Godišnji izveštaj EULEX-a otkriva da istrage slučajeva policijskog zlostavljanja
kasne, kazne su blage, a tužilaštva i sudovi često ne tretiraju ove predmete kao prioritet. Poseban problem identifikovan je u severnim opštinama, gde su incidenti i reakcije javnosti izazivali najveću pažnju, a policijski zvaničnici retko odgovaraju za prekomernu upotrebu sile, uključujući udarce, šamare, psovke i povrede sa prelomima kostiju.
EULEX je u svom godišnjem tematskom izveštaju objavio opsežnu analizu načina na koji kosovski institucionalni mehanizmi – policija, policijska inspekcija, tužilaštva i sudovi – postupaju u slučajevima navodnog zlostavljanja i torture od strane pripadnika Kosovske policije. U fokusu izveštaja našli su se i slučajevi iz severnog dela Kosova, koji su u prethodnom periodu izazvali oštre reakcije javnosti i civilnog društva.
Misija navodi da je zabrana torture „apsolutna i primenljiva pod svim okolnostima“, dok Kosovo ima i negativne i pozitivne obaveze – da spreči takva dela i da obezbedi efikasne istrage kada se pojave sumnje da su počinjena.
U izveštaju se ponavljaju ključni međunarodni standardi: istraga mora biti adekvatna, blagovremena, nezavisna i uz učešće žrtve, a cilj je da se utvrde činjenice i identitet odgovornih.
Nalazi iz javno dostupne sudske prakse ukazuju na: malo procesuiranih slučajeva, kazne blage, a dodatne sankcije izostaju
Prema analizi EULEX-a, na sajtu Sudskog saveta pronađeno je 24 predmeta koji se odnose na krivično delo iz člana 195 – „zlostavljanje u obavljanju službene dužnosti“.
Nije pronađen nijedan slučaj procesuiran za krivično delo torture iz člana 196.
U periodu 2012–2021. god. 41 policijski službenik bio je optužen, među kojima: 18 pripadnika različitih specijalnih jedinica (44%); 15 iz redovnih jedinica;
5 istražitelja; tri pripadnika saobraćajne policije. U slučajevima je evidentirano 29 žrtava, među kojima i troje maloletnika.
Prosečno trajanje postupaka bilo je izuzetno dugo: 560 dana od incidenta do podizanja optužnice, oko 1.330 dana do donošenja prvostepene presude.
Zlostavljanje se uglavnom dešavalo van policijskih prostorija – tokom zaustavljanja, pretresa, hapšenja ili operacija, ali i u dvorištima stanica, hodnicima, sobama za razgovore, kao i tokom transporta.
Vrste nasilja kretale su se od uvredljivog govora, udaraca pesnicama, šamara i udaraca palicom, do povreda poput hematoma, ogrebotina i preloma.
Od ukupno 73 optužbe, epilog je bio: 34 osuđujuće presude za član 195; 13 za lake telesne povrede; 7 za teške telesne povrede; 9 oslobađajućih; 10 obustavljenih zbog zastarelosti.
Kazne su uglavnom bile novčane – od nekoliko stotina do 2.000 evra. U 10 slučajeva kratke kazne zatvora zamenjene su novčanim, a samo u 4 slučaja izrečene su kazne zatvora duže od šest meseci.
EULEX posebno ukazuje da nigde nisu izrečene sporedne kazne, poput zabrane obavljanja dužnosti, iako su predviđene zakonima.
„Ukupna blagost kazni, čak i kada je zlostavljanje praćeno telesnim povredama, otvara pitanja o tome da li su sankcije srazmerne težini dela i u skladu sa apsolutnom zabranom torture i zlostavljanja“, navodi se u izveštaju.
Monitoring 25 slučajeva iz 2022–2025: Sever među najproblematičnijim tačkama
EULEX je pratio 25 novijih slučajeva navodnog zlostavljanja ili prekomerne upotrebe sile, uključujući i upotrebu vatrenog oružja, od oktobra 2022. do maja 2025. godine.
U više ovih slučajeva navodi su se pojavili u severnim opštinama Kosova, gde su incidenti i reakcije javnosti u pravilu izazivali najviše pažnje.
