Privredni rast na Kosovu usporio je tokom 2025. godine, dok su inflacija i spoljne neravnoteže porasle, a politička neizvesnost i dalje predstavlja ključni rizik, upozorio je Međunarodni monetarni fond (MMF), uz poruku da je fiskalna politika postala previše ekspanzivna i da zahteva hitnu korekciju.
Nakon što je još u februaru upozorio na rastuće fiskalne pritiske i potrebu za ubrzanjem reformi, MMF sada u finalnom izveštaju za 2026. godinu konstatuje dalje pogoršanje ključnih ekonomskih pokazatelja i poziva vlasti na hitno prilagođavanje fiskalne politike.
U najnovijem izveštaju nakon redovne konsultacije, MMF ocenjuje da je rast BDP-a u 2025. iznosio oko 3,4 odsto, što je pad u odnosu na 4,6 odsto godinu ranije, dok se za 2026. očekuje blagi oporavak na oko 3,8 odsto, ali i dalje nedovoljan za brže približavanje Evropskoj uniji.
Usporavanje rasta i rast inflacije
Inflacija je, nakon prethodnog smirivanja, ponovo ubrzala i u 2025. dostigla oko 3,9 odsto, pre svega usled rasta cena hrane, dok se u srednjem roku očekuje njeno postepeno vraćanje ka ciljanom nivou.
Istovremeno, deficit tekućeg računa dodatno se produbio – na oko 9,6 odsto BDP-a u 2025. uz očekivanje daljeg širenja u narednom periodu, što MMF povezuje sa visokim uvozom energije i hrane.
Fond upozorava da ovakva kretanja ukazuju na slabiju konkurentnost i povećane makroekonomske neravnoteže.
Politička neizvesnost i sever kao rizik
Iako je nakon dugotrajnog zastoja formirana nova vlada i usvojen budžet, MMF upozorava da neuspeh parlamenta da izabere predsednika može otvoriti novu fazu političke neizvesnosti.
Kao dodatni domaći rizici navode se i moguće tenzije na severu, koje bi mogle negativno uticati na ekonomski rast i investicije.
Ističe se i da su politički zastoji tokom 2025. usporili sprovođenje reformi i odložili napredak ka EU.
MMF: Fiskalna politika previše ekspanzivna
Jedna od ključnih poruka odnosi se na javne finansije – MMF ocenjuje da je fiskalna politika postala previše ekspanzivna i da doprinosi rastu inflacije i spoljnog deficita.
Budžetski deficit povećan je na oko 0,8 odsto BDP-a u 2025. uz očekivanje daljeg rasta u 2026, što se povezuje sa povećanjem plata, penzija i socijalnih davanja.
MMF preporučuje smanjenje tekuće potrošnje, jačanje kvaliteta javnih investicija, povećanje budžetskih prihoda i vraćanje fiskalne politike u stabilnije okvire.
Cilj je očuvanje makroekonomske stabilnosti uz podršku razvoju.
Finansijski sektor stabilan, ali pod nadzorom
Bankarski sektor ostaje stabilan, sa niskim nivoom loših kredita i solidnom kapitalizacijom, ali MMF upozorava na potrebu pojačanog nadzora, posebno u oblasti kreditiranja i tržišta nekretnina.
Preporučuje se dalje jačanje regulative, nadzora i mehanizama za upravljanje krizama, kao i usklađivanje sa EU standardima.
Reforme ključne za približavanje EU
MMF naglašava da su strukturne reforme ključne za dugoročni rast i smanjenje razlike u odnosu na EU, uključujući povećanje zaposlenosti i učešća žena na tržištu rada, smanjenje sive ekonomije, unapređenje obrazovanja i veština i reforme u energetskom sektoru.
Posebno se ističe značaj sprovođenja EU Plana rasta, koji može podstaći investicije i razvoj – ali samo uz doslednu primenu reformi.
Kosovo je početkom 2026. izašlo iz dugotrajnog političkog zastoja i usvojilo ključne finansijske sporazume i budžet, čime je izbegnuta institucionalna blokada.
Ipak, MMF upozorava da bez ubrzanih reformi, stabilnije fiskalne politike i smanjenja političkih tenzija, ekonomski rast može ostati ograničen, a rizici povišeni.
Podsetimo, MMF je još 14. februara, nakon završetka misije u Prištini, u preliminarnim nalazima upozorio da je politička blokada tokom 2025. usporila reforme i pogoršala makroekonomske pokazatelje, uz ocenu da formiranje nove vlade predstavlja priliku za zaokret. U međuvremenu, u finalnom izveštaju koji je usvojio Izvršni odbor Fonda, te ocene su dodatno zaoštrene – uz jasnije upozorenje na fiskalne rizike, političku neizvesnost i potrebu za odlučnijim ekonomskim merama.
