Naši sagovornici ocenjuju da ovakvi rezultati, uz brojne izborne neregularnosti, nagoveštavaju pad moći vlasti, ali napominju da do prekompozicije snaga na lokalu neće doći dok se ne promeni vlast na republičkom nivou.

Član Gradske izborne komisije u Beogradu Zoran Alimpić smatra da i ako liste raznovrsnih partijskih koalicija koje sve nose ime po “Aleksandru Vučiću i porodici” slave pobede u svih 10 opština, to su uglavnom Pirove pobede.

– Kralj Pir je pobeđivao ali je u tim pobedama uložio i potrošio sve svoje snage i njegov konačan poraz u kasnijim bitkama koje su usledile bio je neizbežan. U ovim porazima studentskih listi vide se jasne naznake njihove buduće pobede na predstojećim parlamentarnim izborima – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, na svim opštinama u velikoj meri je ostvarena referendumska atmosfera, budući da su svuda prve dve liste Vučićeva i studentska, odnosno liste koje studenti podržavaju.

Podseća da je u Kuli i Aranđelovcu razlika minimalna, tek za jednog odbornika, a u Sevojnu odlučuje treća lista. Imajući u vidu da je Vučić već proglasio 10 prema nula, dodajući da je verovatno da sa tom listom ima dogovor unapred, kao što je verovatno imao i sa velikom većinom ostalih lista jer se na svim opštinama kandidovalo po nekoliko lista čiji je zadatak bio da raspu glasove, zbune birače ako je moguće i obezbede većinu Vučićevih lojalista u lokalnim izbornim komisijama.

– To je sada i ključno, jer da je razlika bila negde za jednog odbornika u korist studenata, u tim opštinama bi izborne komisije našle razloga da ponove izbore na nekim odabranim biračkim mestima i da pokušaju da naknadno preotmu većinu. Ovako, sumnjam da će ponavljanja biti, bez obzira na opravdanost prigovora.

Uzimajući u obzir medijsku neravnopravnost, količinu uloženog novca u predizbornoj kampanji, ogromnu, inače nedozvoljenu funkcionersku kampanju, krivična dela poput pritisaka na birače i ucenjivanje radnim mestima, podmićivanje birača novcem ili bogatim poklonima, namerno netačne i sumnjive biračke spiskove, izborni turizam i preseljenja radi glasanja, kršenje tajnosti glasanja primoravanjem ljudi da slikaju kako su glasali, zastrašivanje, batinanje posmatrača, itd, Alimpić navodi da se sa velikom verovatnoćom može pretpostaviti da bi, na iole poštenijim, malo više zakonitim i pravednijim izborima, rezultat bio sasvim drugačiji.

On ističe da je zadatak svih studentskih, građanskih, demokratskih i iskreno opozicionih snaga da učine sve što mogu da se izborni uslovi do sledećih izbora poprave, napominjući da nam u tome može, i čini mi se da sada i hoće, pomoći Evropska unija kao “zajednica vrednosti kojima težimo i kojoj želimo da pristupimo”.

– Parlamentarni izbori moraju po zakonu biti održani najkasnije do kraja decembra 2027. Predsednički do kraja aprila 2027. Sasvim je očekivano da će Vučić ove izbore spojiti u jedne, a najverovatniji datum je april 2027, bez obzira na to šta on u međuvremenu bude pričao – procenjuje Alimpić.

Novinar Savremene politike Aleksandar Ivković kaže da ovo sad nisu prvi put slučajevi da SNS u poslednjih nekoliko godina ima minimalnu većinu u lokalnim parlamentima, podsećajući da se to se već desilo u Nišu 2024. i u Ljigu 2023. godine, kao i na još nekoliko mesta.

– Sada se broj takvih mesta povećava kako raste snaga opozicije i opada relativna moć vlasti. Ali na osnovu tih prethodnih iskustava mi možemo da zaključimo da vlast, iako ostaje većinu samo od jednog odbornika, ona uspeva da očuva tu većinu u lokalnom parlamentu, što je njoj od jednako egzistencijalnog značaja kao i osvajanje svake opštine na dan izbora. Iz prostog razloga što opet padom samo jedne opštine, da li to bilo kroz glasanje ili kroz gubitak većine u lokalnom parlamentu, bi oštetilo auru nepobedivosti SNS-a i trenda da je ona na vlasti svuda na svakom mestu – objašnjava naš sagovornik.

Ivković kaže da je prilično siguran da pregovori iza zatvorenih vrata između SNS-a i njihovih koalicionih partnera, u situacijama u kojima SNS ima većinu, mogu da budu nezgodni. Navodi da se deo pregovora može odvijati i pred javnošću, ali da, kada se jednom dogovore, uglavnom nastupaju kao jedinstven front.

Dodaje da deo tih dogovora verovatno obuhvata i odnose na republičkom nivou, odnosno da se ne odlučuje samo o tome šta će se dešavati u konkretnoj opštini i ko će dobiti koje funkcije, već da SNS ima mnogo stvari kojima može da trguje i na republičkom nivou, koliko je potrebno da bi se očuvala većina u nekoj opštini.

– Iznenadilo bi me ukoliko bi u bilo kojoj opštini došlo do gubitka većine zbog toga što bi neki koalicioni partneri napustili SNS. To bih očekivao da se desi tek nakon što se promeni vlast na republičkom nivou. Dakle, u tom trenutku, tamo i gde postoje manji koalicioni partneri koji su sa Srpskom naprednom strankom na vlasti, u lokalnim opštinama mogu da pređu na drugu stranu zbog toga što SNS sad više neće biti u mogućnosti da im sa republičkog nivoa nudi ili preti kako bi ostali deo vladajuće koalicije. Ali pre toga ne – poručuje.

Ivković ponavlja da je to što je razlika između druge po redu plasirane liste i SNS i cela vladajuća koalicija smanjena na jedan odbornički mandat u mnogim mestima neka vrsta simboličkog ohrabrenje za drugu stranu.

– Takođe to im povremeno može otežati upravljanje opštinom, ukoliko, na primer, jedan odbornik je odsutan iz bilo kog razloga, neće moći da se donose odluke. I to su sve faktori koje opozicija može da iskoristi ukoliko bude pametno odigrala i iskoristila svoje karte – zaključuje Ivković.

Profesor na Fakuletu plitičkih nauka Dušan Vučićević ocenjuje da nema ništa od prekompozicije nakon raspodele mandata u lokalnim samoupravama u kojima su održani izbori.

– Odgovor je ovakav zato što nije pitanje da li žele i da li mogu, već da li smeju – navodi Vučićević.

Podsećamo, u nedelju, 29. marta 2026. održani su lokalni izbori u 10 gradova i opština. Građani su na izborima birali odbornike Skupštine grada Bora, kao i parlamenata opština Smederevska Palanka, Bajina Bašta, Kula, Lučani, Aranđelovac, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek i užičke gradske opštine Sevojno. Vladajuća koalicija proglasila je pobedu u svih 10 mesta, dok su drugoplasirane liste bile one koje podržavaju studenti. U pojedinim mestima poput Kule, Sevojna i Aranđelovca, vladajuća koalicija osvojila je samo jedan mandat više od drugoplasirane liste.