Dan nakon što je Evropska unija potvrdila da smatra da su ispunjeni uslovi za otvaranje glavnog mosta na Ibru, danas dve potpuno suprotne reakcije. Vjosa Osmani pozdravlja otvaranje mosta i ono što naziva „prenosom odgovornosti na Kosovsku policiju“, ocenjujući da je reč o „istorijskom koraku“ u borbi protiv težnji Srbije za teritorijom. Srpska lista, istovremeno, otvorenim pismom od EU traži da objavi bezbednosnu analizu na osnovu koje je zaključila da su uslovi ispunjeni i pita ko će snositi odgovornost ukoliko nakon otvaranja dođe do incidenata ili nasilja.

„Otvaranje glavnog mosta na Ibru i prenos odgovornosti na Kosovsku policiju dobrodošli su koraci koji pomažu daljoj potpunoj integraciji svakog dela teritorije naše zemlje“, poručila je danas Vjosa Osmani.

Ona je pitanje mosta povezala sa posleratnom podelom Mitrovice, ali i odnosima sa Srbijom.

„Više od 27 godina, podela Mitrovice ne samo da je stvarala neizvesnost i probleme u vladavini prava, omogućila etničko čišćenje Albanaca i uzurpaciju njihove imovine, već je istovremeno Srbiji davala alibi da nastavi sa svojim hegemonističkim snovima o podeli Kosova“, navela je Osmani.

Otvaranje glavnog mosta zato opisuje kao istorijski korak.

„Zato je slobodno kretanje preko glavnog mosta na Ibru, osim što spaja ljude, pre svega istorijski korak u borbi protiv težnji Srbije za prisvajanjem teritorija“, poručila je.

Ocenila je da će ovaj korak, „uprkos velikim kašnjenjima“, doprineti većem nivou bezbednosti i trajnom miru.

Posebno je zahvalila Kosovskoj policiji, za koju kaže da „nastavlja da nosi glavni teret bezbednosti na svakom pedlju naše teritorije i za svakog građanina naše zemlje“.

Srpska lista EU: Na osnovu koje bezbednosne analize?

Gotovo istovremeno, Srpska lista uputila je otvoreno pismo Kancelariji Evropske unije u Prištini, upravo povodom sinoćnje potvrde iz Brisela da su uslovi za otvaranje mosta ispunjeni.

„Na osnovu koje konkretne bezbednosne analize je Evropska unija došla do zaključka da su se stekli uslovi za otvaranje mosta? Ko je izradio tu analizu, kada je ona sačinjena, koji su bezbednosni parametri uzeti u obzir imajući u vidu desetine naših sastanaka na kojima smo vas podrobno upoznali sa kršenjima prava srpskog naroda?“, pitaju iz ove stranke.

Posebno dovode u pitanje mogućnost da se bezbednost Srba garantuje oslanjanjem na Kosovsku policiju.

„Kako je moguće proceniti da bezbednost Srba može biti garantovana oslanjanjem na Kosovsku policiju, imajući u vidu brojne ozbiljne optužbe i prijave o postupanju njenih pripadnika prema Srbima, uključujući navode o maltretiranju, prekomernoj upotrebi sile i kršenju procedura i pravila službe“, navodi se u pismu.

U tom kontekstu pominju i slučaj Nenada Raškovića iz Drena kod Zubinog Potoka.

„Kakvu poruku šalje činjenica da, prema dostupnim informacijama, još nije utvrđeno ko je odgovoran za prebijanje Nenada Raškovića i ostalih naših sunarodnika u opštini Zubin Potok?“

Rašković je prošle nedelje optužio pripadnike Kosovske policije da su ga tokom policijske akcije tukli u kući, a potom odveli u šumu, vezali za drvo i ponovo tukli. Policijski inspektorat Kosova pokrenuo je preliminarnu istragu po službenoj dužnosti.

SL: Ako je most deo dijaloga, kako bez saglasnosti druge strane?

Srpska lista otvara i pitanje Briselskog dijaloga.

„Kako je Evropska unija sprovela procenu bezbednosti i podržala otvaranje mosta koji je pitanje obuhvaćeno dijalogom u Briselu, bez učešća i saglasnosti druge strane u dijalogu?“

„Ukoliko se pitanja koja su deo dijaloga mogu rešavati jednostrano, onda se opravdano postavlja pitanje čemu služi dijalog i kakvu vrednost imaju dogovori postignuti uz posredovanje Evropske unije“, dodaju.

Most jeste bio predmet sporazuma postignutih u okviru dijaloga uz posredovanje EU, dok je Brisel prethodnih godina više puta ponavljao da odluke o njegovom otvaranju treba rešavati kroz dijalog. I sama Osmani je ranije osporavala takav stav EU, tvrdeći da je most unutrašnje pitanje Kosova i da razgovore treba voditi sa bezbednosnim partnerima, pre svega NATO-om.

