Srbija i Crna Gora su 2018. važile za predvodnice procesa pristupanja EU, po rečima tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera. Danas Crna Gora ima Mapu puta kako da završi pregovore do kraja 2026. i o njoj se govori kao narednoj članici EU do 2030. Kao izgledni kandidati za članstvo spominju se još Albanija, Moldavija, pa i Ukrajina kao poseban slučaj. Srbiju niko ne pominje kao izglednog budućeg člana.
Kako smo došli u tu poziciju?
Odgovor na to je vrlo jasan – aktivnim činjenjem režima Aleksandra Vučića od otvaranja pregovora 2014, delom pogrešnim potezima, pre svega rastakanjem institucija, a delom propuštanjem da se učine pravi potezi koji bi Srbiju doveli bliže članstvu u EU, ali u isto vreme i naštetili režimu.
Srbija je 2016. otvorila poglavlja 23 Pravosuđe i osnovna prava i 24 Pravda, sloboda i bezbednosti. Tada je dobila tzv. „prelazna merila“ koja se tiču glavnih zahteva za članstvo u EU, usmerenih na nezavisnost pravosuđa, borbu protiv korupcije i borbu protiv organizovanog kriminala. Njihovim ispunjavanjem Srbija bi dobila merila za zatvaranje ovih poglavlja i Mapu puta za zatvaranje pregovora. Od 2016. Srbija ih nije ispunila! Crna Gora je svoje ispunila 2024. i dobila Mapu puta. Poglavlja 23 i 24 su tzv. blokirajuća poglavlja, jer nedostatak napretka u njima može blokirati celokupne pregovore. Srbija je ovaj pristup prihvatila kad je otvorila pregovore 2014. i baš usled nedostatka napretka u poglavljima 23 i 24, Srbija nije otvorila ni jedan klaster od 2021.
Sposobnost ulaska u EU u ovom talasu proširenja se meri prema tome koliko je država kompatibilna sa EU pre svega u: Političkom kriterijumu (koji čini pet elemenata: nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala, sloboda govora i reforma državne uprave), Klasteru Osnove koji čine poglavlja 23, 24, 5 Javne nabavke, 18 Statistika i 32 Finansijski nadzor, a od 2022. i ruske agresije na Ukrajinu i koliko je kompatibilna po pitanju strateškog opredeljenja (Poglavlje 31). Upravo su ovo segmenti gde je Srbija najdalje od EU.
U Političkom kriterijumu prosečna ocena spremnosti Srbije 2025. je 2,4 (na skali 1-5). Godine 2015. (od kada se ovako meri napredak) ocena je bila 2,2. Dakle, u ključnoj oblasti, za 11 godina Srbija je napredovala 0,2. Kad se iz računice izuzme reforma državne uprave, prosečna ocena Srbije postaje 2,25 i po tome je bliža Ukrajini i Moldaviji sa ocenom 2,125, nego Crnoj Gori (3,25) i Albaniji (3). Sloboda govora u Srbiji je ocenjena ocenom 2, a u Ukrajini (državi u ratu) 2,5. U međuvremenu Srbija je došla u situaciju da ne može da održi fer i poštene izbore, EU nas označava kao moguću bezbednosnu pretnju zbog izdavanja srpskih pasoša ruskim državljanima, a u Srbiji su otkriveni ruski kampovi za obuku lica za destabilizaciju Moldavije. Poglavlja 23 i 24 su 2025. ocenjena ocenama 2 i 2,5 (2015. sa 2 i 2). Srbija je 2013. bila 73. država od 180 po borbi protiv korupcije na listi Transparency International-a. Danas je 105. Tokom 2023, prema izveštaju Evropske komisije, 97% svih javnih nabavki (Poglavlje 5) u vrednosti od 7,1 milijarde evra potrošeno izvan Zakon o javnim nabavkama, po posebnim procedurama. Jedna od tih “posebnih procedura” su međunarodni ugovori, a po jednom od njih je finansirana pruga Beograd-Subotica i železnička stanica u Novom Sadu, gde je kasnije poginulo 16 ljudi. Poglavlje 31, koje predstavlja pitanje strateškog opredeljenja je blokirano još od 2014. jer je tad Srbija odbila da se uskladi sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji zbog napada na Ukrajinu. SAD su uvele sankcije Gaspromnjeftu i posledično NIS-u 2025, usled čega NIS više ne proizvodi gorivo, ugrožavajući energetsku bezbednost države. Srbija se godinama hvalila, gurajući prst u oko članicama EU, kako jedina nije uvela sankcije Rusiji zbog čega plaća najjeftiniji gas.
Decembra 2025, nakon što je Rusija Srbiji dala samo tromesečni ugovor o daljoj nabavci gasa, predsednik Vučić je izjavio „da je Beograd od nove američke administracije očekivao velike pomake napred, ali da zapravo nema podrške ni od jedne velike sile.“
Sve ovo govori o totalnoj dezorijentisanosti politike režima i bespuću u koje je uveo Srbiju, smatrajući da može neprincipijelno igrati sa svima, bez jasnog strateškog opredeljenja i iskrene želje da Srbiju zaista i uvede u EU. Ovakva dezorijentacija je praćena nezapamćenom korupcijom, bujanjem organizovanog kriminala i rastakanjem svih demokratskih principa, procesa i insititucija.
Ovakva država ne može da postane članica EU, a odgovornost za takvo stanje i poziciju Srbije leži jedino i isključivo na režimu. Prvi uslov za povratak Srbije u trku za članstvo u EU jeste smena vlasti i rešavanje gorenavedenih pitanja. Za razliku od uvreženog narativa vlasti, Kosovo nije razlog zaustavljanja Srbije na putu ka članstvu u EU, niti je ono najveći problem koje Srbija danas ima.
