Posle višegodišnjeg potiskivanja u drugi plan, tema Kosova ponovo se vraća u središte političke scene Srbije pred nove izbore. Dok vlast pokušava da obnovi patriotski narativ uprkos gašenju srpskih institucija na Kosovu i sve slabijem uticaju Beograda, studentski pokret otvara pitanje odgovornosti za položaj Srba.

Sagovornici Nove smatraju da će u predstojećoj kampanji vlasti biti teško da sakrije potpuni poraz svoje politike na Kosovu, dok studentima, s druge strane, odgovara da Kosovo vrate u političku debatu.

Od dolaska na vlast, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka eksploatisali su temu Kosova kao jedan od najvećih predizbornih aduta u svakoj kampanji. Režimske televizije emitovale su sate i sate vanrednog programa posvećene dešavanjima na Kosovu, ali sve se menja posle oružanog sukoba u Banjskoj 2023. godine, kada događaji sa Kosova počinju da padaju u drugi plan.

Primetno je i da predsednik Srbije sve manje vremena posvećuje Kosovu na svojim dugačkim konferencijama za medije. Tišinu iz Beograda poslednje tri godine prati zatvaranje gotovo svih srpskih institucija na Kosovu i prištinsko uspostavljanje potpunog suvereniteta na severu.

Ipak, tema Kosova ponovo je sve više u fokusu javnosti, ovoga puta zbog studenata, koji se neretko oglašavaju o aktuelnim dešavanjima, ukazujući na težak položaj Srba na Kosovu. U saopštenjima, studenti kritikuju vlast zbog pasivnosti politike prema Kosovu.

Izvesno je da će tema Kosova biti visoko kotirana u predstojećoj predizbornoj kampanji, pa se postavlja pitanje kome će ona biti veći „kamen spoticanja“ – vlasti, čija je kosovska politika doživela potpuni krah ili studentima koji su dosadašnjim stavovima o Kosovu delili javnost.

Kosovo veći probem Vučiću nego studentima

Aleksandar Šljuka iz NVO Nova društvena inicijativa smatra da će Kosovo pre biti kamen spoticanja za Vučića nego za studente, iako će mnogo. kako kaže, zavisiti od razvoja događaja na terenu do početka kampanje i od toga kako će studenti artikulisati svoje stavove.

„Vučić iz više razloga želi da izbaci iz fokusa temu Kosova, ali glavni je taj što ne želi da politika koju vodi prema Kosovu, a koja je nepopularna za širu javnost, uključujući i deo njegovog biračkog tela, bude konstantno prisutna u javnoj sferi. Što se manje govori o Kosovu, manje se govori i o posledicama takve politike. Paradoksalno, kako se prisustvo Srbije na Kosovu postepeno smanjuje, tako se i sama tema Kosova sve ređe nalazi u vrhu zvaničnog političkog diskursa“, navodi Šljuka.

Studentima, s druge strane, odgovara da Kosovo vrate u političku debatu, smatra sagovornik Nove.

„To je pitanje u okviru kog mogu da ukažu na raskorak između zvanične retorike vlasti i promena koje su se dogodile na terenu tokom prethodnih godina. Istovremeno, Kosovo ostaje tema sa snažnim identitetskim i emotivnim potencijalom i zbog toga može da mobiliše značajan deo građana. Naravno, potreban je određeni balans u načinu na koji će toj temi pristupiti“, kaže Šljuka.

Podsetio je da su reakcije na studentski Memorandum o Kosovu pokazale da deo njihove javnosti nije bio saglasan sa takvim pristupom.

„Međutim, rekao bih da je taj otpor bio glasniji nego što je bio brojniji. Čini se da je bilo više onih kojima takav, odlučniji pristup Kosovu nije smetao, nego onih koji bi zbog toga odustali od podrške studentskoj listi. Zbog toga mislim da studentima jasnije pozicioniranje po pitanju Kosova može doneti više koristi nego štete, pod uslovom da ostane dosledno i da ne potisne njihove ključne političke poruke“, zaključuje Šljuka.

Vlast se ipak vraća temi Kosova?

Politikolog Ognjen Gogić koji prati događaje na Kosovu kaže za Novu da se vlast, ipak, vraća temi Kosova u pokušaju da „osveži patriotski pedigre“.

„Vlast kao da računa da dok govori o ugroženosti Srba biračima, da oni neće postaviti pitanje ‘pa, dobro, šta vi radite da im pomognete’. SNS ima luksuz da njihovo najtvrđe jezgro ne postavlja pitanje odgovornosti, niti traže da Vučić ispostavi račun. To ne znači da značajan deo birača van tog mehura nije kivan zbog toga. Pitanje je i da li je ta priča o stalnoj ugroženosti Srba – zapravo taktika kako bi se izbegla odgovornost“, kaže Gogić.

Sagovornik Nove podseća da više nemamo situacija u kojima se zbog Kosova podiže borbena gotovost, sazivaju konferencije za medije…

„Vučić nema tu da šta da kaže, njihova politika na Kosovu je poražena. Sve je doživelo debakl i prave se kao da se nikada nije ništa dešavalo“, navodi Gogić.

Gogić ocenjuje da je studentski pokret najbitniji faktor koji je otvorio temu Kosova.

„Oni su se vrlo odvažno oglasili o temi Kosova i to čak na način koji je doveo do toga da jedan deo njihovih pristalica kritikuje to. Studenti su nametnuli čvrsto svoj stav po cenu da izgube deo glasača, rizikovali su. Oni tu temu neće pustiti“, kaže Gogić dodajući da će zasigurno studenti da forsiraju temu položaja Srba na Kosovu u kampanji.

Sagovornik Nove podseća da su studenti kritikovali izjavu ministarke Snežane Paunović o etničkom čišćenju Albanaca, čime su, kako kaže, dokazali da nisu nacionalisti.

„Studenti i deo desne opozicije imaće veliki prostor u kampanji da napadaju vlast po temi Kosova. Pitanje je samo da u kojoj meri ta tema može da mobiliše birače. Vlast će biti ogoljena, jer država Srbije nestaje sa Kosova, urušava se položaj Srba, Srbi su na rubu nestanka, a vlast na to nema odgovor“, kaže Gogić.

Memorandum o Kosovu, protesti na Vidovdan i žestoki verbalni sukobi

Kosovo je nesumnjivo tema koja se u proteklih godinu dana preplitala u odnosima studenata i vlasti.

Studenti su prošle i ove godine organizovali velike proteste na Vidovdan, prekidajući višegodišnju praksu Sprske napredne stranke koja je na sličnim skupovima faktički prisvajala nacionalne simbole. Jedna od najuočljivijih zastava na svim većim studentskim protestima bila je zastava sa mapom Kosova u bojama srpske trobojke uz poruku „nema predaje“.

Studenti u svojim saopštenjima o Kosovu neretko koriste termine poput „izdaje“, a otvoreno kritikuju i Srpsku listu, zbog čega im predsednik Aleksandar Vučić nije ostao dužan, nazivajući ih osionim i arogantnim.

Ne treba zaboraviti da je na početku studentskih protesta, kao adut protiv studenta vlast koristila izjavu kosovskog premijera Aljbina Kurtija iz Zagreba gde je govorio o dešavanjima u Srbiji, navodeći da podržava studente.

Studenti su nedavno izazvali burne reakcije kada su objavili Memorandum o Kosovu, koji je, kako su naveli, izraz njihove jedinstvene volje.