu staru više od pet decenija.

„Nije izgrađena nijedna nova termoelektrana. Nije izgrađeno nijedno gasno postrojenje. Nije izgrađen nijedan novi osnovni proizvodni kapacitet koji bi garantovao dugoročnu energetsku bezbednost zemlje“, poručio je.

Više od 923 miliona evra za uvoz električne energije

Poseban akcenat stavio je na troškove uvoza struje.

Haradinaj navodi da je od 1. januara 2015. do 31. decembra 2020. godine za kupovinu električne energije potrošeno više od 270 miliona evra, dok je od 1. januara 2021. do 31. marta 2026. godine za istu namenu izdvojeno više od 923 miliona evra.

„Ponavljam: 923 miliona evra za uvoz energije“, naglasio je.

Kritike i na račun prenosne mreže

Haradinaj je ocenio da energetska bezbednost ne zavisi samo od proizvodnje električne energije, već i od razvoja prenosne infrastrukture.

Prema njegovim rečima, tokom poslednjih pet godina nisu izgrađene nove trafostanice od 400 kV ili 220 kV, niti su realizovane investicije koje bi značajno unapredile prenosnu mrežu i omogućile veću integraciju obnovljivih izvora energije.

„Bez snažne prenosne mreže nema ozbiljne integracije obnovljivih izvora, nema energetske bezbednosti i nema dugoročnog razvoja sektora“, naveo je.

Podsetio na rezultate svoje vlade

Govoreći o periodu kada je bio premijer, Haradinaj je istakao da su tada ostvareni, kako kaže, istorijski rezultati za energetski sektor Kosova.

Kao najvažnije naveo je formiranje regulatornog bloka Kosovo–Albanija, sporazum sa ENTSO-E kojim je KOSTT dobio međunarodno priznatu operativnu nezavisnost, međunarodno priznanje regulatorne zone Kosova, kao i postavljanje temelja za zajedničko tržište električne energije Kosova i Albanije i stvaranje ALPEX-a.

„To su istorijska dostignuća koja su ojačala energetski suverenitet Republike Kosovo“, ocenio je Haradinaj.

„Problem nije 2018, već ono što nije urađeno do 2026.“

Na kraju je poručio da problem nije ono što je njegova vlada radila 2018. godine, već ono što, prema njegovim rečima, aktuelna vlast nije uradila do danas.

„Energija se ne meri propagandom. Energija se meri izgrađenim megavatima, kilometrima mreže, novoizgrađenim trafostanicama i sigurnošću snabdevanja građana“, naveo je Haradinaj.

Energetska politika Kosova ponovo pod lupom

Najnovije Haradinajevo obraćanje Kurtiju samo je jedno u nizu tonova upozorenja nakon objavljivanja strateškog dokumenta američkog Stejt departmenta upućenog Kongresu, u kojem se naglašava potreba hitnog jačanja energetske bezbednosti i ubrzanja investicija u alternativne izvore snabdevanja u regionu Zapadnog Balkana.

U dokumentu se, između ostalog, apostrofira rizik od propuštanja aktuelnog investicionog ciklusa u oblasti LNG infrastrukture, kao i potreba za smanjenjem zavisnosti od zastarelih i dominantno fosilnih proizvodnih sistema, koji i dalje čine osnovu energetskog bilansa više zemalja regiona.