Već deset meseci građani u Srbiji izlaze na ulice protestujući protiv raširene korupcije i vlasti. O tim događajima izveštava tek nekoliko kritički nastrojenih televizijskih kanala, među kojima je i N1. Međutim, potencijalni dogovor vlasti sa većinskim vlasnicima sada dovodi u pitanje i opstanak ovog medija.
Ulice odjekuju od zvižduka i protesta, dok kolone studenata pešače od Beograda do Novog Sada.
„Umorna sam od višemesečnih protesta, ali kada vidim ljude tako pune nade, ponovo dobijam snagu“, rekla je jedna studentkinja, gotovo u suzama, pred kamerama u februaru, piše ORF.
To je samo jedna od brojnih reportaža N1, koji gotovo neprekidno prati proteste širom Srbije. Oni traju još od novembra prošle godine, kada se urušila nadstrešnica železničke stanice i život izgubilo 16 ljudi. Građani za tragediju krive endemsku korupciju.
N1, zajedno sa Novom, spada u poslednje nezavisne televizijske stanice u zemlji. Reporteri ovog kanala pratili su demonstrante i tokom njihovog maratona do Brisela, kao i tokom višednevnih marševa kroz Srbiju. U pitanju su često vrlo emotivni trenuci uhvaćeni u uključenjima uživo, a kanal ne beži ni od sagovornika čije izjave izazivaju podeljena mišljenja, piše ORF, a prenosi N1..
Pritisci kroz „zadnja vrata“
Krajem avgusta, istraživački novinari OCCRP-a i njihov srpski partner KRIK objavili su snimak razgovora između Stena Milera, direktora holandske United Group (u čijem sastavu su N1 i Nova), i Vladimira Lučića, direktora državnog Telekoma Srbija.
Na snimku se čuje da je, na zahtev predsednika Aleksandra Vučića, cilj oslabljenje uticaja ovih kanala i smena direktorke United Media Aleksandre Subotić.
„Žele da nas zamene ljudima po meri Aleksandra Vučića“, objašnjava Igor Božić, programski direktor N1. „Potpuno zatvaranje televizije izazvalo bi previše pažnje, iako Vučić tvrdi da bi to mogao da učini kad god poželi“, dodao je.
Telekom Srbija već godinama sistematski gradi provladinu medijsku scenu. Nacionalne frekvencije i tabloidi to su odavno postali. Proteste uglavnom ignorišu ili ih predstavljaju kao „strane plaćenike koji žele da sruše državu“, često uz poređenja sa nacistima.
„Njihov ceo program zasnovan je na tome da ocrni sve koji nisu u službi režima. To je kao da živimo u dve paralelne stvarnosti“, kaže Božić.
Ograničen pristup nezavisnim medijima
Širenje propagande dovelo je do toga da sve više ljudi veruje porukama vlasti. Problem dodatno otežava činjenica da N1 nije dostupan svima. Od aprila se može pratiti isključivo preko provajdera SBB, koji pokriva trećinu stanovništva, uglavnom u urbanim područjima.
„Ako odeš iz zemlje na samo sedam dana, već će ti se promeniti slika o tome šta se dešava ovde, jer oni vešto prikrivaju ili izvrću informacije tako da odgovaraju njihovom narativu“, upozorava Božić.
United Group u saopštenju naglašava da uređivačka nezavisnost N1 i Nove nije tema pregovora i da će biti očuvana. Redakcija u zapadnom delu Beograda nastavlja da radi uobičajeno.
Svaki protest može da eskalira
Sve češći protesti u gotovo svim većim gradovima dodatno zabrinjavaju stručnjake. Građani zahtevaju nove izbore, dok vlast to odbija. Policija, pak, sve oštrije interveniše – studenti se hapse i prebijaju.
Stručnjak za bezbednost Igor Bandović upozorava da „svaki protest može da preraste u ozbiljan incident, što bi moglo da izazove talas nasilja“. On, prenosi ovaj medij, kritikuje i ponašanje policije: „S jedne strane napada i hapsi građane i studente, dok s druge strane kriminalne batinaše, koji sa palicama dolaze na proteste, ostavlja na miru.“
Politička alternativa koja bi mogla da ponudi rešenje još nije konsolidovana, pa Bandović ne vidi jasnu izlaznu strategiju iz krize. Kao pozitivan signal vidi istupe Marte Kos, komesarke EU za proširenje, koja je poslednjih meseci kritikovala Vučića. „Vučić nesumnjivo i dalje ima podršku u Evropi, ali sve je više država koje njegovu vladavinu dovode u pitanje“, ocenjuje Bandović.
U takvoj situaciji ostaje presudno da kanali poput N1 i Nove nastave da izveštavaju slobodno i bez pritisaka, izveštava austrijski ORF.
