Danas po 31. put nije uspeo pokušaj konstituisanja kosovske Skupštine.

Predsedavajući sednicom, Avni Dehari, ponovo je sednicu danas započeo predlogom za formiranje komisije za tajno glasanje.

I danas je pozvao parlamentarne političke subjekte koji još nisu predložili članove za ovo telo da to učine, ali predloga i glasanja od strane opozicionih partija nije bilo.

Od 80 poslanika prisutnih u sali, 47 je glasalo za, nije bilo nijednog glasa protiv niti uzdržanih.

Sledeća sednica biće održana 15. juna u 11 časova.

Hadžiju zbunjena

Kandidatkinja za predsednicu Skupštine, Aljbulena Hadžiju, koja i dalje ne uspeva da dobije potrebne glasove, oglasila se nakon još jednog neuspešnog pokušaja konstituisanja ovog tela.

Ona je govorila o predlogu LDK-a za formiranje jedinstvene Vlade, čije je tačke juče ova stranka i predstavila.

„Ne znam šta tačno traže – da li žele da sve stranke budu zajedno u vlasti? Da li Skupština treba da ima opoziciju? Demokratija to zahteva“, izjavila je ona za prištinske medije.

Ujedno je kazala da joj nije jasno insistiranje LDK da PDK bude deo koalicije.

„Ne razumem insistiranje LDK-a da PDK po svaku cenu mora biti deo partnerstva, dakle koalicije“, dodala je.

Preteralo se, umorni smo

Pre početka 31. sednice Eljmi Rečica iz redova PDK-a izjavio je za prištinske medije da je odgovornost na onome ko je pobedio na izborima.

„Da li se preteralo – preteralo se, da li se mi osećamo loše – ja posebno da, da li postoji mogućnost da se izađe iz situacije – postoji, ali odgovornost je na onome ko je pobedio na izborima“, kazao je.

Poslanica PDK Ganimete Musljiju izjavila je da su svi umorni, ali da rešenje političkog zastoja nije u njenim rukama.

„Ispuniću svoju građansku obavezu da prisustvujem svakoj sednici, dokle god promena ove situacije u kojoj se nalazi skupština ne zavisi od Ganimete Musljiju. Jesmo umorni – i mi, i vi, i građani – ali to nije u mojim rukama“, kazala je.

Čija je odgovornost?

Da su najveće političke partije priznale da nemaju potrebnu većinu za formiranje vlade, te da je zbog toga zbunjen u vezi s tim kakvo rešenje može da usledi izjavio je poslanik AAK Daut Haradinaj.

„Inicijativa za deblokadu situacije treba da se ceni, ali su i dvojica lidera najvećih partija rekli: ‘nemamo glasove’. Dakle, ako nemaju glasove, ne znam koje može biti rešenje, iako treba vrednovati pokušaj deblokade“, ističe, te dodaje da bi partija koja je pobedila na izborima trebala da reaguje.

„Ipak, rekao bih da treba da reaguje partija koja je pobedila“, kazao je.

Ljimaj: Očekujem da nam Abdidžiku zvanično predstavi jedinstvenu vladu

Predsednik NISMA-e, Fatmir Ljimaj, kazao je za Klan Kosova da očekuje od LDK da im zvanično predstavi plan, iako kako navodi nisu imali zvanične razgovore na tu temu.

Ljimaj je izjavio da će uskoro doći do dogovora, bez preciziranja o kakvom se dogovoru radi. „Uskoro će biti politički dogovor“.

Na tu temu govorio je i Ljahi Brahimaj iz AAK-a, koji je kazao da nije upućen u ovaj plan LDK.

„Ne, nisam video plan LDK. Juče je bio Dan oslobođenja, time smo se bavili“, rekao je Brahimaj.

Govoreći o deblokadi situacije, rekao je da rešenje treba da ponudi i stranka koja je pobedila na izborima 9. februara, kao i bivša opozicija.

Dodao je i da niko nije mislio da će konstituisanje Skupštine biti pokušano čak 31 put.

Saga

Četiri je meseca od održanih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.

Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.

LDK predlaže formiranje prelazne jedinstvene vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.

Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su 29. puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova (čak šest puta nije bila izabrana), a na više od 20 poslednjih Samoopredeljenje zahteva da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.

U rešavanje političke krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.

Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti kazao je da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. Sa druge strane, ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da izlaz iz krize ne vodi kroz „nametanje predloga“.

Međunarodni zvaničnici za to vreme pozivaju političke lidere da prevaziđu partijske podele i omoguće funkcionalnost institucija.

Uz političku bokadu i ustavna praznina

Ustav Kosova predviđa da rad skupštine započinje izborom predsednika skupštine. Konstitutivna sednica skupštine ne može da se završi dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici iste, i ukoliko se prekine, nastavak mora da usledi u roku od 48 sati.

Za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika, što Samoopredeljenje nema.

Osvojili su 48 od 120 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok – PDK, LDK i AAK – zajedno broji 53 poslanika, i to bez preostalih 20 zagarantovanih mesta za nevećinske zajednice. Samoopredeljenje je uspevalo da obezbedi najviše 57 glasa, da bi onda prešao na taktiku tajnog glasanja, ne bi li uspeo (i dalje bezuspešno) da dobije još četiri glasa za prostu većinu.

Trenutnu krizu komplikuje i to što se novi vanredni izbori ne mogu raspisati dok se ne iscrpe sve mogućnosti za formiranje vlasti u postojećem sazivu, a to podrazumeva upravo izbor predsednika Skupštine i formiranje vlade.

Na sve to, zakazani su i lokalni izbori za 16. oktobar, uz pripreme i za izbor predsednika Kosova, za koga se glasa u skupštini i to većinom u prvom krugu od 80 poslanika, a najkasnije do početka marta naredne 2026.

Osim očigledne političke blokade, postoji i ustavna praznina jer Ustavni sud nije jasno definisao šta se dešava ako pobednik izbora ne uspe da izabere predsednika Skupštine. Još uvek se nije suštinski zatražila pomoć Ustavnog suda za dodatnim tumačenjem, kao što se dogodilo 2014. godine, kada je nakon prvih izbora od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u junu, Kosovo dobilo vladu tek u decembru zahvaljujući upravo ustavnom tumačenju, iz krajnji kompromis dve najveće stranke tada (PDK-LDK), i međunarodni pritisak.