Grupa profesora i studenata Prištinskog univerziteta u Severnoj Mitrovici održava tribinu pod nazivom "UPKM – Privremeno sedište, stalna institucija" na kojoj se govori o posledicama primene Zakona o strancima, ali i budućnosti ove visokoškolske ustanove. Profesor Slobodan Orlović kaže da je uveren da se iza očiju javnosti odvijaju razgovori između predstavnika Beograda i Prištine da se pomenuti zakon odloži. Advokat Dragutin Nenezić smatra da treba tražiti rešenja u okviru kosovskih zakona i da su ona moguća.

Primena Zakona o strancima mogla bi pogubno da utiče na opstanak Univerziteta u Severnoj Mitrovici s obzirom da deo studenata i profesora, a naročito oni koji dolaze iz Srbije, nemaju kosovska dokumenta.

„Čak i ako se odloži primena zakona i da se napravi neki provizorijum, ne znam da li će to biti, ali ako se to odloži diskreciono odlučivanje biće glavni kriterijum, a tu se ne bismo mogli nadati nečemu ni objektivno a ni nečemu što bi zaštitilo i pravo na rad i pravo na obrazovanje koje je garantovano svim ljudima“, kazao je profesor Slobodan Orlović.

Jedna od aktivnosti grupe profesora koja je večeras organizovala tribinu pokrenula je peticiju za opstanak Univerziteta na Kosovu.

„Apeli i peticije mogu da pomognu, ali ne mogu da reše. Možda je efikasnija ta komunikacija koja je sakrivena od naših očiju između Srbije i Kosova ili kako ovi naši vole da kažu između Beograda i Prištine, a koja se, nemam dokaza ali uveren sam, odvija. Mnogo je posrednih dokaza za to. Ako bi se uspelo kroz tu komunikaciju, naravno mora da se pokaže volja i sa naše strane i sa druge strane, možda donekle uticalo na to, na onog ko nosi vlast na Kosovu da ovaj ovaj zakon odloži. Ne verujem da će ga ikad ukinuti. Ono što bi sigurno bilo efikasno i što bi proizvelo pozitivne posledice po Srbe i Univerzitet je to kada bi licemerna EU i, čini mi se, sada još uvek nesnađena vlast milijardera u SAD uticala na kosovske vlasti da ovaj zakon na neko vreme ili trajno sklone. Ja mislim da je to jedini mogući izlaz iz ove situacije da ovaj Univerzitet radi. Možda zamole Kurtija da ovaj zakon primeni“, kazao je profesor Orlović.

Advokat Nenezić: Tražiti rešenja u okviru zakona

Da se neki razgovori vode, tvrdi i advokat Dragutin Nenezić koji se uključio putem video linka.

„Neki razgovori se vode i postoje neke najave da se ove nedelje neko u Briselu nešto dogovara. Pretpostavljam da neće biti neki dogovor, već prelazno rešenje za ljude koji su pogođeni ovim zakonom, za školstvo i zdravstvo, ali se niko ne bavi Univerzitetom. Mislim da se to namerno radi. Mislim da će se Univerzitet, ako se sam ne izbori, da će završiti kao sve institucije, da će se izmestiti“, kazao je Nenezić.

Advokat, međutim, navodi da rešenje treba tražiti u okviru kosovskih zakona.

„Uporišta postoje u kosovskim propisima, ali mi nije jasno zašto se institucionalno na ta uporišta ne oslanja sam Univerzitet, rektor… Sam zakon ( o strancima) može da se osporava,  ali to ne možemo da utičemo mi kao pojedinici, to mogu da urade poslanici Srpske liste, koji to ne rade…“, kazao je Nenezić.

Tvrdi da primena zakona „može sudski da se napada“, te da je spreman da se stavim na raspolaganje svima kojima je pomoć potrebna.

Govoreći o imovini Univerziteta u Prištini sa sedištem u Mitrovici, Nenezić kaže da je to kompleksnija stvar. „Strašno me je pogodiolo kada je rektor rekao da nema kapaciteta da se time bavi. Čemu onda Pravni fakultet i pravna služba ako tog kapaciteta nema“, pitao je Nenezić.

Kazao je da pravna uporište terba tražiti u predratnom sporazumu Milošević-Rugova, ali i na UNMIK-ove propise, te Ahtisarijev plan. „U tom smislu mi je nejasno zašto se to ne koristi dovoljno. Ništa se od toga ne radi“, kaže Nenezić navodeći da je potrebno da se pređe sa peticije na aktivniju borbu sa međunarodnom zajednicom. „Volja postoji, straha nema, nema šta da se izgubi“, kazao je on.

Krstić: Pušteni niz vodu

Branislav Krstić, novinar i analitičar, je podsetio Zakon o strancima usvojen 2013. godine i da je, kako je rekao, posledica Briselskog sporazuma koji su potpisali Ivica Dačić i Hašim Tači. „Nije doneo zakon Aljbin Kurti“, kazao je on ali je kazao da je „nemačko-francuskim sporazumom“ predviđeno da „sva dokumenta na Kosovu budu kosovska“.

