Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Lider Pokreta Samoopredeljenje i vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti pronašao je sagovornika sa kojim je najavio nastavak razgovora o formiranju novih institucija. Nakon sastanka sa liderom Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ljumirom Abdidžikuom, Kurti je pregovarački proces opisao kao „veliki i sveobuhvatan poduhvat“, dok je Abdidžiku poručio da mu činjenica da su razgovori započeli na vreme „daje nadu“ da će doneti rezultat.

Eventualni dogovor Kurtija i Abdidžikua, međutim, sam po sebi ne garantuje rešenje, jer se više poslanika LDK javno izjasnilo protiv koalicije sa Samoopredeljenjem. U takvoj situaciji, za izbor predsednika ključna bi mogla da bude podrška Demokratske partije Kosova (PDK), koja je odlučila da ostane u opoziciji, ili Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koja je odbila da se uključi u razgovore.

Kurti i Abdidžiku su posle sastanka održanog u petak uveče u Skupštini optimistično govorili o mogućnosti postizanja dogovora o formiranju novih institucija.

Govoreći o razgovorima koji su započeli dva dana nakon potvrđivanja rezultata vanrednih parlamentarnih izbora održanih 7. juna, Kurti je kazao da je reč o „velikom i sveobuhvatnom poduhvatu“, dok je Abdidžiku naglasio da mu to što su razgovori započeli na vreme „daje nadu“.

Ranije tokom dana, Kurti se sastao i sa liderom PDK-a Bedrijem Hamzom, nakon čega je rekao da su razgovori bili konstruktivni, ali da nisu doneli konkretne rezultate.

Hamza je, sa druge strane, potvrdio da će njegova stranka ostati u opoziciji.

Optimizam za dogovor

Abdidžiku je na sastanak sa Kurtijem došao zajedno sa nekadašnjom saveznicom Vjosom Osmani, koja se, nakon isteka predsedničkog mandata, vratila u LDK i na poslednjim izborima predvodila listu kandidata ove stranke za poslanike, a bila je nominovana i za predsednicu.

Ni Kurti ni Abdidžiku nisu govorili o konkretnim imenima kandidata za predsednika, čiji je neuspešan izbor doveo do vanrednih izbora u junu.

Kurti je obećao transparentnost, ali je naglasio da razgovori podrazumevaju i određeni stepen poverljivosti i da bi trebalo da dovedu do konkretnih rezultata.

„Nadam se da će racionalnost koja preovlađuje nastaviti da postoji i na ovim sastancima, zbog čega naglašavam da je ovo prvi sastanak i da će ih biti još. Sa jedne strane razgovaramo o konceptima i principima, a sa druge o rokovima i funkcijama. Dakle, reč je o velikom i sveobuhvatnom poduhvatu, koji zahteva poverenje i sigurnost, ali i vreme da bi bio ostvaren“, rekao je Kurti.

„Razgovarali smo o vladi, Skupštini, razgovarali smo i o predsedniku, jer se ovi procesi vremenski gotovo podudaraju, ali još jednom naglašavam da je naš fokus više bio na aktuelnim političkim dešavanjima, rokovima za uspostavljanje institucija i procesima koji se odvijaju na Kosovu u svetlu rezultata koje smo dobili“, dodao je.

Abdidžiku je kazao da je na sastanku razgovarano o neophodnoj institucionalnoj stabilnosti kako bi se izbegli novi vanredni izbori, koji bi bili četvrti u nizu za manje od godinu i po dana. Negirao je da je bilo reči o konkretnim funkcijama i imenima.

„U tom duhu razgovarali smo o suštinskim principima na kojima bi ovi razgovori trebalo da se vode, vrednostima i programskim idejama za koje obe strane imaju interesovanje, a u ovoj fazi dogovorili smo se da nastavimo komunikaciju kao jedini mogući način da izbegnemo vanredne izbore u našoj zemlji“, rekao je lider LDK-a.

