Ne prestaju reagovanja na hapšenje petorice Srba iz Suvog Grla u opštini Srbica, koji Specijalno tužilaštvo Kosova tereti za ubistvo šest albanskih civila u ovom selu od maja do juna 1998. godine. Pripadnici specijalnih jedinica KPS u nedelju rano ujutru uhapsili su: Ratka Krakovića i četvoricu Tomaševića: Sinišu, Nebojšu, Gorana i Predraga – svima danas ističe određeni pritvor od 48 sati.

Prema izveštajima Radio Goraždevca, u Suvom Grlu juče je među meštanima vladao strah za ličnu bezbednost, ali su svi bili jedinstveni u izjavama da „njihove uhapšene komšije nisu ratni zločinci nego porodični ljudi koji su živeli od poljoprivrede i poštenog rada, jer u suprotnom ne bi ostali na kućnom pragu 26 godina posle rata“. Meštani svedoče o brutalnosti pripadnika KPS, naoružanih dugim cevima, koja je pratila nedeljno hapšenje i poručuju Tužilaštvu da je „najbolje da dođe i pohapsi ih svih 130“.

Suvo Grlo, Banje i Cerkolez jedina su tri sela u kojima žive Srbi u ovom delu KiM. Crkolez pripada opštini Istok, a Suvo Grlo i Banje opštini Srbica.

„Hapšenjem ovih ljudi vrši se pritisak na nekoliko stotina Srba koji su ostali da žive u ovoj enklavi. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ćuti dok se Srbi hapse na Kosovu i Metohiji. Država se ne obraća građanima koji se nalaze u ratom zahvaćenim područjima, niti reaguje na pritiske na srpsku zajednicu“, ocenio je juče Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni.

On je optužio vlast u Beogradu da ne reaguje ni na najavljeno sprovođenje Zakona o strancima, čiji je „cilj uništavanje zdravstvenog i prosvetnog sistema srpske zajednice“.

„Nesposobnijeg ‘državnika’ Srbija u istoriji nije imala. Čovek, čije je radno iskustvo bilo ‘profesionalni radikal’ koji je gubio izbore dok Tomislav Nikolić nije pobedio, a on preuzeo medije“, saopštio je Savo Manojlović.

Povodom hapšenja petorice Srba iz Suvog Grla oglasila se i Eparhija raško-prizrenska izražavajući „pastirsku solidarnost sa njihovim porodicama, kao i sa celokupnim srpskim stanovništvom tog kraja“.

„Ovaj događaj je u kratkom roku izazvao snažan potres i nemir među meštanima, koji već decenijama žive u uslovima izolovanosti, nesigurnosti, i odsustva osnovnih prava. Posebno zabrinjava činjenica da se radi o osobama koje njihova sredina prepoznaje kao dobre domaćine i porodične ljude, bez ranijih javnih optužbi ili postupaka koji bi ih, tokom proteklih dve i po decenije, dovodili u vezu sa najtežim krivičnim delima koja im se sada navodno pripisuju… ERP poziva međunarodne predstavnike i misije prisutne na terenu da sa posebnom pažnjom prate ovakve slučajeve i njihove šire posledice po opstanak malobrojnih ugroženih srpskih zajednica. Naše malobrojne zajednice nisu neke apstraktne ‘manjine’, već su to konkretni ljudi i porodice, koji pokušavaju da žive i rade normalno, da vaspitavaju decu i da ostanu na svojim ognjištima“, ističe se u saopštenju iz ERP.

Crkva, kako se napominje, „ostaje uz naš narod i nastaviće da pruža duhovnu i pastirsku podršku porodicama koje su ovim događajem pogođene, a istovremeno, poziva javnost da ne zatvara oči pred stvarnim posledicama ovakvih događaja po život srpskog naroda na KiM“.

ERP se prethodno oglasila saopštenjem i povodom spornog kosovskog Zakona o strancima, koji bi 15. marta trebalo da stupi na snagu, ukazujući na „realne i konkretne rizike koje ovakva praksa može proizvesti po srpsku zajednicu, posebno u delu koji se odnosi na pravo na obrazovanje, rad i nesmetan život“.

„Ovako osetljiva pitanja moraju da se rešavaju u dijalogu sa srpskom zajednicom. Takođe treba imati u vidu da u uslovima dugogodišnjih nerešenih statusnih i administrativnih pitanja, kao i specifičnih okolnosti života srpske zajednice, postoji opravdana bojazan da bi rigidna i ishitrena primena pravila, bez jasnog prelaznog režima i bez izvodljivih procedura za veće grupe ljudi, mogla da dovede do nesagledivih posledica koje ne doprinose ni pravnoj sigurnosti ni javnom interesu, već naprotiv pojačavaju neizvesnost i tenzije“, saopšteno je iz ERP, koja smatra da je „izuzetno važno da se ni na koji način ne ugrozi ni funkcionisanje zdravstvenog i prosvetnog sistema u srpskim sredinama“.

Iz Eparhije upućena je „odgovorna i dobronamerna molba nadležnim institucijama i međunarodnim predstavnicima da se pristupi primeni propisa na način koji će biti u skladu sa standardima vladavine prava, nediskriminacije i proporcionalnosti, a koji će uzeti u obzir i realne uslove života srpske zajednice“.

„Naša Crkva se ne bavi politikom, ali ne može ostati nemi posmatrač kada se dovodi u pitanje osnovna svakodnevna sigurnost našeg naroda, njegovo pravo na obrazovanje, lečenje, rad i ostanak na svom ognjištu. Zato pozivamo sve nadležne da pokažu odgovornost i da se kroz dijalog i praktična rešenja izbegne bilo kakva primena koja bi imala negativan i diskriminatoran efekat po srpsku zajednicu“, upozorili su iz ERP.

Zaplena

IZ KPS je saopšteno da su prilikom pretresa u Suvom Grlu zaplenjeni: poluautomatska puška, lovačka puška, pištolj, dva okvira i 77 metaka, kao i „razne vojne uniforme i delovi uniformi bivše jugoslovenske vojske“.

Novo suđenje Čedomiru Aksiću

Apelacioni sud Kosova poništio je presudu Osnovnog suda u Prištini i vratio na ponovno suđenje i odlučivanje slučaj protiv Čedomira Aksića, javlja portal kossev.info pozivajući se na prištinske medije na albanskom jeziku. Aksić je u decembru 2024. osuđen u odsustvu, tvrdi se da živi u Kruševcu, osuđen na 15 godina zatvora zbog „saučesništva u ratnim zločinima protiv civilnog stanovništva“. Presuda Osnovnog suda u Prištini poništena je zato što „nisu bili ispunjeni svi uslovi za preduzimanje razumnih napora da se optuženi obavesti o suđenju i obezbedi njegovo prisustvo“. Slučaj Aksić je prvi slučaj suđenja u odsustvu na KiM posle ratnih sukoba 1998. i 1999, a Specijalno tužilaštvo Kosova tereti ga za niz ubistava, uključujući i masakr u Račku. Aksić je navodno učestvovao u ubistvu: Hajriza Brahimija, Hakina Muratija, Sabrija Muratija, Arifa Muratija, Ahmeda Mustafe, Sadika Mujote, Skendera Haljitija i Hanumšahe Mujote.