„Dakle, od 15. marta nema progona Srba sa prostora Kosova i Metohije, koji nemaju kosovska dokumenta, nema zabrane ulaska na prostor Kosova i Metohije srpskim studentima, lekarima i profesorima, a samim tim, nastaviće se normalno odvijanje i nastave i pružanje obrazovanih i zdravstvenih usluga u svim institucijama koje funkcionišu na Kosova i Metohije, a koje su deo su obrazovnog i zdravstvenog sistema Srbije“, kazao je danas Igor Simić.

Naime, na jutrošnjoj konferenciji za medije koju su održali kosovski premijer Aljbin Kurti, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Peter Sorensen, kao i šef Kancelarije EU na Kosovu, Aivo Orav, saopšteno je da će, uz sutrašnju primenu Zakona o strancima, kosovska vlada obezbediti boravišne dozvole od 12 meseci, sa mogućnošću produženja, za srpske studente i prosvetne radnike.

Proces će funkcionisati tako što će gradonačelnici opština sa srpskom većinom dostaviti spiskove zdravstvenog i akademskog osoblja angažovanog na Kosovu, nakon čega će kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova izdati privremene boravišne dozvole.

„Otklonili smo veliku opasnost“

U vezi sa ovim pitanjem, Srpska lista održala je danas konferenciju za medije.

Otklonili su, kaže, jednu „veliku opasnost“, po, kako je kazao Igor Simić, suštinski „ostanak i opstanak“ Srba na Kosovu.

To je, navodi, plod rada kako srpskog državnog vrha, tako i, kako je kazao, svih ljudi iz Srpske liste, koji su, prema njegovim rečima, u prethodnim mesecima zajedno sa međunarodnim predstavnicima, a posebno, kako ističe, predstavnicima EU – naporno radili.

„Kako bi otklonili ovu opasnost koja nadvila nad našim narodom i koja je pretila da ugrozi opstanak srpskog naroda, ali i da protera preko 10.000 Srba sa prostora Kosova i Metohije, i onemogući rad srpskih zdravstvenih ustanova. To je ad akta, više ne pričamo o tome“, kazao je Simić.

Simić je ukazao na to da bi primenom Zakona o strancima i drugih propisa najdirektnije bilo ugroženo 7.200 Srba koji žive na Kosovu, kako na severu, tako i na jugu.

Međutim, ističe da će građanima koji nemaju kosovska dokumenta biti omogućeno da ih dobiju.

„Tim ljudima će u narednom periodu biti omogućeno da dobiju dokumenta, kako bi mogli normalno da žive na ovim prostorima. Znam kakav stav Srbi imaju prema tim dokumentima, ali u ovom trenutku, to je bilo rešenje, kako bi sačuvali naš narod na ovim prostorima, i kako bi mogli normalno da nastave da žive u svojim domovima, a ne da se sučimo sa situacijom da nam majke odvajaju od dece, cepaju naše porodice, i otimaju imovinu naših građana koji ne poseduju ta dokumenta, a žive na prostoru Kosova i Metohije“, kazao je.

Bilo je, kaže, ugroženo funkcionisanje jedne od najvažnijih obrazovnih ustanova – odnosno Univerziteta sa svih deset fakulteta i Akademijom strukovnih studija.

Ovim rešenjem, kaže Simić, otklanja se opasnost da Srbi ne bi mogli da imaju funkcionalan Univerzitet.

„Jer, kao što znate, bilo bi im onemogućeno da uđu na prostor Kosova i Metohije, zato što kosovski sistem do ovog rešenja koje imamo, nije želeo da prepozna funkcionisanje tih institucija koje funkcionišu ovde decenijama unazad. Sprečili smo da naša deca, počev od onih u vrtićima, srednjim školama, ostanu bez nastavnika i onih koji ih i obrazuju, zahvaljujući kojima može da funkcioniše život na ovim prostorima. Srpske obrazovne i zdravstvene institucije nastavljaju kao i do sada da pružaju usluge našim građanima“, rekao je Simić.