„Nismo stigli da razgovaramo o konkretnim imenima, već govorimo o procesima, a nakon prvog sastanka dogovor je da nastavimo razgovore i pokušamo da pronađemo dogovor“, dodao je.

Abdidžiku je ocenio da ima dovoljno vremena da se razgovori iscrpe.

„Imamo 30 dana za sazivanje sednice Skupštine, a zatim još 60 dana za izbor predsednika. Važno je što razgovaramo pre nego što budu preduzeti ili pokrenuti jednostrani koraci ka formiranju institucija i to mi daje nadu“, kazao je.

Izazov brojki ostaje

Abdidžiku je započeo razgovore sa Samoopredeljenjem u trenutku kada su unutar stranke koju vodi intenzivirane inicijative za njegovu smenu zbog izbornog rezultata.

Nakon što je nekoliko ogranaka zatražilo njegovu ostavku, a Abdidžiku odbio da je podnese, zvaničnici LDK-a naveli su da su već prikupljeni potpisi najmanje trećine članova Generalnog saveta stranke sa zahtevom za održavanje sednice na kojoj bi se razmatrala odgovornost za izborni rezultat.

LDK je na izborima osvojio 18 mandata i ostao treća politička snaga, uprkos povratku Osmani u ovu stranku. Najmanje pet novoizabranih poslanika LDK-a javno se izjasnilo protiv bilo kakvog dogovora sa Samoopredeljenjem.

Zbog toga, čak ni eventualna koalicija Samoopredeljenja i LDK-a ne garantuje da bi bilo obezbeđeno prisustvo najmanje 80 poslanika, koliko je potrebno za glasanje o predsedniku. Samoopredeljenje ima 53 poslanika, a iz redova nevećinskih zajednica može da računa na najviše još 11, budući da odbija saradnju sa Srpskom listom, koja je osvojila devet mandata.

Kurti je nagovestio da možda neće imati punu podršku poslanika LDK-a za izbor predsednika.

„Verujemo da duh i slovo Ustava zahtevaju predsednika koji je izraz jedinstva naroda i koji bi, u tom smislu, trebalo da bude konsenzualan, jer smo zainteresovani i da maksimalan mogući broj poslanika ostane u sali“, rekao je Kurti.

„Naš fokus nije bio na konkretnim imenima za predsednika, već na konceptu i principima, na viziji za budućnost sa jedne strane, a sa druge na tome šta strateški treba da učinimo kako bismo maksimalno povećali broj poslanika koji će biti prisutni odlučujućeg dana kada pitanje predsednika dođe na red“, dodao je.

Ključ kod PDK-a i Alijanse

Ukoliko ne bude jedinstva unutar poslaničke grupe LDK-a, izbor predsednika neće biti moguć bez podrške određenog broja poslanika PDK-a ili AAK-a.

Lider PDK-a Bedri Hamza posle sastanka sa Kurtijem kazao je da će njegova stranka tokom ovog mandata ostati u opoziciji, ne dajući signale da bi mogla da promeni stav kada je reč o izboru predsednika.

„Naš stav je da je Demokratska partija Kosova opoziciona stranka u ovom mandatu. Želimo uspeh gospodinu Kurtiju i svima koji se sastaju, razgovaraju i rade na tome da zemlja dobije institucije, sve institucije, jer osim Demokratske partije Kosova u Skupštini ima još 98 poslanika. Dakle, matematički je moguće kompletirati sve institucije i to je stav Demokratske partije Kosova“, rekao je Hamza.

Kurti je dan ranije uputio pozive liderima glavnih parlamentarnih stranaka. Predsednik AAK-a Ardijan Đini odgovorio je negativno, navodeći da je njegova stranka spremna da pomogne u obezbeđivanju kvoruma za izbor predsednika ukoliko Kurti prihvati šest tačaka koje je ponudila AAK.

