„Ovaj režim je činio sve da Srbi na Kosovu i Metohiji gaje neke lažne nade, a onda, kada je trebalo da ih zaštiti, nije ga bilo tu da ih zaštiti“, ocenio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Jovo Bakić, govoreći o politici vlasti Aleksandra Vučića prema Kosovu. Za položaj Srba kaže da je u poslednjih 14 godina najteži od završetka bombardovanja, Srpsku listu naziva tragedijom, a vlast u Beogradu optužuje da je „obezglavila političko vođstvo Srba“. Istovremeno poručuje da Srbija ne treba da prizna Kosovo, ali da mora da razgovara sa Prištinom, EU i SAD i da joj prvi cilj mora biti zaštita ljudi koji tamo žive.

Bakić je o Kosovu govorio u emisiji „Bez pardona“, polazeći od slučaja Nenada Raškovića iz Drena, ali je razgovor potom proširio na Gazivode, najave o Ibru, položaj Srba, Srpsku listu, Olivera Ivanovića, Banjsku i pitanje buduće politike Srbije prema Kosovu.

Njegova početna ocena bila je da je Srbima na Kosovu teško već decenijama, ali da posebno izdvaja period vlasti Aleksandra Vučića.

„Srbima na Kosovu i Metohiji je teško već dugo. To već decenijama traje, a može slobodno da se kaže da je u poslednjih 14 godina najteže od završetka bombardovanja. I u tom smislu ovaj režim snosi ogromnu odgovornost. On je tim ljudima obećavao svašta.“

„Ne dam Gazivode“, pa promena toka Ibra

Bakić je zatim podsetio na Vučićeve ranije poruke o Gazivodama.

Sećamo se onoga izričitog: ‘Ne dam Gazivode, eto, nek me ubiju, ne dam’. Citiram ga. Šta je bilo sa Gazivodama? A sada vidimo – menjao bi tok reke Ibar

Najavu mogućih zahvata na Ibru ocenio je kao neozbiljnu.

„Tu vidite jednog čoveka koji je u najmanju ruku nezreo. Jer za promenu toka jedne prilično velike reke potrebne su konsultacije, da se vidi kakve će posledice biti za ljude, za okolinu. Ne, njemu je palo na pamet, ne zna šta će od sebe – ajde, menjaće tok.“

Rašković i „isti aršini“

Povod za razgovor bio je slučaj Nenada Raškovića iz Drena, koji je svedočio da su ga pripadnici Kosovske policije tokom pretresa odveli u šumu, vezali za drvo i pretukli.

Bakić kaže da odgovornost za takvo postupanje mora da se utvrdi, ali insistira da isti kriterijum mora da važi i kada policija u Srbiji prekoračuje ovlašćenja.

„Mi smo viđali ista takva ponašanja policije Republike Srbije prema građanima ove Republike. I za takva ponašanja niko od policajaca nije odgovarao, bar meni nije poznato. Da li ćemo imati tu iste aršine?“

Potom je poručio:

„Ako tražimo odgovornost, sa pravom tražimo odgovornost za prebijanje čoveka koji je srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, mi moramo da tražimo i odgovornost policajaca ili kriminalaca u uniformi u Republici Srbiji, koji su pod kontrolom ovog režima.“

Za njega je, kaže, pitanje šire od samih fizičkih povreda.

Našem sunarodniku Raškoviću je povređeno ljudsko dostojanstvo. Nije samo on prebijen, užasno prebijen, nego mu je ljudsko dostojanstvo dovedeno u pitanje

A zatim je napravio paralelu sa događajima u Srbiji:

„Ne možemo mi da se borimo efikasno za ljudsko dostojanstvo Srba na Kosovu ako ne možemo da se borimo za dostojanstvo Srba u Srbiji koje prebija ovaj nenarodni režim.“

„Kosovo je naša bolna tačka“

Bakić je potom izneo svoj širi politički stav o Kosovu.

„Kosovo i Metohija je naša bolna tačka. Ono što je evidentno – mi teritoriju Kosova i Metohije ne kontrolišemo. To znači da moramo jako pažljivo voditi politiku oko toga.“

Smatra da Srbija ne treba da prizna nezavisnost Kosova, povezujući to sa bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. godine i svojim viđenjem međunarodnog prava.

„U tom smislu mi ne možemo priznati nezavisnost Kosova i Metohije.“

Ali odmah dodaje da to ne znači prekid razgovora.

