U Nemačkoj je otvoreno više od milion radnih mesta, u Velikoj Britaniji 750.000, a u Francuskoj 500.000.
Nezaposlenost i manjak radne snage ozbiljni su problemi u celoj Europi, prenosi N1 Zagreb, pozivajući se na analizu Juronjuz Biznis (Euronews Business) o stopama i brojkama slobodnih radnih mesta širom Evrope.
Eurostat procjenjuje da je u maju ove godine u EU bilo nezaposleno oko 13,1 milion ljudi. Uprkos tome što je EK uvela niz politika za rešavanje izazova vezanih uz zapošljavanje i socijalna pitanja u EU, milioni radnih mesta i dalje ostaju nepopunjeni. Od drugog tromesečja 2025. u Nemačkoj je otvoreno više od milion radnih mjesta, a u Francuskoj pola milijuna, piše Euronews.
Šta je slobodno radno mesto?
Slobodno radno mesto je plaćena pozicija koja je novostvorena, nepopunjena ili će uskoro postati slobodna. Prema podacima Eurostata, to znači da poslodavac aktivno traži odgovarajućeg kandidata izvan preduzeća. Poslodavac planira da popuni to mesto odmah ili u nekom određeno vremenskom periodu.
U računanju stope slobodnih radnih mesta (JVR – job vacancy rate) uzimaju se u obzir i broj slobodnih radnih mesta i broj popunjenih pozicija, kako bi se prikazala ukupna potražnja i broj slobodnih mesta. U osnovi, to meri udeo ukupnih radnih mesta koja su slobodna.
Na primer, stopa od tri odsto znači da, ako ukupno postoji 100 radnih mesta, 97 je popunjeno, a tri su slobodna.
U drugom tromesečju 2025. godine u EU je 2,1 odsto radnih mesta bilo slobodno. To je pad u odnosu na 2,2 odsto u prvom tromesečju 2025. i 2,4 odsto u drugom tromesečju 2024.
JVR se kreće od 0,6 odsto u Rumuniji do 4,2 odsto u Holandiji. Ovaj veliki raspon odražava različite uslove na tržištima rada širom Evrope.
JVR je takođe 3 odsto ili viši u Belgiji (4,1 odsto), Austriji i Norveškoj (3,4 odsto) te na Malti (tri odsto). To pokazuje da je u severozapadnoj Evropi najveća potražnja za radnicima. Istočna i južna Europa pokazuju slabiju potražnju.
Stopa slobodnih radnih mesta iznad proseka u Nemačkoj i Francuskoj
Nakon Rumunije, najniže stope slobodnih radnih mesta beleže se Španija i Poljska (0,8 odsto), Bugarska (0,9 odsto) te Turska i Slovačka (1,1 odsto).
Stopa slobodnih radnih mesta iznad je prosjeka EU (2,1 odsto) u dvema najvećim evropskim ekonomijama. U Nemačkoj i Francuskoj iznosi 2,5 odsto, u Italiji stopa iznosi 1,7 odsto.
Poredak po broju slobodnih radnih mesta: Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Holandija
Među 30 zemalja, uključujući članice EU, Velika Britanija i države Evropske organizacije slobodne trgovine (EFTA), Nemačka ima najveći broj slobodnih radnih mjesta – 1,05 miliona.
Istovremeno, Nemačka je i najpopularnije odredište za migracije u Evropi.
Španija, međutim, pokazuje drugačiju sliku. Nalazi se na 8. mestu po broju slobodnih radnih mesta sa 145.000, ali odmah iza Nemačke po ukupnoj imigraciji – s 1,25 miliona. To pokazuje da svaku zemlju treba promatrati posebno, uzimajući u obzir faktore poput veličine tržišta i trendova rasta.
Velika Britanija (prema proceni Kancelarije za nacionalnu statistiku) druga je s 781.000 slobodnih radnih mesta, sledi Francuska s 504.000, dok je Holandija četvrta s 400.000 slobodnih mesta.
Turska ima 206.000 slobodnih radnih mesta.
Ostale zemlje s više od 100.000 slobodnih radnih mesta uključuju Belgiju (170.000), Austriju (148.000), Španiju (145.000), Švedsku (113.000), Norvešku (107.000) i Poljsku (101.000).
Island (5.000) ima najmanji broj slobodnih radnih mesta, a slede ga Luksemburg (7.000), Malta (8.000) i Severna Makedonija (10.000).