U 25 slučajeva bilo je uključeno: 13 policajaca specijalnih jedinica, 5 uniformisanih policajaca, dva u civilu dok za 6 nije poznata pripadnost.
Prijavljene povrede uključivale su šamare, udarce, psovke, pa i prelome kostiju.
EULEX beleži i nekoliko pozitivnih primera: PIK je u nekim slučajevima promptno pokrenuo istragu po službenoj dužnosti, čak i bez formalne prijave; brzo pribavljanje CCTV snimaka i drugih dokaza; nezavisno posmatranje policijskih operacija tokom rizičnih događaja.
Identifikovani problemi: Kašnjenja, nedovoljne istrage, nevoljnost policajaca da sarađuju
Misija, međutim, izdvaja niz ozbiljnih nedostataka:
– Kašnjenja u pokretanju istraga: U više slučajeva inicijalni koraci pokrenuti su tek nedeljama nakon javnih navoda, što je smanjilo dostupnost dokaza i pouzdanost iskaza.
– Saslušanja sa policajcima i žrtvama veoma kasno: U pojedinim predmetima razgovori su vođeni tek mesecima posle incidenta, iako su identiteti bili poznati.
EULEX ocenjuje da takve prakse umanjuju kvalitet dokaza i otvaraju prostor za usklađivanje iskaza.
– Nedostatak digitalnih dokaza: Navodi se da PIK u nekim predmetima nije blagovremeno prikupljao digitalne tragove, niti identifikovao sve prisutne policajce.
– Problemi sa saradnjom pripadnika policije: EULEX upozorava da su posebno u slučajevima specijalnih jedinica vidljive poteškoće:
„Osećaj kolegijalnosti često dovodi do ćutanja u slučajevima sumnje na nedolično postupanje.“
– Tužilaštva ovakve predmete ne tretiraju kao prioritet: EULEX navodi da pojedini tužioci priznaju da slučajeve policijskog zlostavljanja ne stavljaju u vrh liste, što dovodi do gubitka dokaza koji su ranije mogli biti prikupljeni.
U jednom predmetu tužilac je izrazio nameru da slučaj teških povreda tokom hapšenja reši medijacijom – što EULEX ocenjuje neprihvatljivim:
„Iako formalno nije zabranjena, medijacija je neprimerena u slučajevima zlostavljanja od strane službenih lica.“
– Interna kontrola policije ponekad čeka okončanje sudskih postupaka: Iako je unutrašnja kontrola (IID) često brza i profesionalna, EULEX navodi da se ponekad odlaže donošenje disciplinskih odluka do okončanja sudskih postupaka, što može dovesti do gubitka dokaza, zastare, vraćanja policajaca na dužnost uprkos ozbiljnim navodima, pa i do potpune nekažnjivosti.
– Žrtve ne dobijaju redovne informacije: Mnogi podnosioci žalbi dobijaju informacije samo ako ih posebno traže. Ključne promene u statusu predmeta ponekad se saopštavaju telefonom, što EULEX ocenjuje kao neadekvatno i zbunjujuće.
Preporuke EULEX-a
EULEX daje niz preporuka institucijama, među kojima:
policija mora ponavljati da je upotreba sile dozvoljena samo kada je „strogo neophodna“;
svaka forma zlostavljanja, uključujući verbalno, mora biti sankcionisana;
obavezna upotreba bodycam kamera i CCTV-a u policijskim stanicama, patrolama i specijalnim jedinicama;
u slučajevima više pritužbi na isti odred, PIK i IID treba da istražuju obrasce ponašanja, ne pojedinačne incidente;
tužilaštva treba da izbegavaju medijaciju u predmetima policijskog nasilja;
svi organi moraju redovno i proaktivno obaveštavati žrtve o statusu postupaka.
U zaključku, misija ističe da Kosovo ima relativno razvijen normativni okvir, ali da je ključno osigurati da se on „dosledno primenjuje u svakom slučaju u kojem se pojavi osnovana sumnja na zlostavljanje, bez obzira na to o kojoj jedinici je reč“.
Izveštaj, koji pokriva period od novembra 2024. do septembra 2025. godine, baziran je na monitoringu oko 400 slučajeva, uključujući podatke od policije, tužilaštva, sudova, advokatskih udruženja i civilnog društva.