„S druge strane, mi moramo da razgovaramo sa Evropskom unijom, sa SAD, sa vlašću u Prištini, ma koliko nam to teško padalo.“

I upravo tu, kaže, počinje njegova kritika Vučićeve politike.

„Kritika ovog režima nije tek tako da bi se stekli neki poeni, nije reč o tome. Nego je reč o tome da je taj režim činio sve da Srbi na Kosovu i Metohiji gaje neke lažne nade, a onda, kada je trebalo da ih zaštiti, nije ga bilo tu da ih zaštiti.“

„Ne mogu kriminalci da vode jedan narod“

Bakić smatra da bi politika Srbije trebalo da bude usmerena pre svega na poboljšanje položaja Srba koji žive na Kosovu.

„To ne znači da ne možete da se borite u okvirima svojih mogućnosti za poboljšanje prvenstveno položaja srpskog naroda koji tamo živi. I čiji je položaj sve gori i gori, zahvaljujući između ostalog i toj politici ovoga režima.“

U tom kontekstu posebno je pomenuo Olivera Ivanovića.

„Treba se podsetiti Olivera Ivanovića. Uvek. Jer je to bio čovek koji je mogao da predstavlja glas Srba sa Kosova i Metohije. Njegovom likvidacijom više nema tog glasa.“

Za današnje predstavnike Srpske liste imao je izrazito oštre reči.

Pogledajte te ljude koji se javljaju ispred Srpske liste. Dakle, to je da im čovek orah iz ruke ne uzme. Oni su besprizornici

„I oni predstavljaju narod srpski na Kosovu i Metohiji. To je tragedija. Za tu tragediju zaslužan je ovaj režim.“

Odgovornost vlasti u Beogradu potom je formulisao još direktnije:

„Kriv je ovaj režim. I on će između ostalog morati i za to da odgovara. Jer je obezglavio političko vođstvo Srba na Kosovu i Metohiji.“

„Ne mogu kriminalci da vode jedan narod. Mogu, ali je to put u propast. To je put u katastrofu, kao što vidimo.“

„Nema ovde pametnih rešenja“

Bakić ne tvrdi da postoji jednostavno rešenje za položaj Srba na Kosovu.

„Nema ovde pametnih rešenja. Samo je pitanje na koji način mi možemo kao država i društvo da se borimo za zaštitu naroda na Kosovu i Metohiji.“

Na pitanje o eventualnom ulasku Srbije u NATO i mogućnosti da bi to Srbima donelo neku vrstu zaštite, bio je skeptičan.

„Ne verujem da bi se jedan srpski vojnik tamo našao.“

Bakić, koji je u istom razgovoru NATO nazvao „zločinačkom organizacijom“, smatra da takav scenario nije realan.

Na šta Srbija može da se osloni

Govoreći o međunarodnoj poziciji, naveo je zemlje koje nisu priznale Kosovo.

„Ono na šta Srbija može da se osloni jeste pet zemalja Evropske unije koje nisu priznale nezavisno Kosovo. To su Kina i Rusija koje nisu priznale nezavisnost Kosova. To je stotinjak zemalja u Ujedinjenim nacijama koje to nisu uradile.“

Smatra da Srbija treba da nastavi diplomatsko delovanje, ali bez zanemarivanja ljudi na terenu.

„Njihovo je da rade svoje, a naše je da radimo svoje. Ali uvek vodeći računa o ljudima koji tamo žive.“

Dakle, s jedne strane ne priznati, a s druge strane uraditi sve što možemo da se tamo ljudi osećaju bezbedno

Bakić smatra da se o položaju Srba mora voditi stalna diplomatska kampanja.

„To je nešto o čemu naša diplomatija mora da obaveštava stalno tela u Evropi, Ujedinjenim nacijama, u Rusiji, Kini i drugde.“

Uz diplomatsko delovanje, smatra da bi građani Srbije trebalo javno da pokazuju solidarnost sa Srbima na Kosovu.

„Možemo jasno staviti do znanja svojom masovnošću da ne pristajemo da ljudi koji imaju srpsku nacionalnost budu tretirani na onaj način koji nije dostojan čoveka.“

Demografija: „Odgovor na nestajanje skoro je nemoguće naći“

U razgovoru je otvoreno i pitanje smanjenja broja Srba na Kosovu.

Bakić kaže da je „odgovor na demografsko nestajanje skoro nemoguće naći“, ali upozorava da problem nije ograničen samo na Srbe.

Govoreći o širem regionu, naveo je da se smanjuje broj Srba i Hrvata, ali i Albanaca.

