Uoči isteka roka koji je kosovski ustavni sud odredio privremenom merom, kosovska javnost i mediji spekulišu kakav će epilog doneti odluka o konstituisanju Skupštine. Rok ističe sutra, 30. septembra, a manje od 36 sati deli institucije od odgovora najvišeg ustavnog autoriteta.
Dilema se otvorila nakon što je predsednik Skupštine Dimalj Baša (Dimal Basha), i pored neuspešnog glasanja za potpredsednika iz redova srpske zajednice, proglasio Skupštinu konstituisanom (30. avgusta). Na to je Srpska lista uložila žalbu Ustavnom sudu, koji je potom uveo meru blokade svih daljih postupaka formiranja vlade.
Prema pisanju kosovskih medija, pred sudijama su najmanje tri opcije:
- Da potvrde da je Skupština konstituisana i da se izbor potpredsednika iz srpske zajednice obavi na narednoj sednici.
- Da vrate proces na početak, ali samo u delu koji se odnosi na manjinske potpredsednike.
- Da upute Kosovo na nove izbore – opciju o kojoj otvoreno govore gotovo sve političke partije.
Eksperti: ponavljanje glasanja umesto izbora
Za razliku od političkih aktera, deo stručne javnosti očekuje umerenije rešenje. Naim Jakaj iz Kosovskog instituta za pravdu ocenjuje da će Ustavni sud konstatovati povredu Ustava od strane predsednika Skupštine i naložiti ponavljanje glasanja za oba potpredsednika iz redova nevećinskih zajednica, a ne samo za srpskog kandidata.
„Ustavni sud će zatražiti da se ponovi glasanje u paketu, jer tako nalaže i duh Ustava i poslovnik Skupštine“, izjavio je Jakaj večeras u emisiji Tempus za Zakletvu za pravdu.
Bugaćku: preti nova blokada
S druge strane, Vulnet Bugaćku (Vullnet Bugaqku) iz Kosovskog demokratskog instituta upozorava da Kosovo rizikuje ulazak u novu fazu blokade. On podseća da su u glasanju za konstituisanje Skupštine učestvovali i poslanici koji istovremeno obavljaju ministarske funkcije, što može poslužiti kao osnov za nove žalbe pred Ustavnim sudom.
„Dovoljno je da jedna strana ponovo pokrene postupak i Skupština bi se mogla naći u još jednoj blokadi“, rekao je Bugaćku, dodajući da bi i institucija ombudsmana mogla da uputi predmet Ustavnom sudu.
Rizici i posledice
Kako navode prištinski mediji, posledice institucionalne krize već su vidljive: Kosovo funkcioniše sa vladom ograničenih ovlašćenja, niz zakona i reformi je blokiran, dok brojni međunarodni sporazumi vredni milione evra čekaju ratifikaciju u Skupštini.
Na sve to nadovezao se urušen imidž kosovskih vlasti kod međunarodnih partnera, pre svega narušeni odnosi sa SAD, pored već postojećih kaznenih mera koje je EU uvela Kosovu pre dve godine. SAD su 12. septembra obustavile Strateški dijalog sa Kosovom, a jedna od glavnih zamerki, pored „poteza privremene vlade koji su povećali tenzije i nestabilnost“, bile su kritike Aljbina Kurtija i drugih zvaničnika na račun Ustavog suda Kosova.
Iako su se nakon ove odluke i Kurti i predsednica Vjosa Osmani obreli u Americi, Kurti je nastavio sa kritikama na račun Ustavnog suda i preko bare.
Ostaje da se vidi da li će odluka Ustavnog suda, očekivana sutra, otvoriti put izlasku iz višemesečne blokade ili stvoriti nove presedane i još dublju institucionalnu krizu.