„Mi smo ovde kao građani, nezavisni i slobodni dovedeni u pat poziciju. Beograd nas je prepustio kosovskim institucijama. Nama specijalne jedinice ulaze u „paralelne institucije“. Potpuno isto će se identično dogoditi ako uđu i na Univerzitet“, kaže on.

Docent Gašić: Moramo da definišemo crvene linije

Docent na Medicinskom Fakultetu Jugoslav Gašić je takođe poručio da se treba boriti. „Moramo da se borimo, da definišemo cilj, možda razmišljamo drugačije ali mora da nam je cilj svima zajednički. Jedino tako možemo nešto da uradimo. Moramo da definišemo crvene linije – crvene linije su nešto ispod čega ne možemo da idemo“, kazao je on.

Mitrovica i Univerzitet, kaže, nisu rasli ruku pod ruku svih ovih godina. Naglašava da niti su Mitrovčani prihvatili Univerzitet, niti je Univerzitet prihvatio ovaj grad. „Mi kao profesori na ovom Univerzitetu, većina, završi posao, sedne u auto i odlazi za centralnu Srbiju. Gospodo, ne brani se tako ovaj univerzitet. Ako ćete odmah nakon jednog dana obaveza u Mitrovici da odete za Beograd, nećete ništa uraditi“, poručio je Gašić navodeći da je za opstanak Univerziteta potrebna sinhronizovana borba.

Advokat Vasić: Proaktivno da, ali i nešto konkretno

Pravnu podršku u borbi za opstanak Prištinskog univerziteta ponudio je i advokat Dejan A. Vasić.

„Ako se desi da nam ukinu Univerzitet, ako nam ga presele u Rašku, ako nas nateraju da taj univerzitet pohađamo u katakomba kao Albanci 90-ih, ako taj univerzitet integrišu u kosovski sistem, reći ću vam – i to ćemo preživeti, kao što smo preživeli sve do sada. Možda će nas biti manje, ali preživećemo. Samo ne bih voleo da se to desi bez nas. Voleo bih da pamenti ljudi među nama da, ako se o tome pregovara, učestvuju, da pametni ljudi kažu neku pametnu reč ovima nepametnima koji se povodom naših pitanja bave. To bih voleo. Proaktivno da, Nenezić je u pravu, ali bih da od tog proaktivnog proaktivno bude i nešto konkretno“, kazao je Vasić.

Biševac: Zašto Rektorat ćuti, gde su ostali profesori?

Milija Biševac, predsednik Srpskog narodnog pokreta i odbornik u SO Zubin Potok upitao nekoliko pitanja za profesore Prištinskog univerziteta.

„Zašto ovu tribinu nismo organizovali u Amfiteatru Tehničkog fakulteta kada neki drugi to mogu da rade? Ko ćuti na ove probleme, zašto Rektorat, zašto rektor ćuti na ovako nešto i gde su ostali profesori? Da li se samo brinu o svojim platama, ili su se stopili i učestvuju sa vama u ovome. Bukvalno neko pregovara u naše ime i ako se naš glas ne bude čuo i ako se sada ne budemo otreznili i shvatili da idemo u propast mislim da ćemo završiti na Jarinju i Raški“, kazao je Biševac.

„Rektor nije odobrio korišćenje prostorija Univerziteta“

Tribina se održava u svečanoj sali mitrovačkog hotela jer, kako je rečeno, Retkorat nije dozvolio grupi svojih profesora da ga organizuju u amfiteatru.

„Molba je bila upućena našem rektoru da dozvoli da u prostorijama Univerziteta održimo ovu tribinu, ljubazno se zahvalio i odbio nas jer smo se potpisali kao ujedinjena grupa studenata i profesora i neformalno udruženje Proaktiv. Bez obzira, mi smo uputili mejl našem rektoru da se pristupi ovoj tribini, da smo našli novu loakciju i baš mi je žao što ga ovde nema“, kazala je prfesorka Milena Petrović.

Na pitanje šta je sa ostalim profesorima Prištinskog univerziteta odgovorila je profesorka sa PMF-a Branka Petković.

„Vrlo je slično kao i sa narodom sa severa, ne samo sa severa, nego kompletno i sa juga. Najpre bih pomenula strah. Mnoge kolege, kao i naš narod, zaista imaju takve probleme jer u suštini ako se neko odazove i došao bi, boji se za svoju egzistenciju jer neko njegov jeste uslovljen i uvek ima nekoga ko je uslvoljen. Boje se da ostanu bez onog malog što mogu da dobiju, a neki i više, da budemo iskreni. Dalje, može biti i konformizam. Lepo je rekao kolega Gašić. Jako me rastužuje kad čujem od kolega – „to je gotovo, neko je to potpisao, pa sad šta mi tu možemo“, objašnjava ona.

Profesorka kaže da smatra da još nije kasno i da je optimista.

Podršku Prištinskom Univerzitetu pružile su kolege iz Beograda, Novog Sada i Niša, ali „pobunjeni univerzitet“. Poziv za učešće na tribini upućen je na adrese svih šest univerziteta u Srbiji ali se oni nisu odazvali.