U samo jednoj godini, gotovo istovremeno, propalo je „bratsko prijateljstvo“ s Rusima, a u vodu su pale i sve nade koje je od nove administracije Donalda Trampa imala vlast Aleksandra Vučića. Skupu cenu pokušaja sedenja na dve stolice platili su građani Srbije, a srpska diplomatija pokazala je da gotovo ne postoji.

Sa istoka i zapada u 2025. godini stizale su nam sankcije, visoke takse na izvoz robe, opomene zbog izvoza oružja u Ukrajinu i, na kraju, prolongiranje krize sa Naftnom industrijom Srbije. Istoričar Milan St. Protić ocenjuje da aktuelna kriza nije krah, već razgolićivanje dugogodišnje nezdrave spoljne politike Srbije, zasnovane na pogrešnom oslanjanju na Rusiju i nerealnim očekivanjima od SAD. Kao ključni primer navodi prodaju NIS-a iz političkih, a ne ekonomskih razloga, dok upozorava da je vlast naivno verovala da će u Trampovim administracijama imati saveznika, iako se pokazalo da Vašington ima čvrst i restriktivan stav prema ruskim interesima u Srbiji.

Godina 2025. ostaće upamćena kao ona u kojoj je režim na čelu sa Aleksandrom Vučićem uspeo da pokvari odnose sa „prijateljskom Rusijom“, ali i da izgubi podršku aktuelnog predsednika Amerike, Donalda Trampa, u koju se vlast uzdala toliko da mu je pobedu čestitala od severa do juga Srbije.

Višegodišnja politika Srbije da sedi na više stolica, ignorišući složenu geopolitičku situaciju, došla je na naplatu već početkom ove godine, kada smo saznali da će se Naftna industrija Srbije naći na udaru američkih sankcija zbog ruskog udela u vlasništvu ove strateške kompanije.

Usledio je talas drastičnih odluka koje je u odnosu prema Srbiji povukao kabinet Donalda Trampa, ali i jasnih poruka iz Rusije koje pokazuju da se Srbija više ne oseća sigurno u njenom zagrljaju.

Od sankcija do sankcija

Samo u 2025. godini, osim sankcija NIS-u, Amerika je uvela takse od 35 odsto na izvoz robe, zabranu izvoza guma iz Linglonga u Srbiju zbog lošeg odnosa prema radnicima, a pre nekoliko dana stigao je i Akt o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, u okviru šireg Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, u kom se Srbija jedina eksplicitno pominje uz teške kritike na račun stanja u zemlji.

Isti akt za sve političke predstavnike zemalja Zapadnog Balkana predviđa i sankcije u slučaju korupcije i nepoštovanja zakona.

To nije sve. U ovoj godini zet američkog predsednika, Džared Kušner, odustao je od gradnje luksuznog kompleksa na mestu Generalštaba nakon protesta građana.

U kom smeru će se odnos Trampa prema Srbiji kretati, trebalo je da nam bude jasno još kada je u maju propala poseta Aleksandra Vučića Americi, koju su režimski tabloidi najavljivali kao sudbonosnu.

Tako se u javnosti pojavila informacija da je Vučić pokušao da pod lažnim imenom prisustvuje donatorskoj večeri Republikanskog nacionalnog komiteta.

Istinu nikada nismo saznali do kraja, jer su u danu kada je objavljena ta informacija režimski mediji prenosili da Vučić napušta SAD zbog pogoršanog zdravstvenog stanja, pa je po sletanju u Srbiju primljen u bolnicu.

Upravo je Vučić nedavno na Ambasadorskoj konferenciji izjavio da su očekivali od nove američke administracije velike pomake napred, ali da zapravo nema podrške ni od jedne velike sile.

Komentarišući odnose Srbije i Amerike, istoričar Milan St. Protić kaže da su očekivanja vlasti u Srbiji od Amerike bila nerealna.