„Albanci, koji bolje stoje od Srba i Hrvata, takođe se smanjuju. Oni takođe odlaze, prirodni priraštaj je sve manji.“

Iz toga izvodi širu kritiku nacionalizma:

„Nacionalizam je dobar dok obećava, ali kad treba da ispuni, onda teško ispunjava.“

„Najmanji zajednički imenilac – nepriznavanje“

Pred kraj prvog dela razgovora, Bakić je upitan šta bi mogao da bude minimalni konsenzus različitih političkih i intelektualnih struja u Srbiji o Kosovu posle eventualne promene vlasti.

Njegov odgovor bio je kratak:

Ja mislim da je najmanji zajednički imenilac nepriznavanje Kosova i Metohije

„Ako se oko toga saglasimo, onda ostaje dalje da vidimo šta ćemo i kako ćemo.“

Dodao je da, ukoliko postoji saglasnost da politika Srbije „ne sme da ide u priznanje“, onda može da se razgovara o daljim modalitetima.

Zaštita Srba i manastira

U nastavku intervjua Bakić je rekao da bi nakon takvog minimalnog konsenzusa trebalo razgovarati o konkretnim načinima zaštite Srba i srpske kulturne baštine.

„Onda možemo dalje da razgovaramo o modalitetima borbe za opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji, za zaštitu naših manastira na Kosovu i Metohiji.“

Smatra da je mnogo vremena izgubljeno i da je međunarodna zaštita manastira trebalo mnogo ranije da bude jedan od centralnih zahteva Beograda.

„Mi smo, nažalost, mnogo vremena protraćili. Ovaj režim je to uradio, jer je trebalo ranije zalagati se za međunarodnu odbranu manastira, trebalo je da to bude ključan zahtev za međunarodnu zaštitu našeg naroda tamo, a ovako mi vidimo sada – taj narod i manastiri ostaju bez zaštite.“

Bakić je ponovo odgovornost pripisao Vučićevoj vlasti.

„Ovaj režim je napravio ogromna, ne samo mnoga nepočinstva na teritoriji koju kontroliše, nego i prema sopstvenom narodu i kulturnom nasleđu na teritoriji koja za naš narod celokupni ima poseban značaj.“

Kada propustite vozove kroz kukuruz, jako teško možete neke stvari da ispravljate. Što ne znači da ne treba da radimo na tom planu, ali 14 godina je prošlo

Od „ne dam Gazivode“ i voza do Banjske

Bakić je zatim pobrojao događaje koje vidi kao simbole takve politike.

„Tu smo mi gledali svašta – od ‘ne dam Gazivode’, preko voza, pa kriminalca koji ide u Banjsku, pri tome vodi neki, verovatno nacionalizmom vođen, čestit narod, koji posle… ti ljudi dobiju doživotne robije. To je potpuna katastrofa.“

Potom je postavio niz pitanja o Milanu Radoičiću i događajima u Banjskoj iz septembra 2023.

„Kako je taj čovek došao u Banjsku? Kako je mogao da izmakne službama bezbednosti u Srbiji? Pa imao je neki kamp za obuku? Kako je posle izbegao iz Banjske?“

„To sve ostaje vrlo problematično“, kazao je.

Zatim je izneo i znatno težu tvrdnju:

„Sa dobrim naznakama da je ovaj režim učestvovao u svemu tome u dogovoru sa režimom Aljbina Kurtija.“

Bakić u ovom delu razgovora nije izneo konkretne dokaze za tvrdnju o dogovoru vlasti u Beogradu i Prištini.

Bakić o Radoičiću: On je morao da bude gonjen još kada je pokojni Oliver Ivanović kazao da ima pretnje

Bakić se potom ponovo vratio Oliveru Ivanoviću, ali ovoga puta kroz pitanje odnosa institucija prema Radoičiću pre Ivanovićevog ubistva.

„On je morao da bude gonjen još kada je pokojni Oliver Ivanović kazao da ima pretnje od tog čoveka.“

Smatra da je to već tada moralo da pokrene institucije.

„Za svako normalno tužilaštvo u bilo kojoj normalnoj državi bila bi pokrenuta istraga i taj čovek bi morao da odgovara.“

Podsetio je i na niz događaja koji su prethodili Ivanovićevom ubistvu.

„Mi znamo da su Ivanoviću paljena kola, da je imao pretnje, da su njegovi stranački drugovi takođe imali paljene automobile. Toliko toga zaudara i tužilaštvo ne radi ništa. I na kraju ubistvo – i tužilaštvo ne radi ništa. I na kraju opet Banjska – i tužilaštvo opet ne radi ništa.“