Poslednjih nedelja u javnosti su otvorene dileme o redosledu institucionalnih koraka nakon konstituisanja Skupštine, odnosno da li bi prvo trebalo birati predsednika ili formirati vladu.
Vršiteljka dužnosti kosovske predsednice Aljbulena Hadžiju izjavila je da će nakon konstituisanja Skupštine novi predsednik ili predsednica parlamenta imati ustavno pravo da mandat za sastav vlade poveri kandidatu za premijera.
Hadžiju je ocenila da se nakon konstituisanja Skupštine otvara put za izbor vlade, dok će mandatara za sastav izvršne vlasti, imenovati rukovodstvo parlamenta u skladu sa ustavnim nadležnostima.
Hadžiju je navela i da će nakon potvrđivanja rezultata izbora od 7. juna uslediti sastanci sa političkim partijama u cilju postizanja konsenzusa oko izbora predsednika Kosova.
„Hajde da prvo sačekamo potvrđivanje rezultata, a zatim će nakon toga biti sastanaka sa političkim partijama i nadamo se da ćemo naći konsenzus kako bi Skupština Republike Kosovo izabrala predsednika sa petogodišnjim mandatom“, rekla je ona.
Ona je negirala da postoji mogućnost da bude kandidat za predsednicu Kosova.
„Ne, neću biti kandidat za predsednika“, kratko je odgovorila, prenosi Koha.
Prema rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora održanih 7. juna, Pokret Samoopredeljenje imaće 53 poslanika, Demokratska partija Kosova (DPK) 22, Demokratski savez Kosova (DSK) 18, a Alijansa za budućnost Kosova (ABK) sedam.
Za izbor predsednika potrebno je prisustvo najmanje 80 poslanika, dok se vlada formira prostom većinom od 61 glasa.
Centralna izborna komisija još nije objavila konačne rezultate, dok se u Vrhovnom sudu razmatraju dve žalbe kandidata DPK, koji traže ponovno brojanje glasova svoje stranke.
Žalbe je ranije odbio Izborni panel za žalbe i predstavke (IPŽP). Ukoliko Vrhovni sud odbije žalbe, otvorio bi se put za objavljivanje i potvrđivanje konačnih izbornih rezultata.