„Nisu bila zasnovana ni na kakvim realnim osnovama, kao što je to bilo onomad sa žalosnim Vašingtonskim sporazumom. Tada je već bilo jasno da vlast i njen prvi čovek uopšte ne razumeju o čemu se radi. Umesto da iz toga izvuče pouku i redefiniše svoju politiku, on je nastavio da misli da ima Trampa i Trampovu administraciju na svojoj strani. SAD su u odnosu na ruski interes u Srbiji drastičnije i strože nego u svojim direktnim kontaktima sa Rusima. Iz toga bi neko nešto morao da zaključi“, podcrtava Protić.

Sagovornik Nove otvoreno postavlja pitanje i odakle mađarskom MOL-u novac za potencijalnu kupovinu NIS-a, imajući u vidu da se ta teorija krajem godina

Iako to možda decidno nije izjavio, nema sumnje da je Aleksandar Vučić ove godine više očekivao i od „tradicionalnih prijatelja“ – Rusa.

Oštre poruke iz Rusije zbog izvoza oružja u Ukrajinu

Mesecima unazad rizikujemo ogromnu krizu i nestašicu goriva zbog NIS-a, a Rusi za to vreme ne saopštavaju da li će, kada i kome prodati svoj udeo.

Međutim, nije samo NIS ove godine bio tačka spoticanja u odnosu sa Rusijom – problem je predstavljao i srpski izvoz oružja u Ukrajinu.

Tako je u novembru ove godine izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da kupci municije proizvedene u Srbiji mogu da rade s njom šta žele naišla na žestoke reakcije u Rusiji.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da, kada sluša intervjue predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nije sigurna da li je to jedna ili više osoba, jer se jedne njegove izjave čuju u Moskvi, a druge u intervjuima sa drugih geografskih tačaka.

„Odbijam čak i da razmatram ne samo mogućnost, nego uopšte temu da ruski vojnici, koji su istorijski davali svoje srce, u svakom smislu te reči, dajući svoje živote ili pokazujući svoju ljubav i odanost svojoj srpskoj braći, budu poraženi ili ubijeni upravo srpskim oružjem, municijom, granatama. I da se to neće desiti nekom nesrećnom slučajnošću ili zbog neverovatnog spleta okolnosti, već sa elementima namernog i promišljenog delovanja“, dodala je Zaharova.

Samo dva dana ranije predsednik Srbije izjavio je da on nema problem da municija iz Srbije završi u Ukrajini.

Sve je bilo jasno još 2008.

Komentarišući spoljnopolitičke događaje koji su obeležili ovu godinu, istoričar Milan St. Protić kaže za Novu da su odnosi Srbije sa Rusijom i Amerikom bili na nezdravoj osnovi i pre nego što je došlo do krize sa NIS-om.

„Ovo je samo otvaranje ili razgolićivanje tog lošeg, nezdravog i neutemeljenog odnosa i na jednoj i na drugoj strani. To je moglo i da se očekuje jer je čitav niz koraka koji su preduzimani od 2008. godine, što je činila i prethodna vlast, to nagoveštavao. Ne bih ja rekao da je ovo krah srpske spoljne politike, već samo razgolićivanje politike koja je vođena poslednjih desetak godina“, kaže Protić.

Dodaje da nije iznenađen onime što se dogodilo sa NIS-om, za razliku od drugih.

„Očekivao sam to od momenta kada je NIS prodat Rusima, jer je jasno bilo da su to politički, a ne ekonomski i energetski motivi. Time se naivno kupovao ruski veto u Savetu bezbednosti. Samo nekoliko meseci pre prodaje NIS-a Kosovo je proglasilo nezavisnost i onda je navrat-nanos učinjeno to sa NIS-om, da bi se sprečio ulazak Kosova u UN. Ova vlast je nastavila da tera tim putem i da još više srlja u taj gvozdeni zagrljaj Rusije, a sa druge strane naivno su mislili da će u prvoj i drugoj Trampovoj administraciji naći sagovornika koji će gledati blagonaklono na politiku koju Beograd vodi. Pokazalo se da je to bilo toliko naivno i glupo. Od one hoklice u Vašingtonu do Vašingtonskog sporazuma, pa do ove tragikomične priče sa Generalštabom“, navodi Protić.