Među njima su trenutno prihvatanje američkog gasnog projekta, pokretanje postupaka za izgradnju termoelektrane na ugalj, povećanje praga za PDV sa 30.000 na 100.000 evra za mala i srednja preduzeća, potpuno oslobađanje obrađivanog zemljišta od poreza na imovinu, potpuno finansiranje ključnih infrastrukturnih projekata koji su trenutno obustavljeni zbog nedostatka sredstava, kao i izdvajanje od 800 miliona do milijardu evra za Prištinu.

Komentarišući odbijanje poziva, Kurti je kazao da smatra važnim da Đini pristane na sastanak.

„Kada sam sabrao broj poslanika – 53 plus 22 plus 18 – nisam dodao još sedam, jer lider AAK-a nije smatrao razumnim niti potrebnim da se sastane sa mnom. Verujem da je važno da se sastane sa mnom. Pokret Samoopredeljenje je pobednik izbora. Čak i ako ne budemo zajedno u vladi, nesumnjivo ćemo biti zajedno u institucijama. U vreme kada se sastanci održavaju svuda i gotovo svako razgovara sa svakim, ne verujem da je ispravno da jedna ugledna parlamentarna stranka poput AAK-a odbije sastanak sa mnom kao premijerom i liderom pobedničke stranke“, rekao je Kurti.

On je to naglasio nakon sastanka sa Hamzom, kada je insistirao na tome da Kosovo dobije nestranačkog predsednika. Kurti je kazao da „odgovornost za izbor predsednika pripada svim strankama“, te da ova funkcija zahteva konsenzualnu ličnost koja ne pripada nijednoj političkoj partiji, koja je izvan kontroverzi aktuelne političke scene i poseduje nacionalne i profesionalne kredencijale.

Sličan predlog izneo je i u aprilu, kada je dvema najvećim opozicionim strankama, PDK-u i LDK-u, ponudio da predlože po tri kandidata za predsednika, uz obećanje da će poslanici Samoopredeljenja glasati za jednog od njih.

Nijedna politička stranka nije odgovorila na ovu ponudu, a opozicioni poslanici bojkotovali su proces izbora predsednika. Kako predsednik nije izabran, Skupština je raspuštena i raspisani su novi izbori.

Aktuelni izborni rezultat omogućava Samoopredeljenju da formira vladu uz podršku poslanika nevećinskih zajednica, ne računajući Srpsku listu, budući da je za izbor vlade potrebno najmanje 61 glas. Za prve dve runde glasanja za predsednika potrebno je prisustvo najmanje 80 poslanika.

Nakon sastanka sa liderom PDK-a, Kurti je kazao da odgovornost za formiranje vlade pripada pobedniku izbora, dok izbor predsednika zahteva širi politički konsenzus.

„Još jednom ponavljam: odgovornost za formiranje vlade je na nama, ali za izbor predsednika svi imamo odgovornost. Sada smo u fazi konsultacija sa opozicionim strankama, odnosno sa PDK-om i LDK-om, koje su pristale da se sastanu i razgovaraju o političkom rešenju za dalje. Zainteresovani smo da damo vreme razgovorima i konsultacijama kako bi 11. saziv imao ne samo predsednika Skupštine i premijera, već i predsednika“, rekao je Kurti.

„Ideja je da se izbor predsednika dogodi u saradnji sa drugima, tako da već na početku imamo konsenzualnu ličnost, odnosno nekoga ko ne pripada nijednoj političkoj stranci, nekoga ko je izvan kontroverzi aktuelne scene, nekoga ko je dokazao nacionalne, profesionalne i građanske vrednosti i ko na taj način može da bude izraz jedinstva, kako zahteva naš ustavni poredak. To nije naša ideja niti naš zahtev. To su duh i slovo Ustava“, dodao je.

Ustavni rok za konstituisanje Skupštine počeo je da teče u četvrtak. Novi poslanici imaju rok do 7. avgusta da konstituišu 11. saziv Skupštine.

Nakon konstituisanja parlamenta imaju 60 dana za izbor predsednika. Ukoliko to ne učine u predviđenom roku, Skupština se raspušta i raspisuju se novi vanredni izbori.