Članovi Akademske zajednice iz centralne Srbije ali i sa Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici (UPKM) uputili su otvorena pisma međunarodnoj zajednici i EU u kojima su tražili obezbeđivanje nesmetanog rada zaposlenima na univerzitetu i kontinuitet studija.
Primena Zakona o strancima na Kosovu, koja je najavljena za 15. mart u javnosti se brzo dovela u vezu sa integracijom zdravstva i prosvete u kosovski sistem, čime je postala tema koja se direktno tiče Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Iako integracija nije neposredni predmet ovog zakona, očigledno je da će uticati na ove sfere s obzirom da će njime biti pogođeni zaposleni i studenti na UPKM.
O statusu ovog Univerziteta studenti ali i profesori organizovani u neformalnu grupu Proaktiv više puta su otvoreno pitali srpske vlasti ali i međunarodnu zajednicu.
Početkom februara Proaktiv je uputio otvoreno pismo međunarodnoj zajednici u kojem je tražio moratorijum na primenu spornog zakona u srpskim sredinama i prema zaposlenima i studentima UPKM, omogućavanje nesmetanog rada obrazovnim i zdravstvenim institucijama, “bez uslovljavanja dokumentacijom koja je u datim okolnostima značajnom broju ljudi nedostupna, a čije bi nametanje vodilo institucionalnoj blokadi”.
U utorak i inicijativa Pobunjeni univerzitet pozvala je nadležne institucije Evropske unije da zaštite prava studenata i nastavnika Univerziteta u Prištini, u kojem navode da je minimalni standard koji treba da se obezbedi u datim okolnostima obezbeđivanje pravno utemeljenih rešenja koja garantuju kontinuitet studija, stabilnost radnih odnosa i nesmetano odvijanje nastavnih i istraživačkih aktivnosti.
Kako su istakli, neprihvatljivo je da se odluke sa dalekosežnim implikacijama po univerzitetsku zajednicu donose bez aktivnog i ravnopravnog učešća onih na koje se neposredno odnose.
Gašić: Strani zvaničnici nisu upućeni u posledice primene zakona
Jugoslav Gašić, profesor Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici za Danas kaže da pojam integracije plaši zaposlene na UPKM jer nije dovoljno definisano šta on znači.
“Znate, to je za njih samo legalizacija, samo da mi budemo u nekom legalnom sistemu, ali po meni to je jedan kraj dijapazona, dok se na drugom kraju nalazi ono što ja doživljavam kao integraciju, da je integracija eufemizam za kosovarizaciju”, kaže naš sagovornik.
On smatra da se integracijom postiže “kosovarizacija” za koju tvrdi da predstavlja suštinski neuspeh i tragediju Srba na Kosovu.
“To će posledično, u veoma kratkom roku, dovesti do masovnog iseljenja, jer ljudi ne žele, niti mogu, a nekima će biti onemogućeno, da nastave da rade u tom sistemu ili ako ništa drugo da im se deca školuju u tom sistemu. To je jedna veoma bitna stavka na koju se možda ne obraća toliko pažnje”, pojašnjava Gašić.
Dodaje da je odrasli čovek možda i spreman na neko trpljenje ali da je granica to u kakvu će mu školu dete ići i šta će učiti iz biografije i istorije.
“Imam utisak da sa tim administrativnim potezima Prištine žele da nam bukvalno reprogramiraju biće i da nam nametnu jedan novi nacionalni identitet gde ćemo se mi odreći svega onoga što nas krasi kao takav narod”, kaže Gašić.
Kao deo rešenja naglašava nalaženje “zajedničkog imenitelja” među Srbima, odnosno cilja oko kog mogu svi da se sakupe.
“Jer ako idemo ispod te linije, mi smo u katastrofalnom stanju. Tu nema više budućnosti, znate”, ističe sagovornik Danasa.
Govoreći o značaju 15. marta, Gašić ističe da će, bilo da se primena zakona odloži ili ne, bilo da bude određenih olakšica za UPKM, zakon definitivno ugroziti srpsku zajednicu i otvoriti pitanje integracije.
“Sve ovo prethodno – gubitak nekih registarskih oznaka, prestanak važenja dinara na severu Kosova – sve ono što smo mi doživljavali smetalo nam je i bili smo pogođeni time, ali to nije ni približno onoliko koliko ovo što se najavljuje. To zaista možemo da doživimo kao pritisak i kao situaciju koja čini prostor nepodnošljivim za dalji život ovde”, objašnjava naš sagovornik.
Komentarišući odnos međunarodne zajednice prema problemu UPKM, Gašić navodi da, prema njegovim informacijama, strani zvaničnici nisu uošte bili upućeni u konsekvence i negativne aspekte primene Zakona.
“Njima sve to deluje kao neki legalizam, kao nešto što je normalno, bez razmišljanja zaista kakve posledice to nosi. Tako da je čitava akcija u pokretanju neke inicijative ili akademske inicijative usmerena u tom segmentu ka međunarodnoj zajednici u kontekstu objašnjavanja negativnih posledica tog zakona, te integracije koja može da to dovede do toga”, navodi Gašić.
Naš sagovornik smatra da tu ima prostora za razgovor i da su međunarodnoj zajednici uspeli da predstave koliko to pitanje značajno i koliko su posledice potencijalno tragične.
Na pitanje da li bi se postigao bolji rezultat ukoliko bi se i vlast u Srbiji aktivno uključila u komunikaciju sa međunarodnom zajednicom u EU, Gašić odgovara da je ubeđen da bi sinhronizovana akcija mogla sigurno da postigne mnogo više, nego što delujemo kada “svaki vuče na neku svoju stranu”.
“U tom smislu, moje mišljenje je da je ovo jedno nacionalno pitanje oko kojeg moramo da nađemo neki zajednički imenitelj ili konsenzus o tome šta nam je cilj. Mi možemo da se razlikujemo u putevima kako mislimo da dođemo do tog cilja, i to je legitimno, ali moramo da znamo šta nam je cilj i da na kraju ne bude da nismo ostvarili cilj, jer nas onda očekuje katastrofa”, zaključuje profesor Medicinskog fakulteta.
Reakcija EU na zahtev za iseljenje Fakulteta tehničkih nauka
Desetog februara u je stigao UPKM dopis u kojem se traži iseljenje Fakulteta tehničkih nauka ili sklapanje ugovora o zakupu zgrade sa kosovskim Univerzitetom u Prištini.
Kako je rekao rektor UPKM Nebojša Arsić,
o tome je obavestio Kvintu, OEBS, Evropsku delegaciju i srpske državne organe.
Za KoSSev su nedelju dana nakon ovoga iz EU samo rekli da čekaju pojašnjenje kosovskih vlasti u vezi sa dopisom.
„Premijer se obavezao da će se pozabaviti integracijom zdravstvenih i obrazovnih struktura koje podržava Srbija u konsultaciji sa kosovskim Srbima i EU, posebno sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog između Beograda i Prištine“, naveli su u odgovoru.
