Sprovođenje sporazuma iz dijaloga u Briselu blokirano je zbog odbijanja Srbije da potpiše Ohridski sporazum i povuče pismo koje je Ana Brnabić 2023. godine uputila državama članicama EU — poručio je kosovski premijer Aljbin Kurti, navodeći da je ove zahteve izneo i tokom sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Parizu.
Tokom posete Prištini u septembru 2024. tadašnji izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio da je pismo Srbije povučeno. „Pismo je povučeno“, rekao je Lajčak, dodajući da sporazum „ostaje važeći u celini“ i da je postao deo evropskog puta i Kosova i Srbije.
Reč je o pismu koje je sredinom decembra 2023. tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić uputila institucijama Evropske unije, u kojem je iznela „crvene linije“ Srbije u vezi sa primenom Ohridskog sporazuma, naglašavajući da on ne podrazumeva ni de fakto ni de jure priznanje, niti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Priština je ovo pismo protumačila kao odstupanje od sporazuma i više puta zahtevala njegovo povlačenje. Međutim, nekoliko dana nakon Lajčakove izjave, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nije potvrdila ove navode.
„Pravo pitanje je da li je povučeno“, kazala je, odbijajući da precizira da li je do toga zaista došlo.
Dodala je da državni vrh „svesno i namerno“ ne iznosi informacije o tome, kako bi, kako je rekla, videli „šta će se raditi sa tom informacijom“, poručujući da će javnost „istinu čuti kada bude pravo vreme za državu i njene interese“.
Sada, kosovski premijer Kurti, ponavlja zahtev da se ovo pismo povuče.
„Razgovarali smo o dijalogu u Briselu, posebno u smislu sprovođenja sporazuma koji zahtevaju dobru veru, zahtevaju pravnu sigurnost, što proizilazi iz potpisivanja sporazuma, što proizilazi iz povlačenja pisma gospođe Brnabić… koja je 13. decembra 2023. godine rekla dvadesetsedmorici Evropske unije da Srbija ne poštuje teritorijalni integritet Kosova“, rekao je Kurti.
On je ocenio da upravo to pismo predstavlja prepreku za nastavak dijaloga.
„Kako možemo imati dijalog, kako možemo imati sprovođenje sporazuma, kako možemo imati poverenje ako neko javno i zvanično pisanim putem kaže da ne poštuje teritorijalni integritet“, kazao je.
„Sporazum prihvaćen, ali ne i potpisan“
Kurti je ponovio stav da je problem nastao još 2023. godine, kada je sporazum prihvaćen ali ne i formalno potpisan od strane Srbije.
„Druga je stvar što je predsednik Srbije prihvatio sporazum, ali je odbio da ga potpiše, tako da je to neka vrsta licemerja kada kažete da prihvatate sporazum, ali ga ne potpisujete, i verujem da su problemi nastali u proleće 2023. godine, pre tri godine, upravo kada je rečeno da se sporazum prihvata, ali je njegovo potpisivanje odbijeno“, naveo je.
Dodao je da osnovni Briselski sporazum i Ohridski aneks „moraju biti potpisani“.
Zahtev za izručenje Milana Radoičića
Kurti je istakao da je tokom sastanka sa Makronom otvorio i pitanje odgovornosti za napad u Banjskoj 2023. godine, ponovivši zahtev za izručenje Milana Radoičića.
„Teroristički vođa Milan Radoičić mora biti predat pravosudnim i bezbednosnim organima na Kosovu“, rekao je, ponavljajući ono što često ističe inače.
O integraciji srpskog zdravstva: Biće lakše od obrazovanja
Govoreći o integraciji sistema koje finansira Srbija, Kurti je poručio da oni mogu nastaviti da funkcionišu, ali uz, kako je naveo, „legalizaciju“.
„Nismo zainteresovani da srpski pacijenti ostanu bez bolnica ili da srpski studenti ostanu bez škola. Naprotiv, zainteresovani smo da se oni nastave, ali moraju biti legalizovani. Ne mogu da nastave ilegalno“, rekao je.
Dodao je da očekuje da će integracija zdravstvenog sistema biti lakša nego obrazovnog, uz napomenu da su bolnicama, posebno u Severnoj Mitrovici, potrebna dodatna ulaganja.
„Optimističniji sam, u pogledu brzine, za zdravstveni sistem nego za obrazovni sistem“, rekao je Kurti“.
Makron „razume dinamiku Balkana“
Kurti je kazao i da francuski predsednik Emanuel Makron „veoma dobro razume dinamiku na Balkanu“, uključujući i značaj dijaloga sa Srbijom.
„Zna da je bezbednost Balkana važna i za integraciju regiona u Evropsku uniju, kao i za bezbednost same Evrope“, naveo je Kurti, dodajući da je Makron zainteresovan za KFOR, NATO i bezbednosnu situaciju na Kosovu.