„Ko će snositi odgovornost ako dođe do nasilja?“

Srpska lista potom direktno pita Evropsku uniju da li preuzima „političku i institucionalnu odgovornost“ za moguće posledice.

„Ukoliko nakon ovakve odluke dođe do incidenata, ugrožavanja bezbednosti ili nasilja, da li će oni koji danas tvrde da su se ‘stekli uslovi’ preuzeti odgovornost za svoju procenu?“

Ponovili su i protivljenje eventualnom uklanjanju pripadnika KFOR-a sa glavnog mosta.

„Prisustvo KFOR-a za naš narod predstavlja važan bezbednosni mehanizam i smatramo da se o njegovom uklanjanju ne može odlučivati bez ozbiljne procene posledica i uvažavanja stavova zajednice koja neposredno živi na ovom prostoru.“

„Jasno i nedvosmisleno se protivimo otvaranju glavnog mosta na Ibru za saobraćaj, kao i uklanjanju pripadnika KFOR-a sa mosta“, navodi Srpska lista.

Tvrde da njihov stav nije usmeren protiv slobode kretanja niti protiv bilo kog naroda, već da proizilazi iz zabrinutosti za bezbednost.

„Bezbednost ljudi ne sme biti predmet političkog eksperimenta“, zaključuju, uz poruku EU: „Očekujemo odgovornost, a ne naknadna saopštenja zabrinutosti.“

EU sinoć: Uslovi su ispunjeni

Dve današnje, potpuno različite reakcije usledile su nakon što je Evropska unija sinoć za Gazetu Express potvrdila da smatra da su ispunjeni uslovi za otvaranje glavnog mosta.

„Kada se završe radovi na mostu Austerlic (glavni most na Ibru) u Mitrovici, kao i dodatne procene i konsultacije, most treba da bude otvoren. Možemo da potvrdimo […] da je to zaista sada slučaj“, naveo je portparol EU.

Iz Brisela, međutim, nisu naveli kada bi most mogao da bude otvoren za saobraćaj.

Odgovor EU stigao je nakon što je KFOR početkom prošle nedelje započeo „postepenu tranziciju stalnog prisustva“ sa glavnog mosta. Sa severne strane uklonjena je dugogodišnja statična tačka italijanskih karabinjera, dok je KFOR naglasio da će proces biti postepen, zasnovan na uslovima i koordinisan sa relevantnim akterima.

Vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja tada je sa južne strane mosta izjavio da je započeo proces u kojem će odgovornost za njegovu bezbednost preći na Kosovsku policiju i kao ishod najavio otvaranje za saobraćaj.

KFOR je potvrdio tranziciju sopstvenog stalnog prisustva, ali ne i Svečljinu formulaciju da Kosovska policija preuzima odgovornost za obezbeđivanje mosta.

Upravo tu formulaciju danas koristi i Osmani, pozdravljajući „prenos odgovornosti na Kosovsku policiju“.

EU je, sa druge strane, potvrdila da je EULEX obavešten o tranziciji KFOR-a i da će nastaviti saradnju sa Kosovskom policijom i KFOR-om kako bi se obezbedila odgovarajuća bezbednost za sve zajednice.

Dogovor o „revitalizaciji mosta“

Podsetimo, pitanje glavnog mosta na Ibru bilo je predmet dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Zaključcima Radne grupe za slobodu kretanja/most od 25. avgusta 2015. dve strane zatražile su od EU revitalizaciju mosta i njegove okoline prema zajednički usaglašenom projektu. Istovremeno je predviđeno pretvaranje Ulice kralja Petra u Severnoj Mitrovici u pešačku zonu, dok je prvobitni rok za otvaranje mosta za sav saobraćaj bio leto, odnosno najkasnije kraj juna 2016. godine.

Taj rok, međutim, nije ispoštovan. Nakon novih razgovora, Beograd i Priština su 5. avgusta 2016, ponovo uz posredovanje EU, usaglasili detalje sprovođenja: radovi na revitalizaciji mosta trebalo je da počnu 14. avgusta, a most da bude otvoren za pešake i vozila u oba smera 20. januara 2017. Istog dana trebalo je da bude završeno pretvaranje Ulice kralja Petra u pešačku zonu. Dogovorom je predviđeno i da radna grupa, zajedno sa gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice, prati političke i bezbednosne prilike, dok je navedeno da će Kosovska policija, EULEX i KFOR, svako u okviru svog mandata, obezbeđivati sigurno okruženje i konsultovati se o odgovarajućim bezbednosnim merama.

Ni novi rok – 20. januar 2017. – nije doveo do otvaranja mosta za motorni saobraćaj. EU je još u decembru 2016. potvrđivala da sa obe strane radi na sprovođenju sporazuma iz avgusta 2015, implementacionog dogovora iz avgusta 2016. i naknadnog operativnog dogovora, upravo kako bi rok 20. januara bio ispoštovan.