O procesu prijavljivanja boravka

Potom je govorio o procesu prijavljivanja boravka studenata, profesora i zdravstvenih radnika.

To će se, kaže Simić, odvijati preko zdravstvenih i obrazovnih institucija, uz, kako je naveo, punu podršku srpskih gradonačelnika.

„Još jednom da ponovim, ljudi koji nemaju kosovska dokumenta neće biti proterani sa Kosova i Metohije, biće im omogućeno da dobiju ta dokumenta, bilo preko ličnih karata, bilo preko izvoda rođenih, venčanih. Naši profesori, lekari, studenti će moći da dolaze na prostor Kosova i Metohije. Podaci koje će dostaviti našim gradonačelnicima su isti oni podaci koje Kosovska policija uzima od njih kada prelaze prelaze, tako da ulazimo priču o tome kako će neko imati neki više podatak, ili ugroziti privatnost bilo koga“.

Kao i direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, tako je i Simić kazao da nema integracije zdravstva i prosvete u kosovski sistem.

Te institucije, kaže, nastaviće i u narednom periodu da rade svoj posao – na korist svih građana.  Simić navodi da očekuju da će EU pokazati svoj kredibilitet.

Dodaje i da ovo nije sporazum, već, kako naglašava, „jedno rešenje“.

„Nijedan sporazum koji je bio u prethodnom periodu mi nismo verovali albanskim političkim predstavnicima, ali očekujemo od Evropske unije da se drži onoga što je saopšteno, i verujem da će oni naći način da svako ko živi na prostoru Kosova i Metohije, može da dobije kosovska dokumenta“.

Simić je potom pozvao predstavnike EU da prate primenu ovog rešenja na terenu, kako ne bi bilo, prema njegovim rečima, „nekakvih iznenađenja, kao što smo to imali u prošlosti“. Isto će, kaže, učiniti i Srpska lista.

Zakon o vozilima

Na pitanje šta je sa Zakonom o vozilima, Simić je rekao da u ovom trenutku ne može da govori o, kako je kazao, konkretnim detaljima.

Ono što su dobili kao uveravanje od strane EU jeste da neće biti nikakvog, kako je kazao, masovnog kažnjavanja, niti deportacije.

Postoji, kaže, nekoliko ideja u narednom periodu o kojima se razgovara kako bi se našlo odgovarajuće rešenje, uvek imajući u vidu interes Srba sa Kosova.

„Ja ne mogu da predvidim sve moguće situacije u kojima možemo da se nađemo u narednih nekoliko dana, ali postoje neke ideje na koji način će i to pitanje rešiti u korist naših građana“, rekao je Simić.

ZSO

Na konstataciju novinarke da je današnje rešenje pozdravila visoka predstavnica EU, Kaja Kalas, nazvavši ga „sporazumom“ i naglasivši da sprovođenje prošlih sporazuma ostaje od vitalnog značaja. Ujedno, novinarka se osvrnula i na to da ni Sorensen, ali i Orav danas nisu spomenuli formiranje ZSO.

U vezi sa tim, Simić je istakao da Srpska lista u Prištini trenutno nema sagovornika.

„Zato što neko smatra zato što ima silu, može da radi šta mu se prohte“.

„Samim tim što je Sorensen spomenuo prethodno postignute sporazume, on nije eksplicitno spomenuo zajednicu srpskih opština, na kome moje kolege i ja insistiramo na svakom sastanku sa svim međunarodnim predstavnicima, jer duboko verujem, a život na terenu to i potvrđuje, da je bila formirana ZSO, ogroman broj problema sa kojima se Srbi suočavaju ne bi bili u opticaju“.

Potom je i izjave Kaje Kalas i drugih evropskih predstavnika koji, kako kaže, ističu da se moraju poštovati svi sporazumi iz Brisela – među kojima je, kaže Simić – prvi bio onaj o formiranju Zajednice srpskih opština iz 2013. i 2015. godine.